MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 34
Godina VI
Maj - Jun. 2009.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

KLIMA

Pripremio: Branka Jakšić

Stiže najtoplije leto

Nasuprot zagovaračima globalnog otopljenja, sve je više stručnjaka koji najavljuje globalno zahlađenje! Neki čak uopšte ne veruju da je u toku globalno zagrevanje, ni da je krivac za klimatske promene čovek

Prošla godina je deveta po redu na listi najtoplijih godina od 1880. otkada se sistemski istražuje i meri temperatura u svetu, i najtoplija u ovom milenijumu! Ovo su naučnici iz Godard Instituta za svemirske studije (GISS) objavili kao ishod klimatoloških istraživanja za 2008. godinu. U studiji se najavljuje da će možda već ova godina biti najtoplija otkada se meri temperatura i da je moguće približavanje polarnog leda središtu Evrope. Komentarišući izveštaj GISS-a Nedeljko Todorović, meteorolog, ističe da se u njemu naglašavaju podaci u prilog senzacionalističke slike klimatskih događaja i da bi mogli da se sagledaju i na druge načine, pogotovo ono o uticaju Sunca na klimu planete. On navodi da mnogi naučnici ne zagovaraju globalno zagrevanje, neki čak i ne smatraju da se ono događa - a ima i onih koji najavljuju skoro globalno zahlađenje.

Merenja izvedena na brojnim meteorološkim stanicama pokazuju da se globalna temperatura naše planete polako ali nesporno podiže, navodi se u studiji GISS-a. Sve veće vrućine su uticale da čak i najuporniji zagovarači prestanu da ih objašnjavaju kao slučajne pojave. Temperatura vazduha neposredno iznad površine porasla je za  0, 44 stepena u odnosu na razdoblje od 1951-1980.

Najočitije otopljenje zabeleženo je u Evropi, Aziji, Arktiku i na Antarktiku. Nad Atlantskim okeanom je čak nešto hladnije! Naučnici to objašnjavaju uticajem el ninje koja donosi hladnoću. Ali, u tropskim predelima Atlantika, očekuje se kontraefekat - el ninjo! Topliji el ninjo javlja se godinu do dve posle el ninje, što znači da se najtoplija klima svih vremena očekuje možda već ove ili naredne godine. Dodatnu težinu ovim predviđanjima daje podatak da Sunce upravo prolazi svoj neuobičajeno dug period minimuma aktivnosti. Pojava brojnih pega na njegovoj površini upućuje da će elektromagnetska aktivnost značajno porasti, što će se odraziti na klimatske i druge prilike na Zemlji.

Polarni led usred Evrope?

Povećanje globalne temperature moglo bi dovesti do značajnog otapanja lednika i mešanja tople slane i hladne slatke vode u okeanu pored zapadnih evropskih obala, što bi dovelo do poremećaja delovanja Golfske struje. Prestankom takvog cirkulisanja vode, istočna kanadska i američka obala ubrzo bi se pretvorile u gotovo polarna područja, led bi počeo da osvaja nordijske zemlje i da se spušta prema srednjoj Evropi. Više ništa ne bi moglo da zaustavi dolazak ledenog doba, a prema svim kompjuterskim modelima granica večnog leda bila bi na obroncima Slovenskih alpa. Učka i Ćićarija zadržale bi prostor Istre delimično mogućim za život! Za ovakav scenario potrebno je svega nekoliko godina ili, možda, nekoliko desetina godina.

GISS daje medijski najzanimljiviju sliku

- Sa stručne strane gledano, u izveštaju je predstavljena medijski najzastupljenija projekcija promene klime na Zemlji, mada se ne iznose moguća odstupanja, a da i ne govorimo o drugim tumačenjima. Pomenuti procesi u atmosferi i hidrosferi zaista se događaju, ali se posmatraju samo kao posledica i ne daje se objašnjenje zbog čega i kako nastaju, kao da su odvojeni od uzroka. Promena temperatura vazduha i vode posledica je pre svega promene energetskog bilansa - kaže Nedeljko Todorović i navodi da procesi nisu sveobuhvatno sagledani na vremenskoj skali pa se iznose scenariji promene klime u izuzetno kratkom periodu.

Vremenske prilike se menjaju svakodnevno, bar iznad većeg dela Zemljine površine, ali se klima ne menja tako brzo. To su spori i dugotrajni procesi, od višedecenijskih i vekovnih varijacija koje nisu presudne za život čoveka, do milenijumskih promena kada se javljaju ledena doba i topli periodi izmeđi njih, koji utiču na opstanak biljnog i životinjskog sveta a time i na ljudsku vrstu. Teoriju promene klime na osnovu promene astronomskih parametara dao je Milutin Milanković u Kanonu osunčavanja gde je pokazao da se ona odvija na vremenskoj skali od deset hiljada godina.

