MEDICINA

Pripremio: G.T.

dr Biljana Vojvodić

Preventiva u stomatologiji
Četkica i konac nezamenljivi u 21. veku

dr Biljana Vojvodić

Nauka 20. veka učinila je mnoga medicinska čuda, među kojima su i vakcine protiv teških ili vrlo zaraznih bolesti; ipak, nije uspela da dođe do spasonosnog rešenja za jednu on najrasprostranjenijih i gotovo neizbežnih boljki - zubni karijes. Tako se, eto, dogodilo da “obična” četkica za zube, koja datira još iz drevne Kine, i njen nešto mlađi srodnik zubni konac, i danas ostanu naše glavno odbrambeno oružje protiv “kvarenja” zuba. Ta činjenica nas, međutim, “vraća u budućnost”, odnosno uvodi pravo u temu koja se zove preventiva, a koja u medicini 21. veka već počinje da zauzima centralno mesto. A za preventivno delovanje je, kako naglašava dr Biljana Vojvodić, stomatolog beogradske poliklinike Bel Medik, vrlo važno da bude započeto u najranijem uzrastu, već sa nicanjem prvih zuba; sve ostalo je dobra navika koja će nas poštedeti mnogih neprijatnosti.

Bolje sprečiti nego lečiti

Redovna poseta stomatologu, uravnotežena ishrana i sistemsko ili individualno pomaganje fluorom takođe su delotvorne mere, ali prva i osnovna brana protiv karijesa i drugih oboljenja zuba i usne duplje jeste lična higijena. Pranje zuba treba da je redovno, posle svakog obroka, i pravilno, podseća dr Vojvodić.

Kad je o fluoru reč, na stotine studija, objavljenih od kako je pre više od pola veka u svetu započeta fluorizacija vode, dokazale su da optimalna doza te supstance štiti i dečje i zube u odraslih. Fluor, međutim, može biti i toksičan, ostavljajući posledice po sve telesne organe, napominje dr Vojvodić, što znači da se mora voditi računa o individualnim dozama (koje kod dece ne treba da pređu 0.4 mg/10 kg telesne težine, i ukupno 2,5 mg dnevno kod odraslih). Drugim rečima, tamo gde postoji sistemska fluorizacija (vode, mleka, soli i slično), odgovarajuću dozu ne treba prekoračiti individualnim dodavanjem. Ako je, pak, individualno dodavanje fluora ipak potrebno, deci ga treba davati u obliku tableta tokom perioda sistemske izgradnje stalnih zuba, sve do 12. godine, nakon čega one više nemaju efekta. Nadalje se fluor primenjuje lokalno, kroz paste za zube, rastvore i gelove, koji deluju i na površinu gleđi zuba i sprečavaju razorno delovanje bakterija.

Opisujući lokalnu delotvornost fluora, dr Vojvodić objašnjava da karijesu prethodi demineralizacija, koja se manifestuje kao “mlečno zamućenje” na zubima, a tokom koje određene bakterije stvaraju razorne kiseline koje iz koštane mase zuba izvlače kalcijum; na zubnom tkivu tad još ne postoji šupljina, i ako se u tom trenutku započne sa redovnom lokalnom primenom fluora, karijes može biti potpuno sprečen, ili bar odložen za 10 do 15 godina. Naša sagovornica tvrdi da će redovna večernja primena lokalnih rastvora sa najmanjom koncentracijom fluora, namenjenih svakodnevnoj upotrebi, disciplinovanu osobu do kraja života potpuno osloboditi pojavljivanja novih karijesa.

Uravnotežena ishrana je još jedan značajan element preventive u stomatologiji. Budući da najveći kariogeni potencijal imaju ugljeni hidrati, odnosno šećeri (saharidi), zdravlju zuba pogoduje izbalansirana ishrana, u kojoj su podjednako zastupljene sve tri osnovne grupe hranljivih namirnica. Uz već pomenute ugljene hidrate, uravnoteženu ishranu čine i masti i belančevine, ali je ipak najbolje smanjiti količinu saharida, kojih ima ne samo u slatkišima već i u sokovima, hlebu, svim testeninama... Šećeri su najodgovorniji za nastanak karijesa zato što se bakterije koje ga izazivaju hrane isključivo njima. Zanimljivo je da, među obiljem bakterija koje žive u usnoj duplji kao vrlo “otvorenoj” sredini, samo dve određene grupe (Streptococcus mutans i Lactobacilli) izazivaju karijes. One razlažu svoje jedine nutrijente, šećere, do niza prostih kiselina koje deluju na gleđ i razaraju je, omogućavajući još dublje prodiranje bakterija i nastanak karijesa. Pranjem zuba posle svakog konzumiranja šećera, taj proces se može svesti na minimum, dodaje dr Vojvodić.

Redovna poseta stomatologu se podrazumeva, kao takođe bitan činilac preventive, i to bar jednom u šest meseci.

Bitka protiv paradontopatije

Za razliku od karijesa, za koji se može reći da dominira u mlađoj populaciji, kod osoba zrelijih godina se kao poseban problem izdvaja paradontopatija. Reč je o progresivnom, hroničnom, degenerativnom oboljenju potpornog aparata zuba, koje pogađa čak 90 odsto ljudi. Obično se javi već u tinejdžerskom uzrastu, sa početkom delovanja polnih hormona, i traje po 20, 30 ili 40 godina, bez mogućnosti da se potpuno izleči. Tokom njenog razvoja, potporno tkivo zuba se polako raspada, zubi prvo isplivavaju pa migriraju i na kraju se klate i ispadaju.

Mada se ne zna tačno šta su joj uzroci, smatra se da je paradontopatija genetski uslovljena, a neka najnovija istraživanja sugerišu da je možda i autoimuno oboljenje. Isprva se javlja kao gingivitis (zapaljenje desni), čiji je prvi simptom krvarenje desni pri mehaničkom nadražaju (pranju zuba, na primer), ili bolna otečenost desni. Kod osoba koje nemaju sklonost ka paradontopatiji događa se da problem ostane lokalizovan samo na gingivu, ali se, svejedno, radi prevencije tog oboljenja, pri pojavi gingivita odmah treba fokusirati na dobru higijenu. Dr Vojvodić tvrdi da samo perfektna higijena može znatno da uspori paradontopatiju, bez obzira na činjenicu da biva registrovana čak i kod najdisciplinovanijih devojčica, koje i inače bolje održavaju higijenu usta od dečaka. Vitamin C je takođe delotvoran i usporava razvoj te bolesti.

G.T.