ASTRONOMIJA

Poslednji signal sa »pionira 10«

Start rakete »Atlas-Centaur«, 2. mart 1972. (Foto: http//:www.amesnews.arc.nasa.gov)

Pošto su stručnjaci NASA-e zaključili da »Pionir 10«, posle više od 30 godina funkcionisanja nema dovoljno snage da dalje šalje signale iz Svemira, doneta je odluka da se misija zvanično završi. Tako je 22. januara 2003. godine sa ove letelice stigao poslednji signal posle koga su inženjeri NASE prekinuli dalji kontakt sa letelicom.

»Pionir 10« je lansiran 2. marta 1972. godine na raketi Atlas-Centaur. Ova letelica, brzinom od oko 50.000 km na čas, je trenutno najbrža letelica koju je čovek izgradio. Do Meseca bi mogla da stigne za 11 časova, a do Marsa za 12 nedelja.

Ušavši u asteroidni pojas, 15. jula 1972. godine, »Pionir 10« je bio prvi veštački objekat koji je prošao kroz ovaj pojas. Pored Jupitera »Pionir 10« je prošao 3. decembra 1973. godine, a pored Plutona 1983. godine.

Prvobitno je planirano da misija traje 21 mesec, ali se misija okončala tek danas, preko 30 godina kasnije! Poslednji kontakt sa letelicom je ostvaren kada je ona bila na udaljenosti od 7,6 milijardi milja (82 rastojanja Zemlja-Sunce). Signalu je trebalo 11 sati i 20 minuta da stigne do Zemlje.

Pionir 10 je nastavio svoj put u pravcu zvezde Aldebaran u sazvežđu Bika. Ova zvezda se nalazi na udaljenosti od 68 svetlosnih godina, a »Pionir 10« će do nje doći za oko 2 miliona godina. »Pionir 10« je istovremeno prva ljudska tvorevina koja je napustila Sunčev sistem.

Odavno su naučnici pretpostavljali da Zemlja povremeno može da dobije, a potom izgubi, po neki novi prirodni satelit. To je tokom prošle godine i potvrđeno. Ovo nebesko telo, koje još nije dobilo svoje ime, je asteroid koji se nalazi u takozvanoj koorbitalnoj putanji sa Zemljom.

Slično je i kod drugih planeta. Tako je oko Jupitera do sada otkriveno 1200 asteroida (tzv trojanci), a Mars ih ima osam. Poslednjih godina je otkriveno nekoliko sličnih tela koja sa Zemljom dele putanju, koja je nestabilna. To su tri asteroida 1998 UP1, 2000 PH5, i 3753 Kruinva.

Od ovih asteroida novootkriveno telo se razlikuje po svojoj putanji, koja je dovoljno složena da svakih par hiljada godina može da se pretvori u Zemljin prirodni satelit. Godine 2.600. i 3.880. on će prići dovoljno blizu Zemlje da bude zarobljen njenim gravitacionim poljem za narednih 50 godina. Prečnik ovog asteroida je oko 100 m, a najudaljenija tačka njegove putanje od Zemlje je 5.7 miliona kilometara.

Naučnici NASA-a su uz pomoć letelice Cassini otkrili veliki i gust oblak gasa koji deli orbitu sa Jupiterovim mesecom Evropom. Ovaj oblak gasa se oko Jupitera prostire u obliku torusa. Pretpostavlja se da je nastao kao rezultata bombradovanja Evropine površine jonima koji su ubrzani Jupiterovom magnetosferom. Ovo bombardovanje oštećuje površinu Evrope, rasturajući molekule vode u neutralni gas. Masa oblaka je oko 60.000 tona, što ukazuje na mnogo veće posledice Jupiterove radijacije nego što se do sada mislilo. Sama Evropa ima veliki uticaj na magnetno polje oko Jupitera.

Paralela se može izvući sa drugim Jupiterovim mesecom Joom, koji pod uticajem svoje vulkanske aktivnosti izbacuje materijal, većinom sumpor i kiseonik, u orbitu oko ove planete.

Izbačeni gas zrači neutralnim atomima. Ovakvo zračenje bi moglo da se rigustruje i sa veće udaljenosti, ali za sada nijedan instrument nije snimio takvu aktivnost bilo gde izvan Zemljinog magnetnog polja.