Zagonetne pacifičke morske struje

Sadašnje analize klime zasnivaju se na podacima starim 100 do 200 godina, što je izuzetno kratak period da bi se donosili sigurni zaključci. Rekonstrukcije klimatskih prilika za stotine, hiljade pa i milione godina unazad rade se na posredan način. Autori u izveštaju porede trend porasta temperature poslednjih decenija sa periodom od 1951. do 1980.godine, koji je imao malo nižu prosečnu temperaturu, pa je porast u poslednje dve do tri decenije izrazitiji. Poređenjem s dužim nizom padataka videlo bi se da je period od 1920. do 1950. godine takođe bio topliji u odnosu na njihov bazni anlizirani period. Smenjivanje hladnije el ninje i toplijeg el ninja poznato je iz doba Inka a i to da utiče na vremenske prilike. Ostaje pitanje: kako se zagreva ta morska struja u Pacifiku i šta diktira periodičnost njenog pojavljivanja. Slično je i sa Golfskom strujom u Atlantiku.

Brzo zagrevanje a zatim izuzetno hlađenje atmosfere i hidrosfere Zemlje u roku od nekoliko godina nema realnih osnova. Zašto se to događa tako brzo a postoji stotinama pa i hiljadama godina? U ovoj studiji nedostaje pozivanje na izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC-a) gde se navodi da je čovek glavni krivac za promene klime zbog emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Istina, u sagledavanju mogućih uticaja na vreme i klimu navodi se i aktivnost Sunca, to jest njena promenljivost, ali kao stavka koja nije dovoljno proučena. I u ovom izveštaju se kao dodatni uzrok brzom porastu temperature navodi povećanje aktivnosti Sunca.

Dosad prihvaćene teorije ne daju potpun odgovor, odnosno nisu sagledale mehanizme do kraja. Nedeljko Todorović sugeriše da se okrenemo proučavanju energije Sunca i energija iz dubine kosmosa. Kolika je to energija, neka posluži sledeće poređenje: sa Sunca na Zemlju stigne za nepun dan toliko energije koliko je ljudska civilizacija proizvela od postanka do danas.

Čovek ne “zagreva” Zemlju

Dr Viljem Grej, pionir u prognozi nastajanja uragana, ističe da privredna delatnost ne utiče na otopljenje klime. Uzrok globalnog otopljenja je u prirodnom ciklusu kolebanja temperature svetskog okeana, što je povezano s koncentracijom soli u okeanskoj vodi. To znači da uskoro počinje obrnuti proces, period zahlađenja, koji će trajati nekoliko godina. Grej smatra da ćemo se, posle 10-15 godina, osvrnuti unazad i shvatiti koliko smo pogrešili. Osim toga, saopštio je da naučnici koji povezuju globalno otopljenje s povećanjem broja uragana poslednjih godina, takođe greše. Statistički podaci pokazuju da je od 1900. do 1949. godine, u periodu niže globalne temperature, nastao 101 uragan, a da su u periodu od 1957. do 2006. kada se Zemlja zagrejala, bila svega 83 uragana. Iz ovoga sledi zaključak da je čovekovo dejstvo na atmosferu malo da bi imalo značajan uticaj na globalnu temperaturu.

Otopljenje je obmana

Osnivač tv kanala „The Weather“ Džon Koleman nazvao je informaciju o globalnom otopljenju najvećom obmanom u istoriji čovečanstva. Koleman ističe da neki naučnici, pod uticajem okruženja i političkih motiva, dugo manipulišu naučnim podacima zarad izgradnje iluzije brzog globalnog otopljenja. Njihovi prijatelji iz političkih tela usmeravali su velike „istraživačke“ nagrade za podršku toj iluziji. Za podršku tom gledištu, Koleman optužuje brojne informativne egencije, obrazovne ustanove, političke stranke, predavače u obrazovnim ustanovama i one koji su dovoljno informisani, ali lakoverni i nekritični. Po njegovom mišljenju uticaj čovečanstva na klimu nije katastrofalan i naša planeta nije na ivici propasti zbog otopljenja.

- Za deset-dvadeset godina ta obmana postaće svima očigledna. Predviđanja o rastu temperature, topljenju polarnog leda i poplavama neće se obistiniti - izjavljuje Koleman.

Na putu globalnog zahlađenje

Naučnici predviđaju da će globalno otopljenje trajati još oko 11 godina. Otopljenje koje je najjasnije izraženo u arktičkoj zoni trajaće do 2020. godine, a zatim će početi postepeno zahlađenje. Takav scenario razvoja očekuju mnogi naučnici. Istomišljenici ove teorije razilaze se samo u rokovima kada će nastupiti preokret. Član Ruske akademija nauka Feliks Judahin smatra da je sadašnje otopljenje anomalija i zakonomerni proces koji proizlazi iz klimatskih cilusa. On ističe da će, posle procesa otopljenja, početi postepeno zahlađenje i temperaturni režim vratiće se u svoje okvire. Isto tako, zbog antropogenog faktora proces zahlađenja neće biti ošar i jak kao prethodni ciklusi.

Branka Jakšić

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA