MEDICINA

Humani hormon rasta i starenje

Kao lek za sve bolesti

Proteinski hormon, kome je osnovna uloga da stimuli�e rast, na neki na�in sinteti�e anti-ageing dejstvo glavnih polnih hormona, i �ak deluje blagotvornije nego kad se ovi udru�e 

Prof. dr sci. Mirsanda Stani�

U borbi protiv starenja - anti-ageing terapiji - u poslednjih dve i po decenije naro�ito mesto pripada humanom hormonu rasta (Human Growth Hormone, hGH). Pokazalo se da ovaj hormon, kome je osnovna uloga da stimuli�e rast, na neki na�in sinteti�e anti-ageing dejstvo sva tri glavna steroidna hormona, �enskih estrogena i progesterona i mu�kog testosterona, i da �ak deluje blagotvornije nego kad se ova tri udru�e. Uz njega nije obavezno znojenje u teretani, a mi�i�ima se vra�a sa godinama izgubljena masa; nije nu�no ni iscrpljivanje strogim dijetama, a salo se lagano topi; kolagenska krema mo�e i da se presko�i, a novi kolagen osve�ava umornu i isu�enu ko�u�

Delovanje hGH

Postoji cela paleta hemijskih supstanci koje stimuli�u rast �elija, tkiva i kostiju, a koje nazivamo hormonima-faktorima rasta, ili growth faktorima, obja�njava prof dr Mirsanda Stani�, stru�njak za genetiku, molekularni biolog i ginekolog-aku�er Instituta za humanu genetiku Medicinskog fakulteta u Beogradu. Postoje faktori koji stimuli�u rast krvnih sudova, drugi podsti�u rast kolagena, i jo� ih je �itav niz, a me�u njima �ak i hormon rasta o�nog so�iva. Sve u svemu, razli�itih hormona rasta u organizmu ima daleko vi�e nego steroidnih (polnih), ali onaj glavni i najsna�niji, o kome na�a geneti�arka posebno govori, jeste humani  hormon rasta. Gotovo da nema �elije ili tkiva na koje on ne dejstvuje, uti�u�i na bezbroj funkcija tokom rasta i razvoja. Jedan od efekata mu je i hipertrofija - funkcionalno uve�avanje organa i tkiva. Znatno uve�ava mi�i�nu masu i gustinu kostiju, �to je vrlo zna�ajno za starije osobe kojima vra�a snagu i �ini ih stabilnijim na nogama. Kad je re� o telesnoj visini, hormon rasta je ne odre�uje zato �to je ona geneti�ki �zadata�, ali joj se uz pomo� hGH mo�e �dodati� jo� oko 10 cm.

Ovaj hormon je, tako�e, izuzetno sna�an stimulator imunog sistema, te se terapijom hGH mo�e pomo�i obolelima od side, karcinoma, te�kih hroni�nih bolesti i pacijentima sa drugim imunodeficijencijama i te�kim infekcijama i opekotinama. Prof. Stani� isti�e da timus, �lezda zadu�ena za imuni sistem, sna�no raste pod dejstvom hGH u bilo kom dobu �ivota, i smatra da bi ga naro�ito trebalo iskoristiti u le�enju pacijenata starijih od 80 godina, za koje i banalna infekcija mo�e da bude vrlo te�ka.

U mladosti i srednjim godinama, hipofiza lu�i hGH i otpu�ta ga u cirkulaciju, u mnogo ve�im koli�inama od bilo kog drugog hormona, dok ga u starijem dobu mnogo vi�e sekretuje no �to ga otpu�ta u cirkulaciju. Ova �injenica je interesantna zbog toga �to je, u biohemijskim procesima u organizmu, pravilo da se ono �to se proizvede ili koristi ili degradira pa ponovo sintetizuje.

Nivo hGH najve�i je do puberteta, a uo�ljivije i kontinuirano po�inje da opada, kao i ostali  hormoni, izme�u 25. i 30. godine �ivota, da bi u �estoj deceniji dostizao tek polovinu vrednosti iz mladosti. Re� je o proteinskom hormonu �iji su geni lokalizovani na 17. hromozomu i tesno su  povezani sa humanim horionskim somatotropinskim genima i genom za prolaktin (izaziva�em laktacije). Navedeni hormoni tako�e imaju sna�an efekt na rast i obnavljanje organa i tkiva.

