TEMA BROJA

Pripremio: J.Lalić

Da li je pronađeno novo stanje?

Biljna svetska mreža

Kako da saznamo koji smo krompir pazarili na pijaci i koje drvo će dati najbolji hlad ispred naše zgrade, iako smo izgubili instinkt i strpljenje za otkrivanje takvih finesa?

Kada tražimo sprecifičnu informaciju iz domena nauke, umetnosti, inženjerstva.., brzina dolaska do prave informacije i preskakanje sinonima uslovljava efikasnost pretrage. U nekim slučajevima je „lutanje“ po svetskoj mreži preporučljivo, ali dolazak do vesti, tumačenje naučnih pojmova, izrada stručnih radova i postavljanje raznih dijagnoza, zahteva hitnost. Brzina dolaska do informacije na internetu zavisi od kvaliteta hardvera, ali i od načina klasifikovanja podataka na mreži. Google je primer pretraživača revolucionarnih ideja u dostupnosti i klasifikovanju podataka. Toliko skoro besplatnih informacija ne pruža ni jedna biblioteka, medijateka, arhiv i nijedan kolegijum stručnjaka. Zbog toga je internet postao prvi posle škola po značaju u obrazovanju ljudi.

Semsphere je “ključna reč” za izučavanje i uvođenje semantičkih tehnologija, pre svega semantičkog interneta u IT kompanije. U Semsphere se izučava Service WEB 3.0 – internet budućnosti. Service WEB neće u potpunosti zameniti klasičan internet na koji smo se navikavali decenijama, već će se oni dopunjavati u zajedničkom cilju što bržeg dolaženja do informacija u najadekvatnijem obliku: tekst, slika, vesti, grafikoni, filmovi... Zašto to već ne dobijamo klasičnim internetom? Internet baziran na WEB stranicama poput listova knjige je početna zamisao. Kao i svaki vid komunikacije i čovekovog izraza, od jezika do muzike, i internet evoluira i uči na “sopstvenim” greškama. Kako da nas računar što bolje razume i pronađe što više nama potrebnih informacija? Računar koji “razume” tekstualni dokument lakše će se snalaziti među podacima interneta. Semantic WEB traži direktne odgovore na pitanja korisnika, bez iščitavanja čitavih stranica relativno bliskih informacija.

Pretražujući sa jednog računara što više različitih informacija, softver sam stiče iskustvo i uči kako da pretražuje informacije bez uticaja korisnika. Softver za pretragu koji sam kombinuje više informacija je jedan od ideja koncepta veštačke inteligencije.

Google radi na principu zvanom ranking sistem ili „povezanost teme“, a istovremeno i po principu ključne reči, po kom većina pretraživača i dalje radi. Ranking sistem omogućava izlistavanje sadržaja počev od onog koji je najposećeniji na mreži, odnosno najčešće korišćen. Povezanost teme može da se sagledava horizontalno i vertikalno, poput neke taksonomije biljnih ili životinjskih vrsta grupisanih u rodove, familije, redove, klase, carstva.

Biljna ontologija

U moru narastajućeg obima podataka u sferi biljnog carstva, od nekoliko stotina hiljada vrsta do uvek novih podvrsta i sorti, softver za pretragu je jedan od osnovnih faktora razvoja biljnih nauka.

Biljna ontologija je strukturni, otvoren, kontrolisani rečnik organizovan u bazama podataka. Za sada su informacije iz biljnih nauka svrtane u sledeće baze: razvoj, anatomija, morfologija, biljni genom i bioinformatika. Biljna ontologija je najviše razvijena u sferama koje se preklapaju sa farmacijom, medicinom i ishranom.

Semantic WEB će tek dati svoj doprinos razvoju nauka o biljkama, od fundamentalnih, u kojima već ima prijateljsko okruženje, do primenjenih, među kojima je i biljni inženjering, oblast u procvatu poslednjih godina. Klasifikacija biljnih vrsta po morfološkim osobinama habitusa, korenovog sistema, otpornosti na hladnoću/toplotu, infekcije, zagađenost atmosfere/pedosfere/hidrosfere, otvorenost ontologije za nove vrste, sorte i forme zelenila, daje odrešene ruke pejzažnim arhitektama kod planiranja zelenila i uklapanja u urbanističke, prostorne planove i promenljivu klimu Zemlje. Potrebno je naći WEB dizajnera koji će napraviti semantičku mapu, na primer, sorti krompira dostupnih na pijaci ili svih rasadnika gde se može naći sadnica lovora u Beogradu. Semantički sadržaji zahtevaju programe koji bi ih mogli koristiti i pretraživače koji bi ih mogli “videti”. Semantički WEB je zasnovan na formatu RDF (triplet oblik iskaza: subjekat-predikat-objekat). Skup iskaza u tripletu naziva se Ontologija. Ontologija se sa ljudske strane ogledala čita u .html formatu, a računar sa druge strane ogledala “vidi” je i “razume” u .rdf formatu, posebno razvijenom jeziku za definisanje pojmova i odnosa među njima. Cilj svega toga je da se na Internetu nađe što više povezanih pojmova bez mnogo “mudrovanja”. Jedan od primenjenih rezultata ontologije je osvežavanje nekih sajtova na svakih 15 minuta! Tako je, na primer sa vestima u RSS formatu.

Super-stablo

Kao deo POC projekta (Plant Ontology Consortium) otvorene baze podataka se koriste za sakupljanje svih pojavnih oblika biljaka, razvrstavanja fenotipskih pojava genetski modifikovanih sorti i prirodnih varijeteta u okviru familije Solanaceae, čiji je glavni predstavnik krompir. Širenje ciljne biljne grupe je prvenstveno u sferi namirnica i medikamenata. Plant ontology je alat u standardizaciji nomenklature flore. Karl Line, švedski botaničar i otac binarne nomenklature zasnivao je klasifikaciju na polnoj strukturi cvetova i odsustvu cvetova (kod klase bezcvetnica). Njegova klasifikacija je poznata po imenom „seksualni sistem“. Sistemskim imenovanjem Line je sačuvao 7700 biljaka od zaborava i konfuzije.

Sa stvaranjem divovskih baza podataka kroz razvoj informatičke tehnologije, naučnici mogu da ustanove finije podele životnih oblika i njihove odnose sa zajedničkim precima. Programom „Izrada drveta života“ (Assembling the Tree of Life Program) Nacionalna fondacija za nauku se trudi da napravi jedno „super stablo“ kao jedinstvenu genealošku kartu svih vrsta biljaka, životinja, gljiva, mikroorganizama, mikoplazme na Zemlji. Biolozi procenjuju da na Zemlji postoji između 4 i 100 miliona vrsta. Do sada je ustanovljeno 1,75 miliona, od čega oko 300 hiljada biljaka, ali je samo 80 hiljada svih vrsta svrstano u precizna rodoslovna stabla.

J.Lalić