ASTRONOMIJA

Pripremio: JI

Nedoumice

Da li je Pluton planeta

Koliko planeta ima Sunčev sistem? Zvanični odgovor je osam, ali se to ne odnosi na one koji žive u Ilinoisu. Početkom godine, nadležni organi su objavili da je Pluton nepravedno degradiran od strane Međunarodne astronomske unije (MAU), koja predstavlja autoritet i donosi odluke koje se tiču planetarnih pitanja. Pre tri godine, MAU je odlučila da sastavi prvu naučnu definiciju pojma “planeta”. Rasprava na zasedanju u Pragu trajala je nekoliko dana, a zatim je izglasana definicija koja je isključila Pluton, smeštajući ga u novu kategoriju patuljastih planeta

Odluka je izazvala proteste među onima koji su još u detinjstvu naučili da postoji devet planeta, kao i među astronomima koji su istakli da je samo četiri procenta od ukupnog broja članova Međunarodne astronomske unije učestvovalo u glasanju. Nadležni organi su odluku o isključivanju Plutona shvatili kao uvredu upućenu njegovom pronalazaču Klajdu Tombau, rođenom u Ilinoisu.

Uskoro će biti održano prvo zasedanje članova Međunarodne astronomske unije otkako je Pluton “izbačen” sa spiska planeta Sunčevog sistema, ali se ne očekuje da će bilo ko pokušati da opozove odluku donetu u Pragu.

Ukoliko Pluton ponovo bude proglašen planetom Sunčevog sistema, to će se dogoditi zahvaljujući otkrićima a ne raspravi. Mark Sajks, sa Instituta u Arizoni, veruje da će otkrića vezana za solarni sistem narednih godina opozvati kontraverznu definiciju pojma “planeta”. “Nalazimo se u sred konceptualne revolucije,” kaže on. “Upravo se oslobađamo poslednjih tragova mitološkog viđenja planeta kao specijalnih objekata na nebu i ideje da ih mora biti jako malo jer su toliko posebni“.

Planete čiste okolinu

Sajks veruje da će se misijama predviđenim za Pluton i asteroid Cerera (najmanja patuljasta planeta u Sunčevom sistemu i jedina u glavnom asteroidnom pojasu) otkriti da su ove patuljaste planete aktivni i složeni svetovi. U međuvremenu, astronomi bi mogli da pronađu udaljene objekte veličine Zemlje a koje MAU ne bi svrstala među planete. Sajks se nalazi u grupi onih koji zastupaju jednostavne i sveobuhvatne definicije pojma “planeta”. MAU je već predložila da se Pluton uvrsti među planete, ali se grupa ljudi u Pragu tome usprotivila. Oni su istakli da je Pluton samo ostatak, jedan od mnoštva objekata koji se nalaze u Kuiperovom pojasu (oblast u obliku diska koja se nalazi iza planete Neptun). Protivnici su objasnili da bi mnogi objekti iz Kuiperovog pojasa dobili status planete ukoliko bi se usvojila jednostavna definicija. Oni su istakli uslov po kojem svaka planeta mora izbacivati ili usisavati obližnje čestice, što bi u prevodu značilo “čišćenje susedstva”. Samo osam planeta ispunjava ovaj uslov.

Ovo je takođe kamen spoticanja. “U pitanju je velika greška,” kaže Alan Stern, sa Instituta u Koloradu. “Nijedna definicija koja dozvoljava jednu lokaciju planete ali ne i drugu nije održiva. Uzmimo Zemlju za primer; ukoliko bi se našla u orbiti Plutona, istog trenutka bi bila diskvalifikovana kao planeta“.

Iako je Zemljina gravitacija dovoljno jaka da “očisti” ostatke iz našeg relativno malog susedstva, dva faktora dokazuju da to ne bi bilo moguće ukoliko bi promenila lokaciju. Spoljašnji solarni sistem je ogroman, a kretanje unutar njega je mnogo sporije. Po mišljenju Sajksa, 4,5 biliona godina ni izbliza ne bi bilo dovoljno da omanja i troma planeta Zemlja raščisti toliko prostranstvo.

Čudni svetovi

Neki astronomi veruju da zbunjujuće formacije u Kuiperovom pojasu otkrivaju do sada skriveno prisustvo objekta koji je veći od Marsa i svakako zaslužuje da se naziva planetom. Ukoliko su u pravu, to bi bilo direktno ruganje definiciji planete Međunarodne astronomske unije jer takva planeta ne bi “rašćišćavala prostor oko sebe”.

Ovu teoriju je opovrgao Gonzalo Tankredi, sa Univerziteta u Montevideu, koji se nalazio u grupi koja se protivila smatranju Plutona planetom. On tvrdi da objekti veličine Marsa mogu “izbušiti” prostor u obliku cevi kroz Kuiperov pojas. No, da li će to biti dovoljno da se “raščisti cela okolina”? Postoje dve tvrdnje. Veruje se da bi to pogoršalo trenutno stanje jer MAU ume da jednostavne stvari učini komplikovanim. Stern smatra da bi celu stvar trebalo spontano razrešiti. Ljudi odlučuju o tome šta je ispravno a zatim se to u praksi kasnije dokazuje ili poništava.

Oni koji su za planetu Pluton možda neće dugo čekati na promenu odluke. Godine 2015. konačno ćemo izbliza videti kontraverznu ledenu loptu. Kad misija “Novi horizonti” stigne do Plutona, očekuje se da će otkriti složene prizore i aktivnu atmosferu. Već znamo da se atmosfera Plutona skuplja i širi u određenim periodima, što je otkriveno posmatranjem svetlosnog ugla pri prolasku pored zvezda.

Tu je i misija “Zora”, koja bi trebalo da stigne do Cerere iste godine. Spektar infracrvene svetlosti sa Cerere nagoveštava da su delovi površine pokriveni glinom, što bi moglo značiti da je u toku geološka aktivnost. Glina se na Zemljinoj površini stvara protokom vrele vode kroz stene. Očekuje se otkrivanje aktivnog geološkog procesa, koji je izazvan nemirnim ledenim pokrivačem. Sajks veruje da će novootkriveni svet biti različit od asteroida.

Da li će to promeniti mišljenje javnosti? Zavisi… Sasvim je moguće da je sada nezgodno vreme za konačno uspostavljanje definicije pojma “planeta”, s obzirom na brzinu kojom se pojavljuju nova otkrića. Razvijaju se i druga pitanja van oblasti Sunčevog sistema. Šta čini da jedna egzoplaneta bude “super-Zemlja”, na primer? I ono što je takodje veoma važno, da li postoji jasna granica između gasovitih džinovskih planeta i patuljastih zvezda?

U međuvremenu, Sajks nudi veoma radikalno rešenje. Iz definicije o kružnim oblicima sledi zaključak da bi trebalo da proglasimo Mesec i ostale veće satelite planetama. Pošto se zvezde obrću oko drugih zvezda, zašto se i planete ne bi obrtale oko drugih planeta?

Sve ovo zvuči neverovatno, ali ko zna? Možda će bitka za Pluton imati iznenađujući ishod, a Mesec će ponovo postati planeta, kao u doba starih Grka.

JI