Hormon regeneracije

Kad je re� o glavnim steroidnim hormonima, estrogenu, progesteronu i testosteronu, na�a sagovornica isti�e da hGH na neki na�in u sebi udru�uje njihova dejstva i, �tavi�e, ima bolje efekte i od zdru�enih blagodeti triju najva�nijih polnih hormona. Humani hormon rasta je hormon regeneracije - hiperplazije tkiva - koji blagotvorno deluje na mozak, na motoriku, na reflekse, na vid; uve�ava mi�i�nu masu i smanjuje koli�inu masnog tkiva jer mu je jedna od va�nijih osobina da spre�ava razaranje proteina a izaziva lipodestrukciju; pove�ava gustinu ko�tane mase i uti�e na remodeliranje kostiju, �ime prevenira razvoj osteoporoze, i to tako �to deluje i na osteoklastnu i osteoblastnu aktivnost; pove�ava deponovanje kalcijuma u kostima; zadr�ava te�nost po vrlo sli�nom principu kao i estrogen, ne samo u op�toj cirkulaciji nego i u me�u�elijskom prostoru i �elijama, �to olak�ava metaboli�ke procese i rezultira regeneracijom organizma, poma�e pri le�enju  organskih oboljenja i usporava starenje; o�uvanjem vode i sna�nom stimulacijom proizvodnje kolagena, blagotvorno deluje na ko�u, njenu elasti�nost i debljinu, �to je, ina�e, uo�ljivije kod mu�karaca jer oni imaju prose�no ve�e koncentracije hGH od �ena; pove�ava libido i polne organe i njihovu pigmentaciju, a kod menopauznih �ena uz to obnavlja i matericu i jajnike; neki autori tvrde da podsti�e mentalne sposobnosti, dok drugi ka�u da pove�ava samo veli�inu mozga, odnosno te�nosti u njemu; dokazano je da poja�ava apetit i pobolj�ava san. 

Karakteristika humanog hormona rasta da �sabira� efekte steroidnih hormona i deluje i bolje od toga, uvela ga je u anti-ageing terapiju u kojoj se koristi poslednjih 25 godina. Kao �lek� protiv starenja, hGH se obi�no daje u dozama jednakim �etvrtini vrednosti koje ima kod deteta u pubertetu (od 10 do 25 jedinica u toku meseca), a kod starijih ljudi i u mnogo ve�im. Dr Stani�, me�utim, upozorava da kod starijih osoba u svakom pojedina�nom slu�aju treba veoma pa�ljivo odmeriti efekte hormona rasta. Ranije pomenuto zadr�avanje vode mo�e da optereti organizam starije osobe, posebno one sa slabim srcem. Jedna nedavna studija Harvard univerziteta (SA) pokazala je da hGH mo�e da pove�a �elijsku rezistenciju na unos glukoze sa sledstvenom hiperinzulinemijom koja vremenom prerasta u dijabetes tipa II (stara�ki dijabetes), mada se i takav efekt lako reguli�e pode�avanjem doze, odnosno istovremenim davanjem DHEA (dehidroepiandrosterona). Uzgred budi re�eno, kao  najbolje na�ine za nemedikamentozno obaranja �elijske rezisitencije na glukozu dr Stani� isti�e fizi�ko ve�banje (posebno aktiviranje mi�i�a butina i zadnjice jer te mi�i�ne grupe najvi�e i najbolje podsti�u metabolizam) i ponavljano  �gladovanje� od po nekoliko dana u malim vremenskim razmacima. Gladovanje je jedan od najsna�nijih stimulatora sinteze hGH - poznato je da su dugove�ni ljudi tokom celog �ivota mr�avi i imaju prose�no vi�e vrednosti hGH. 

