LEGENDA

Pripremio: Oliver Klajn

Salome

Sa glavom proroka na tanjiru

O Salomi se govori u prva dva jevanđelja Novog zaveta: u drugom po redu, ali najranije napisanom, Jevanđelju po Marku, navodi se da je Salome bila pastorka Iroda Antipe, vladara koji je učestvovao u smaknućima Jovana Krstitelja i Isusa Hrista

Salome je bila ćerka Irodijade, unuke Iroda Velikog, poznatog po izgradnji Drugog hrama u Jerusalimu. Irod Antipa je bio sin Iroda Velikog i nosio je titulu tetrarha zemalja Galileje i Prereje, kojima je vladao je od 4. do 39.godine nove ere. Salomina majka Irodijada bila je udata se za svog strica Iroda Antipu.

U Jevanđelju po Marku govori se kako je Salome igrala na večeri priređenoj u čast rođendana Iroda Antipe. Irodijada je bila kivna na Jovana Krstitelja koji je osporavao zakonsku valjanost njenog braka. Salomin ples toliko je očarao vladara da joj je obećao da će udovoljiti svakom njenom zahtevu. Potom je prišla svojoj majci Irodijadi i pitala je: šta da traži od očuha? Dobila je odgovor da treba da zatraži smrt Jovana Krstitelja. Pošto se Irod Antipa zakleo da će učiniti sve šta devojka bude želela, nije mogao da odbije njenu molbu i pogubio je velikog proroka i propovednika.

Pošto je dželat izvršio naređenje, sledbenici Jovana Krstitelja odneli su njegovo telo i sahranili ga. Salome je glavu ubijenog Jovana Krstitelja odnela svojoj majci na tanjiru. Sličan opis ovih događaja pruža i Jevanđelje po Mateju. Međutim, u Bibliji se uopšte ne pominje ime devojke koja je svojom igrom dovela do smrti jedne svete ličnosti. Taj podatak naveden je u delu jevrejskog istoričara Josifa Flavija „Jevrejske starine“.

Iz braka sa stricem Irodom Salome nije imala dece. Posle njegove smrti, udala se za Aristobula od Halkide, kralja Male Jermenije, koju mu je dodelio rimski car Neron a bez koje je ostao kada je oblast pripojena rimskom carstvu. Salome je sa Aristobulom imala tri sina.

Važna numizmatička otkrića predstavljaju nalazi tri novčića sa likom ove biblijske ličnosti. Iskovani su 56. ili 57. godine nove ere. Inače, u Bibliji se pominje još jedna Salome, mlađa sestra Isusove majke Marije, ali nju nikako ne treba mešati sa savremenicom koja je dovela do smrti Jovana Krstitelja.

Biblijska priča o Salomi postaće motiv mnogim značajnim umetnicima. Vajare a naročito slikare ova fatalna žena privukla je time što simbolizuje greh proizašao iz lepote koju prate užasne posledice. O njoj su pisali književnici Oskar Vajld i Gistav Flober, a u muzičkom svetu najznačajnija je opera Riharda Štrausa nazvana po njoj.

Istorijska ličnost, Salome je rođena oko 14. godine nove ere. Preminula je između 62. i 71. godine. Arheolozi danas pokušavaju da utvrde tačno mesto gde su se odigrali događaji opisani u jevanđeljima. U brdima severozapadnog Jordana, nedaleko od istoimene reke i Mrtvog mora, nalazile su se tvrđava i palata koju je izgradio Irod Veliki oko 30. godine pre nove ere. Naziv ove građevine je Mahaerus. Posle smrti Iroda Velikog, Mahaerus je pripao njegovom sinu Irodu Antipi. Upravo u toj palati, po mišljenju mnogih stručnjaka, Salome je igrala a Jovan Krstitelj držan u zatvoru da bi mu potom bila odsečena glava.

Palata je izgrađena na vrlo strmom terenu gde je malo životinja i biljaka. Danas su tu samo mala stočarska naselja. Mahareus je zapravo vrh brha na kome je bilo utvrđenje, oko 1100 m iznad Mrtvog mora. Jasno je da je bilo potrebno prilično arhitektonsko umeće da se na tako malom prostoru podigne utvrđena palata. Delimično je utvrđeno gde su bila kupatila sa delovima podnog mozaika, kako je išao sistem grejanja, trpezarija... U velikom dvorištu je sačuvano nekoliko stubova. Zid tvrđave bio je dugačak 100 m, širok 60 m. Palata je imala i razvijen irigacioni sistem.

Ozbiljnija arheološka iskopavanja na Mahareusu započeta su 1968. godine. Palatu su razorili Rimljani 72. godine nove ere, dve godine pošto su zauzeli Jerusalim. To su učinili tek kada su se predali jevrejski pobunjenici koji su se nalazili na Mahareusu. Ostali su samo temelji. Niže od mesta gde je bila palate je niz pećina. Prema tradiciji, u jednoj od tih pećina je pogubljen Jovan Krstitelj.

Oliver Klajn