PALEONTOLOGIJA
Pripremio: J.M.
Kako su dinosaurusi porasli
Div iz Patagonije
Najveća poznata kopnena životinja bio je Argentinosaurus, vrsta dinosaurusa koja je živela 100 miliona godina. Bio je dugačak 35 m i težak oko 80 t. Argentinosaurus pripada grupi Sauropoda, u koju spadaju i Diplodokus, Brahiosaurus i Apatosaurus. Sauropodi su imali dugačke vratove, dugačke repove, trup valjkastog oblika i noge nalik na balvane. Nisu svi bili ogromni, ali najveći primerci su zaista bili zapanjujući
Najveća kopnena životinja danas je afrički slon, čiji mužjak teži oko 6 t. Najveći kopneni sisar bio je nosorog bez roga, visok 6 metara, poznat kao Paraceratherium, koji je živeo pre 30 miliona godina i bio težak oko 15 t. Čak i među dinosaurusima, sauropodi su značajno odudarali. Zreli Tiranosaurus rex bio je težak samo 7 t, a najveći ne-sauropod bio je dinosaurus iz Kine po imenu šantungosaurus, težak 16 t.
Donedavno, naučnici nisu mogli da utvrde zbog čega su sauropodi bili toliki i zbog čega su u tome bili jedinstveni. Međutim, sada postoji koherentna teorija o evoluciji gigantizma kod dinosaurusa, tvrdi Martin Sander, paleontolog sa Univerziteta u Bonu. Ispostavlja se da su sauropodi imali jedinstven sklop bioloških karakteristika koje su se kombinovale i uticale na to da se oni toliko uvećaju.
Dinosaurusi koji su rasli neprestano
Sander je krenuo od pravila koje je ustanovio paleontolog iz 19. veka, Edvard Drinker Koup koji je primetio da se životinjsko potomstvo povećava sa vremenom evolucije. Taj proces ima svojih prednosti - teže vas je uloviti i lakše vam je da se izborite za hranu ili partnera. Međutim, naučnici su potvrdili da su velike životnije sklonije izumiranju. One jedu više i sporije se razmnožavaju pa su njihovi problemi teži kada nema puno hrane. Prirodna selekcija istovremeno ohrabruje životinje da postaju veće, ali ih na kraju i kažnjava zbog toga. Ova ravnoteža je sprečila većinu kopnenih životinja da pređe težinu od 10 t.
Dinosaurusi nalik na sauropode su se prvi put pojavili pre oko 220 miliona godina i brzo su počeli da se povećavaju. Najstariji pravi sauropod je star 210 miliona godina; bio je težak 15 t. Od tog trenutka, postajali su sve veći. Ogromni sauropodi su evoluirali iznova širom sveta, u različitim potomstvima.
Jedan od razloga bi mogao biti način reprodukcije sauropoda - polaganjem jaja, dok sisari rađaju žive mladunce. Što je veći sisar, to ima manje potomaka a veći je i razmak u kojem se rađaju. Ali, veliki dinosaurusi mogu da nesmetano legu mnogo jaja i dobijaju mnoštvo mladih. Dok oni rastu, ne smanjuje se broj mladih. Ovo je možda omogućilo sauropodima da zaobiđu opasnost koju obično nose sa sobom velike dimenzije. Populacija dinosaurusa bi se mnogo lakše oporavila od neke krize u evoluciji od velikih sisara.
Kada su proučavali jaja sauropoda, naučnici su došli do zaključka da su ženke izlegale jaja nekoliko puta godišnje. Takođe su otkrili da se dinosaurusi nisu brinuli o položenim jajima. Naučnici su proučavali i stopu rasta sauropoda. Došli su do zaključka da su ovi dinosaurusi rasli neprestano, poput sisara i ptica. Sander pretpostavlja da su sauropodi imali brz metabolizam koji im je omogućio da dostignu ogromnu veličinu relativno brzo. Nijedan drugi dinosaurus nije rastao tako brzo.
Pluća kao ptičija
Odgovor na pitanje: kako su se sauropodi snalazili uprkos veličini svog tela, verovatno leži u njihovoj građi, za koju su naučnici zaključili da je mogla da podnese i mnogo veću težinu od one koju je imao prosečni primerak ove vrste.
Kada je reč o problemu snabdevanja kiseonikom, naučnici su zaključili da su sauropodi imali pluća nalik ptičijim. Ovakav način disanja im je pomagao da lakše podnesu zagrevanje koje izazivaju brz metabolizam i veliko telo.
Anatomija objašnjava i kako ova životinja, teška 80 t, može da nađe dovoljno hrane. Biljojedi moraju da pojedu ogromne količine hrane, i naučnici procenjuju da je sauropodima bilo potrebno oko jedne tone hrane dnevno. Njihovi dugački vratovi su im verovatno proširili raspon u okviru kog su mogli da zahvataju hranu. To im je omogućavalo da miruju dok su se hranili, dok bi njihovi vratovi odrađivali sav posao, što im je čuvalo energiju. Takođe, nisu žvakali hranu, već su je gutali, što je štedelo vreme.
Zahvaljujući jedinstvenoj kombinaciji reprodukcije, rasta i anatomije, sauropodi su bili u stanju da prevaziđu ograničenja veličine tela koja su važila za sva druga kopnena bića, i to veoma uspešno. Ogromni sauropodi su trajali 145 miliona godina, ali ih već 65 miliona godina nema.
Da li će se na Zemlji ikad pojaviti slične životinje? Sanders veruje da je to moguće, ali da je potrebno da se ponovo poklopi neverovatan sklop bioloških osobina. Međutim, on smatra da bi to zahtevalo masovno izumiranje života koje bi „resetovalo“ čitav sistem, a potom bi trebalo da prođe još oko 30 miliona godina pa da neka nova životinjska građa dobije sličnu priliku.
J.M.
|