MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRA�IVANJA I OTKRI�A
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 26
Godina V
Novembar - Decembar 2007g.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

MEDICINA

Pripremio: G.T.

Humani hormon rasta i starenje

Kao lek za sve bolesti

Proteinski hormon, kome je osnovna uloga da stimuli�e rast, na neki na�in sinteti�e anti-ageing dejstvo glavnih polnih hormona, i �ak deluje blagotvornije nego kad se ovi udru�e 

Prof. dr sci. Mirsanda Stani�
Prof. dr sci. Mirsanda Stani�

U borbi protiv starenja - anti-ageing terapiji - u poslednjih dve i po decenije naro�ito mesto pripada humanom hormonu rasta (Human Growth Hormone, hGH). Pokazalo se da ovaj hormon, kome je osnovna uloga da stimuli�e rast, na neki na�in sinteti�e anti-ageing dejstvo sva tri glavna steroidna hormona, �enskih estrogena i progesterona i mu�kog testosterona, i da �ak deluje blagotvornije nego kad se ova tri udru�e. Uz njega nije obavezno znojenje u teretani, a mi�i�ima se vra�a sa godinama izgubljena masa; nije nu�no ni iscrpljivanje strogim dijetama, a salo se lagano topi; kolagenska krema mo�e i da se presko�i, a novi kolagen osve�ava umornu i isu�enu ko�u�

Delovanje hGH

Postoji cela paleta hemijskih supstanci koje stimuli�u rast �elija, tkiva i kostiju, a koje nazivamo hormonima-faktorima rasta, ili growth faktorima, obja�njava prof dr Mirsanda Stani�, stru�njak za genetiku, molekularni biolog i ginekolog-aku�er Instituta za humanu genetiku Medicinskog fakulteta u Beogradu. Postoje faktori koji stimuli�u rast krvnih sudova, drugi podsti�u rast kolagena, i jo� ih je �itav niz, a me�u njima �ak i hormon rasta o�nog so�iva. Sve u svemu, razli�itih hormona rasta u organizmu ima daleko vi�e nego steroidnih (polnih), ali onaj glavni i najsna�niji, o kome na�a geneti�arka posebno govori, jeste humani  hormon rasta. Gotovo da nema �elije ili tkiva na koje on ne dejstvuje, uti�u�i na bezbroj funkcija tokom rasta i razvoja. Jedan od efekata mu je i hipertrofija - funkcionalno uve�avanje organa i tkiva. Znatno uve�ava mi�i�nu masu i gustinu kostiju, �to je vrlo zna�ajno za starije osobe kojima vra�a snagu i �ini ih stabilnijim na nogama. Kad je re� o telesnoj visini, hormon rasta je ne odre�uje zato �to je ona geneti�ki �zadata�, ali joj se uz pomo� hGH mo�e �dodati� jo� oko 10 cm.

Ovaj hormon je, tako�e, izuzetno sna�an stimulator imunog sistema, te se terapijom hGH mo�e pomo�i obolelima od side, karcinoma, te�kih hroni�nih bolesti i pacijentima sa drugim imunodeficijencijama i te�kim infekcijama i opekotinama. Prof. Stani� isti�e da timus, �lezda zadu�ena za imuni sistem, sna�no raste pod dejstvom hGH u bilo kom dobu �ivota, i smatra da bi ga naro�ito trebalo iskoristiti u le�enju pacijenata starijih od 80 godina, za koje i banalna infekcija mo�e da bude vrlo te�ka.

U mladosti i srednjim godinama, hipofiza lu�i hGH i otpu�ta ga u cirkulaciju, u mnogo ve�im koli�inama od bilo kog drugog hormona, dok ga u starijem dobu mnogo vi�e sekretuje no �to ga otpu�ta u cirkulaciju. Ova �injenica je interesantna zbog toga �to je, u biohemijskim procesima u organizmu, pravilo da se ono �to se proizvede ili koristi ili degradira pa ponovo sintetizuje.

Nivo hGH najve�i je do puberteta, a uo�ljivije i kontinuirano po�inje da opada, kao i ostali  hormoni, izme�u 25. i 30. godine �ivota, da bi u �estoj deceniji dostizao tek polovinu vrednosti iz mladosti. Re� je o proteinskom hormonu �iji su geni lokalizovani na 17. hromozomu i tesno su  povezani sa humanim horionskim somatotropinskim genima i genom za prolaktin (izaziva�em laktacije). Navedeni hormoni tako�e imaju sna�an efekt na rast i obnavljanje organa i tkiva.

Hormon regeneracije

Kad je re� o glavnim steroidnim hormonima, estrogenu, progesteronu i testosteronu, na�a sagovornica isti�e da hGH na neki na�in u sebi udru�uje njihova dejstva i, �tavi�e, ima bolje efekte i od zdru�enih blagodeti triju najva�nijih polnih hormona. Humani hormon rasta je hormon regeneracije - hiperplazije tkiva - koji blagotvorno deluje na mozak, na motoriku, na reflekse, na vid; uve�ava mi�i�nu masu i smanjuje koli�inu masnog tkiva jer mu je jedna od va�nijih osobina da spre�ava razaranje proteina a izaziva lipodestrukciju; pove�ava gustinu ko�tane mase i uti�e na remodeliranje kostiju, �ime prevenira razvoj osteoporoze, i to tako �to deluje i na osteoklastnu i osteoblastnu aktivnost; pove�ava deponovanje kalcijuma u kostima; zadr�ava te�nost po vrlo sli�nom principu kao i estrogen, ne samo u op�toj cirkulaciji nego i u me�u�elijskom prostoru i �elijama, �to olak�ava metaboli�ke procese i rezultira regeneracijom organizma, poma�e pri le�enju  organskih oboljenja i usporava starenje; o�uvanjem vode i sna�nom stimulacijom proizvodnje kolagena, blagotvorno deluje na ko�u, njenu elasti�nost i debljinu, �to je, ina�e, uo�ljivije kod mu�karaca jer oni imaju prose�no ve�e koncentracije hGH od �ena; pove�ava libido i polne organe i njihovu pigmentaciju, a kod menopauznih �ena uz to obnavlja i matericu i jajnike; neki autori tvrde da podsti�e mentalne sposobnosti, dok drugi ka�u da pove�ava samo veli�inu mozga, odnosno te�nosti u njemu; dokazano je da poja�ava apetit i pobolj�ava san. 

Karakteristika humanog hormona rasta da �sabira� efekte steroidnih hormona i deluje i bolje od toga, uvela ga je u anti-ageing terapiju u kojoj se koristi poslednjih 25 godina. Kao �lek� protiv starenja, hGH se obi�no daje u dozama jednakim �etvrtini vrednosti koje ima kod deteta u pubertetu (od 10 do 25 jedinica u toku meseca), a kod starijih ljudi i u mnogo ve�im. Dr Stani�, me�utim, upozorava da kod starijih osoba u svakom pojedina�nom slu�aju treba veoma pa�ljivo odmeriti efekte hormona rasta. Ranije pomenuto zadr�avanje vode mo�e da optereti organizam starije osobe, posebno one sa slabim srcem. Jedna nedavna studija Harvard univerziteta (SA) pokazala je da hGH mo�e da pove�a �elijsku rezistenciju na unos glukoze sa sledstvenom hiperinzulinemijom koja vremenom prerasta u dijabetes tipa II (stara�ki dijabetes), mada se i takav efekt lako reguli�e pode�avanjem doze, odnosno istovremenim davanjem DHEA (dehidroepiandrosterona). Uzgred budi re�eno, kao  najbolje na�ine za nemedikamentozno obaranja �elijske rezisitencije na glukozu dr Stani� isti�e fizi�ko ve�banje (posebno aktiviranje mi�i�a butina i zadnjice jer te mi�i�ne grupe najvi�e i najbolje podsti�u metabolizam) i ponavljano  �gladovanje� od po nekoliko dana u malim vremenskim razmacima. Gladovanje je jedan od najsna�nijih stimulatora sinteze hGH - poznato je da su dugove�ni ljudi tokom celog �ivota mr�avi i imaju prose�no vi�e vrednosti hGH. 

Terapijska upotreba

Uvo�enje hGH u borbu protiv starenja uve�alo je kontroverze koje su oko njega ve� postojale.  Prve rasprave vodile su se oko toga da li ga koristiti i van osnovne terapijske funkcije kod dece niskog rasta. Mnogi sindromi kod dece su vezani za nizak rast pa je postavljeno pitanje: za�to korigovati telesnu visinu takvih pacijenata ako im to ne obezbe�uje kvalitetniji �ivot? Nesuglasice su se posebno uve�ale od kako se hormon rasta terapijski koristi za mnoge poreme�aje kod odraslih, i u anti-ageingu, posebno u odnosu na njegovu cenu.

Prof. Stani� smatra da su hormoni najpodesnije, �najplasti�nije� hemijske supstance ljudskog organizma koje se mogu koristiti u terapiji, i kod mla�ih i kod starijih osoba, naravno uz izuzetno dobro poznavanje fiziologije endokrinologije odre�enog hormona u svakom periodu �ivota i endokrinog statusa pacijenta. Hormoni se mogu koristiti kao svi ostali lekovi - a da pri tom ne izazivaju zavisnost -  i to na vi�e na�ina, jer organizam na njih razli�ito reaguje. �tavi�e, hGH je, uz progesteron, jedan od hormona sa neznatnim brojem sporednih efekata. Kod primene hormona rasta, ne�eljenih posledica mo�e biti samo kod  predoziranja. Ako se pa�ljivo i pametno primenjuje, prakti�no nema sporednih efekata, tvrdi dr Stani�.

Humani hormon rasta povoljno deluje na pacijente sa sindromom hroni�nog umora, ali i na tipi�no hroni�no umorne menopauzne �ene i depresivne osobe. Kroz du�u terapiju deluje protiv bolova u mi�i�ima i zglobovima. Posebno je zanimljivo da �antiterapija� protiv ovog hormona mo�e da se koristi u le�enju tumora koji su zavisni od hGH. Ako tumorozne �elije imaju mnogo receptora za ovaj hormon, onda se njihovom blokadom uveliko smanjuje rast tumoroznih �elija. Svi tumori, naime, na odre�eni na�in zavise od hGH, jer svaka �elija u manjoj ili ve�oj meri ima receptore za hGH. Ovaj hormon ne izaziva kancer, ali stimuli�e njegov rast, te od koli�ine receptora na povr�ini tumorske �elije zavisi  hGH efikasnost. Dr Stani� obja�njava da se hormon rasta mo�e dati pacijentu obolelom od karcinoma koji je u te�koj kaheksiji (iznuren), radi ja�anja imuniteta i telesne mase, ali uz prethodnu pa�ljivu procenu po�eljnih efekata i rizika od stimulisanja rasta tumora.

Za terapisjko davanje hGH postoje tri na�ina: injekcijama, kao sprej (preko usta) i u tabletama. Prema oceni dr Stani�, jedini pravi i efikasan na�in je intramuskularno davanje, pri �emu isklju�ivo treba primenjivati bioidenti�ni (rekombinantni) hGH. Ranije se dobijao - i zato je bio veoma skup - iz hipofize kadavera, ali takav preparat nikad nije bio �ist i imao je sporedne efekte. Danas se dobija molekularno-biolo�kom tehnologijom (ljudski geni se unesu u bakteriju koja hormon potom proizvodi u velikim koli�inama). Taj takozvani rekombinantni hGH je potpuno bioidenti�an. Ali, uprkos danas jeftinoj proizvodnji, rekombinantni hGH je na tr�i�tu i dalje veoma skup zato �to njegovu cenu diktira (mala) potra�nja. Kravlji hormon rasta, na primer, koji se daje stoci radi br�eg i ve�eg rasta, neuporedivo je jeftiniji, iako se dobija na isti na�in na koji i ljudski GH. hGH je u SAD, na primer, ove godine ve� dvostruko jeftiniji nego pro�le ali je cena dnevne terapijske doze i dalje od 25 do 75 dolara, ili izme�u 10 i 30 hiljada dolara godi�nje. Njegova primena je i relativno nekomforna za pacijente zato �to mora da se daje svakodnevno pa ohrabruje �injenica da se na zapadnom tr�i�tu ve� pojavio preparat koji ima trajnije delovanje.

G.T.

 

 

 

  back   top
» Pretra�i SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
http://www.airban.net/
http://www.belmedic.com/
http://www.nauka.gov.rs
 
 
"   PRETPLATA

Godi�nja pretplata na �Planetu� iznosi 1.100,00 dinara, �to uklju�uje 6 brojeva i tro�kove otpreme i po�tarine. �itaoci koji su zainteresovani za pretplatu mogu da se jave na E-mail: planeta@belmedia.co.yu, ili adresu: 11000 Beograd, Majke Jevrosime 42/13, ili telefon: 011/3225-571. Treba poslati ime i prezime i adresu, ostalo je na redakciji.

 

 

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istra�ivanja i otkri�a
Copyright © 2003 -2012. PLANETA