Terapijska upotreba

Uvo�enje hGH u borbu protiv starenja uve�alo je kontroverze koje su oko njega ve� postojale.  Prve rasprave vodile su se oko toga da li ga koristiti i van osnovne terapijske funkcije kod dece niskog rasta. Mnogi sindromi kod dece su vezani za nizak rast pa je postavljeno pitanje: za�to korigovati telesnu visinu takvih pacijenata ako im to ne obezbe�uje kvalitetniji �ivot? Nesuglasice su se posebno uve�ale od kako se hormon rasta terapijski koristi za mnoge poreme�aje kod odraslih, i u anti-ageingu, posebno u odnosu na njegovu cenu.

Prof. Stani� smatra da su hormoni najpodesnije, �najplasti�nije� hemijske supstance ljudskog organizma koje se mogu koristiti u terapiji, i kod mla�ih i kod starijih osoba, naravno uz izuzetno dobro poznavanje fiziologije endokrinologije odre�enog hormona u svakom periodu �ivota i endokrinog statusa pacijenta. Hormoni se mogu koristiti kao svi ostali lekovi - a da pri tom ne izazivaju zavisnost -  i to na vi�e na�ina, jer organizam na njih razli�ito reaguje. �tavi�e, hGH je, uz progesteron, jedan od hormona sa neznatnim brojem sporednih efekata. Kod primene hormona rasta, ne�eljenih posledica mo�e biti samo kod  predoziranja. Ako se pa�ljivo i pametno primenjuje, prakti�no nema sporednih efekata, tvrdi dr Stani�.

Humani hormon rasta povoljno deluje na pacijente sa sindromom hroni�nog umora, ali i na tipi�no hroni�no umorne menopauzne �ene i depresivne osobe. Kroz du�u terapiju deluje protiv bolova u mi�i�ima i zglobovima. Posebno je zanimljivo da �antiterapija� protiv ovog hormona mo�e da se koristi u le�enju tumora koji su zavisni od hGH. Ako tumorozne �elije imaju mnogo receptora za ovaj hormon, onda se njihovom blokadom uveliko smanjuje rast tumoroznih �elija. Svi tumori, naime, na odre�eni na�in zavise od hGH, jer svaka �elija u manjoj ili ve�oj meri ima receptore za hGH. Ovaj hormon ne izaziva kancer, ali stimuli�e njegov rast, te od koli�ine receptora na povr�ini tumorske �elije zavisi  hGH efikasnost. Dr Stani� obja�njava da se hormon rasta mo�e dati pacijentu obolelom od karcinoma koji je u te�koj kaheksiji (iznuren), radi ja�anja imuniteta i telesne mase, ali uz prethodnu pa�ljivu procenu po�eljnih efekata i rizika od stimulisanja rasta tumora.

Za terapisjko davanje hGH postoje tri na�ina: injekcijama, kao sprej (preko usta) i u tabletama. Prema oceni dr Stani�, jedini pravi i efikasan na�in je intramuskularno davanje, pri �emu isklju�ivo treba primenjivati bioidenti�ni (rekombinantni) hGH. Ranije se dobijao - i zato je bio veoma skup - iz hipofize kadavera, ali takav preparat nikad nije bio �ist i imao je sporedne efekte. Danas se dobija molekularno-biolo�kom tehnologijom (ljudski geni se unesu u bakteriju koja hormon potom proizvodi u velikim koli�inama). Taj takozvani rekombinantni hGH je potpuno bioidenti�an. Ali, uprkos danas jeftinoj proizvodnji, rekombinantni hGH je na tr�i�tu i dalje veoma skup zato �to njegovu cenu diktira (mala) potra�nja. Kravlji hormon rasta, na primer, koji se daje stoci radi br�eg i ve�eg rasta, neuporedivo je jeftiniji, iako se dobija na isti na�in na koji i ljudski GH. hGH je u SAD, na primer, ove godine ve� dvostruko jeftiniji nego pro�le ali je cena dnevne terapijske doze i dalje od 25 do 75 dolara, ili izme�u 10 i 30 hiljada dolara godi�nje. Njegova primena je i relativno nekomforna za pacijente zato �to mora da se daje svakodnevno pa ohrabruje �injenica da se na zapadnom tr�i�tu ve� pojavio preparat koji ima trajnije delovanje.

G.T.