ELEKTRONIKA

Pripremio: Vladimir Milojević

Tri decenije vokmena

Rađanje personalnog audija

Revolucionarni izum koji je suštinski odredio pojam «personalnog audija», proslavio je 1. juna ove godine trideseti rođendan. Tog datuma 1979. godine tržištu je predstavljen prvi Sonijev vokmen. Bio je to plavo-sivi uređaj, težak 390 gr, s kožnom torbicom, slušalicama i priključkom za druge slušalice kako bi dvoje ljudi moglo da ga sluša istovremeno. Model je nosio oznaku «TPS-L2». Njegova cena je u tom trenutku iznosila 200 dolara. Uređaj je projektovao vodeći inženjer u Soniju Nobutoši Kihara, uz veliku podršku Masuru Ibuke i legendarnog predsednika ove japanske kompanije Akia Morite

Sa inženjerske tačke gledišta, to je bio samo minijaturizovani kvalitetan stereo kasetofon na kome nije bila predeviđena funkcija snimanja. Sa marketinškog stanovišta, vokmen je predstavljao pravi «udar». Bio je to prvi prenosni personalni audio uređaj koji je svom vlasniku pružao mogućnost da sam izabere šta želi da sluša: dok šeta, vozi bicikl ili tada veoma popularni skejt, dok boravi u gradskom prevozi, ili se jednostavno odmara na ležaljci negde u prirodi. Upravo je ta mogućnost izbora bila ono ključno što je vokmen razlikovalo od ranijih uređaja, kao npr. malih baterijskih tranzistorskih radio-aparata, koji su na tržištu postojali još od početka šezdesetih godina prošlog veka.

Izbor u duhu 80-tih

Na potenciranju personalnosti i slobodnog individualnog izbora zasnivala se veoma uspešna marketinška kampanja. Već tokom sledeće, 1980. godine, vokmen doživljava pravi bum u Americi, Evropi i širom sveta, kao nijedan proizvod pre njega. «Walkman» je ime koje su smislili Japanci, dok su Amerikanci novu «igračku» prodavali kao “sound-about”, Britanci kao “stowaway”, a u Australiji je nazvana “freestyle”. Osim Sonija, posle 1981. godine svoje modele vokmena počinju da proizvode i druge firme: Tošiba, Panasonik, Akai, Filips...

Tokom osamdesetih, vokmen se usavršava i dobija nove mogućnosti. Za Sonijeve modele je bilo karakteristično postojanje «talkover» dugmeta. Njegovim pritiskom bi privremeno bio utišan zvuk sa kasete, dok bi istovremeno minijaturni elektret mikrofon (ugrađen u uređaj) vlasniku vokmena preko slušalica na ušima jasno prenosio ambijentne zvukove iz spoljne sredine. Već od 1982. se pojavljuju modeli vokmena sa integrisanim AM/FM radio-prijemnicima. Panasonik je čak razvio tjuner smešten u kućište obične kasete, čijim se ubacivanjem u običan vokmen, isti trenutno pretvarao u radio-prijemnik.

Brižljivo je usavršavana i mehanika. Soni je kod kasnih modela krajem osamdesetih koristio «direct-drive» mehanizam koji pri funkcijama pokretanja trake nije koristio do tada uobičajene «belt-drive» gumene remenove. Primenom „direct-drive“ su skoro u potpunosti eliminisane oscilacije u brzini poznate kao «wow and flutter», koje su ponekad imale običaj da pokvare uživanje u muzici. Pojavljuju se i uređaju sa «auto-reversom» (obostrana reprodukcija bez okretanja kasete), funkcijom ranije rezervisanom prvenstveno za automobilske kasetofone.

Kvalitet pokretnog zvuka

Velika pažnja je bila posvećena daljem poboljšanju kvaliteta reprodukcije. Uvodi se Dolby sistem za redukciju šuma trake čime se utiče na povećanje dinamičkog opsega uređaja. Primenom kaseta sa Cr (hrom-dioksid) i «metal» magnetnom emulzijom, kvalitet reprodukcije pojedinih vokmena je gotovo dostigao vernost zvuka kućnih magnetofona sa otvorenim trakama. Primenjuje se i aktivna regulacija boje tona, ugrađuju se minijaturni ekvilajzeri.

Podrazumeva se da je posebna pažnja bila posvećena dizajnu - tržište je bilo preplavljeno mnoštom modela različitih veličina i boja. Dimenzije nekih vokmena su izuzetno smanjene - bili su tek nešto veći od kutije audio kasete. Primena minijaturne SMD tehnologije i poluprovodnika sa manjom potrošnjom značajno je uticala na povećanje radne autonomije uređaja i trajanje baterija. Prvi modeli vokmena su za napajanje najčešće koristili četiri «minjon» AA baterije od 1.5V. Kasnije je taj broj smanjen na tri, pa na dve... Na kraju ere dominacije klasičnih vokmena, postojali su modeli koji su se napajali sa samo jednom punjivom NiMh AA 1.5-voltnom baterijom, primer je Sonijev «WM-DD9».

Iako je vokmen u osnovi zamišljen kao uređaj koji ne treba da beleži zvuk, njegov format i veličina su uticali da brzo budu razvijene i tržištu predstavljene reporterske varijante namenjene instant terenskim tonskim snimanjima, veoma pogodne za novinarski rad. Pojavljuju se verzije diktafona, sa ugrađenim minijaturnim zvučnikom.

Kod serija «snimača» visoke klase, primenjena je VF predmagnetizacija radi kvalitetnijih zvučnih zapisa. Vrhunski modeli su dobili velike mogućnosti i visoke performanse, ranije isključivo rezervisane za profesionalne kasetne dekove: veći broj tonskih ulaza i izlaza, priključke za eksterne dinamičke i kondenzatorske mikrofone, DBX sisteme za redukciju šuma... Sa najkvalitetnijim «metal» kasetama su ovi već prilično složeni uređaji bez problema savlađivali tonski opseg od 20Hz do 20KHz, uz dinamiku i do 70dB. Vrhunski Sonijev model «Professional WM-D6C” iz 1984. godine je na sebi imao čak LED VU-metre.

Posebnu grupu vokmena predstavljaju specijalni modeli za reprodukciju tzv. zvučnih knjiga, koje je razvila američka firma Printhaus. Prvenstveno namenjeni slepima, sa ugraviranim reljefnim oznakama na komandama, na jednoj standardnoj kaseti od 90 minuta, korišćenjem manje brzine kretanja trake i pomoću četvorokanalne tehnike, mogli su da snime i reprodukuju ukupno 6 sati materijala! Ovi uređaji su i danas u primeni.

Digitalna tehnika preuzima primat

Svoj zenit vokmen je doživeo krajem osamdesetih godina. Već početkom devedesetih godina 20. veka, digitalna tehnologija snimanja i reprodukcije zvuka postepeno preuzima primat. Pojavljuju se potpuno novi uređaji za personalno slušanje muzike, dok analogni zvučni sistemi polako odlaze u istoriju. Poslednji Sonijev vokmen sa kasetom je predstavljen na dvadesetogodišnjicu prvog vokmena - 1999. godine. Bio je to WM-WE01, opremljen malim daljinskim upravljačem i bežičnim slušalicama.

Ulogu klasičnog vokmena su tokom poslednje decenije prošlog veka preuzeli prvo «Discman» (čiji se prototip pojavio 1987.), prenosni uređaj za personalno slušanje muzike sa CD-a, a zatim i «Minidisc» MD (1991.), uređaj koji je koristio specijalne diskete, a mogao je i da snima.

Pojava mobilnih telefona sa dovoljno velikim memorijama i razvoj kvalitetnih formata za audio kompresiju (mp3 a zatim i ogg) poslednjih godina je potpuno promenio odnos ka personalnom audiju. Moderan mobilni telefon sadrži funkcije i audio i video uređaja pa kao takav predstavlja kompletan lični multimedijski uređaj.

Ipak, nijedan drugi personalni proizvod nije bio tako popularan niti je odražavao duh epohe tako verno kao vokmen tokom osamdesetih godina prošlog veka. Priča o vokmenu je od samog početka bila priča o slobodi izbora pojedinca. Samo je Sony prodao preko 250 miliona različitih modela vokmena širom sveta, dok je procena da se ukupan broj prodatih uređaja kreće oko 385 miliona primeraka!

Poslednjih nekoliko godina, Sony je ime “walkman” brendirao za svoje mp3 plejere i mobilne telefone. Tako će ime živeti i dalje, kada originalni vokmen sa audio kasetama ode u istoriju.

Vladimir Milojević