AERONAUTIKA

Pripremio: Darko Mladenović

Putnički avion iz snova

Odgovor preko okeana

Boing 787 je novi model aviona iz poznate fabrike sa bogatom tradicijom. Ovaj široko-trupni avion, srednje veličine, sa dva mlazna motora, moći će da preveze 210-330 putnika i da preleti čak 15.750 km, pri brzini leta od oko 903 km/h. Prvi probni let ovog aviona planiran je za kraj drugog kvartala ove godine, a prve isporuke očekuju se početkom 2010.godine

Firma Boing je, krajem devedesetih godina prošlog veka, počela sa razvojem novog tipa aviona koji će zameniti tada veoma konkurentan avion Boing 767 i istovremeno iz trke za potencijalnim kupcima izbaciti konkurentski Erbas A 330. Novi avion je trebalo da udovolji sve većim zahtevima koji su avio kompanije postavljale pred proizvođače, pre svega u pogledu veće brzine leta. Kao direktna posledica događaja od 11. septembra 2001. i krize na svetskom tržištu naftnih derivata, novi zahtev je postavljen pred konstruktore - napraviti avion koji će biti efikasniji od dotadašnjih komercijalnih aviona. Boing je prihvatio izazov, odustao od razvoja brzog Sonic Cruisera i krenuo da razvija koncept Boing 7E7, aviona koji će trošiti 20% manje goriva od svog prethodnika Boinga 767. Smanjenje potrošnje goriva je postignuto korišćenjem motora nove generacije, poboljšanjem aerodinamičkih karakteristika aviona, korišćenjem lakših materijala za izradu i naprednim sistemima koji su ugrađeni u avion.

Konstrukcija i motori

Posle pomnog većanja, odlučeno je da se novi 787 sklapa u Everetu, u državi Vašington, gde će 800-1200 radnika sklapati avion iz podsklopova koji će se proizvoditi širom sveta. Kompanije širom SAD, Italije, Japana, Koreje, Australije, Engleske i Švedske su uposlene u proizvodnji krila, trupa, repnih površina, stajnog trapa i motora. Da bi ubrzao dopremanje delova, Boing je prepravio tri aviona Boing 747 u proširenu teretnu verziju, u koju se mogu smestiti delovi trupa, krila i mnogi manji delovi i sistemi. Ovaj novi teretnjak je dobio naziv Dreamlifter.

Kuriozitet predstavljaju materijali koji se upotrebljavaju na ovom avionu koji u najvećoj meri sadrži kompozitne materijale - čak 50%, zatim aluminijum 20 %, titanijum 15%, čelik 10 % ... Kompozitni materijali su korišćeni pri izradi trupa, krila,vrata, repnih površina i kabinskog prostora; aluminijum je korišćen na napadnim ivicama krila i repa; titanijum kod delova motora. Korišćenje kompozitnih materijala u ovoj meri je opravdano njihovom malom masom koja doprinosi nižoj potrošnji goriva; a pošto su kompoziti otporni na koroziju i zamor materijala, to omogućava veliku uštedu u održavanju aviona.

Boing je izabrao i dva proizvođača motora za svoj novi model. U pitanju su dva modela motora - jedan marke Rolls-Royce Trent 1000 i drugi proizvođača General-Eletric GEnx, koji su međusobno kompatibilni tako da je vlasnik, odnosno avio kompanija u mogućnosti da bira i lako prelazi sa jednog proizvođača motora na drugi. Posebna pažnja je poklonjena smanjenju buke koju ovi motori stvaraju - B787 biti jedan od najtiših aviona. Za prenos podataka iz pilotske kabine do svih sistema se koristi eternet, a sam kokpit je opremljen najsavremenijim LCD multifunkcijskim displejima. Slično savremenim borbenim avionima, kokpit je opremljen tzv. head-up display koji omogućava pilotu da važne parametre leta čita na vetrobranskom staklu svoje kabine. Posao pilota je olakšan i novim elektronskim sistemom za smeštaj i prikazivanje mapa i važnih dokumenata i uputstava koje pilot mora posedovati na svakom letu.

Predviđene su tri varijante ovog aviona: prva verzija je B787-8 koja može da preveze 210-250 putnika na rastojanju od 14.200-15.200 km, druga verzija B787-3 može da preveze 290-330 putnika na rastojanju 4.650-5.650 km a treća B787-9 može da preveze 250-290 putnika na rastojanju 14.800-15.750 km. Poslednja verzija B787-10 će zapravo biti produžena varijanta B787-9 koja će moći da preveze više od 300 putnika.

Putnička kabina

Posebna pažnja pri projektovanju ovog aviona je posvećena putničkoj kabini. Boing je svojim inovativnim dizajnom trupa od kompozitnih materijala posredno omogućio i bolje uslove za prevoz putnika. Kompoziti su otporni na koroziju pa omogućavaju veću vlažnost vazduha u putničkoj kabini i viši pritisak. Unutrašnji pritisak u putničkoj kabini će biti ekvivalentan pritisku na 1.800 m nadmorske visine, za razliku od konvencionalnih aviona kod kojih je ovaj pritisak kao na 2.400 m. Povišeni pritisak kombinovan sa povišenom vlažnošću vazduha omogućiće da se putnici osećaju znatno prijatnije na dužim letovima.

Sistem za klimatizaciju i snabdevanje vazduhom putničke kabine je, za razliku od konvencionalnih, zasnovan na električnim kompresorima koji u kombinaciji sa filterima potpuno eliminišu ozon, bakterije,viruse i gljivice iz vazduha a poseban sistem za filtriranje oslobađa vazduh od svih preostalih nečistoća.

Velika pažnja je posvećena komforu putnika pa su rastojanja između sedišta najveća u kategoriji kojoj ovaj avion pripada i kreću se od 82 cm za ekonomsku klasu do 155 cm za prvu klasu, dok je širina sedišta povećana na minimum od 47 cm. Prozori u putničkoj kabini su povećani na fantastičnih 47 cm visine sa ugrađenim elektonskim zatamnjivačima koji će putniku pružiti fantastičan pogled na liniju horizonta.

Osvetljenje putničke kabine je rešeno sistemom LED dioda sa izmenjivim svetlom tako da će i samo osvetljenje omogućiti kombinaciju od 128 tonaliteta boja. Enterijera pruža osećaj putniku da se nalazi u velikoj prostoriji a ne u ograničenom prostoru aviona.

Što se zabave unutar aviona tiče, svako sedište će imati sopstveni monitor na koji će se putem bežične veze slati odgovarajući zabavni program, a unutar aviona je obezbeđena i bežična satelitska internet konekcija.

Boing 787 je avion koji postavlja nove standarde u avio-industriji. Kao takav je izazvao veliko interesovanje šire javnosti, o čemu svedoči i 15.000 posetilaca na prvom zvaničnom predstavljanju ovog aviona. Među avio-kompanijama je zabeleženo nezapamćeno interesovanje u pogledu porudžbina tako da, iako se prvi let tek očekuje, već postoji preko 879 porudžbina ovog tipa aviona, što je svojevrsni kuriozitet za model koji nije imao ni prvi probni let.

Darko Mladenović