TEMA BROJA

Verovanja o nastanku života

Ljudi su vekovima nastojali da objasne početak života i njegovo postojanje natprirodnim i teološkim uzrocima, što je uglavnom nastajalo zbog nedostatka naučnih objašnjenja. Ipak, mitovi se ne smeju potceniti budući da imaju dublje i preneseno značenje.

Vavilonaska boginja Timamt

Vavilonci su imali epski mit o nastanku sveta „Enuma Eliš“. Moćna boginja slanih voda Tiamat kreće u obračun sa drugim božanstvima. Na čelo božanskog tabora koji je suprotstavljen Tiamat staje Marduk, inače zaštitničko božanstvo Vavilona. Marduk se uspešno obračunao sa Tiamat. Od leša boginje stvorio je nebo i zemlju. Život je nastao, prema ovom mitu, iz krvi Kingua, vavilonskog boga koji se oženio sa Tiamat. Zapravo ovde se pominje da je stvorio čovečanstvo iz Kinguove krvi dok se pojava života u celini ne objašnjava u navedenom mitu.

Stari Egipćani su imali različite mitološke predstave o nastanku života. Prema jednom, boginja Izida, koja je predstavljala nastanak života, bila je u braku sa Ozirisom, vezanim za podzemni svet i smrt. U jednom kasnijem mitu se kaže da je Atum, odnosno Atum-Ra, vrhovno božanstvo, stvorio prvobitnu vodu Naunet ili Nu. U Naunetu je sve bilo u prvobitnom najosnovnijem obliku. Atum-Ra je do vremena novog carstva objedinio svojstva dva ranija boga koji su se stopili u jedinstveni identitet. Otuda dvostruko ime. Taj bog je izgovorio reči zahvaljujući kojima je nastao život. Prvobitni život, kako se izlaže u ovom mitu, bio je u jajetu. Iz tog jajeta izlegla se božja svetlost, iz koje je proistekao sav živi svet.

Izanagi i Izanami bogovi koji su stvorili život, dodiruju štapom more od čega će nastati Japan

Jedan od najvećih i najznačajnijih naroda u Africi su Jorube, kojih ima najviše u Nigeriji a u većem broju zastupljeni su u Gani, Togou i Beninu. Prema njihovoj tradiciji ljudi su produkt umetničkih sposobnosti Obatale, nižeg boga iz religije Joruba. On je tvorac života pošto je izvajao prvog čoveka. Ali onaj koji udahnjuje život, kako veruju Jorube, je njihovo vrhovno božanstvo Olodumare. Svaki pojedinac, pre nego što se rodi, prolazi kroz radionicu božanske manifestacije zvane Ajalamopin. To je nebeski grnčar kod koga svaki čovek odabira unutrašnju glavu u kojoj je Olodumareova sila.

Uopšte gledano, u afričkim mitovima vezanin za nastanak života velika važnost se pridaje precima, odnosno lozi od koje tobože potiču svi ljudi. Interesantan je mit Bantu plemena Bušongo. Njihovo vrhovno božanstvo zvalo se Bumba. On je, nakon što se osećao loše, povratio Sunce a zatim i Mesec i zvezde. Potom je njihov vrhovni bog ispovraćao prve oblike života, tj. devet raznih vrsta životinje, od bube do leoparda. Poslednji su stvoreni ljudi. Zatim su životinje stvarale sebi srodne vrste životinja. Tako je čaplja stvorila skoro sve ptice, krokodil zmije i iguane... Novostvorene vrste su potom stvarale još novije vrste životinja. Stvaranje sveta dovršili su Bumbini sinovi.

Tu se može uočiti značaj prvobitne loze mitskih likova koji su navodni tvorci života u afričkim mitovima. Bumba je prvi predak. Drugi Bumbin sin bio je zaslužan za pojavu biljnog sveta. U drugim afričkim mitovima čovek je stvoren pre životinja.

Narod Šiluci koji živi na Nilu, u južnom Sudanu, u svom mitu iznosi vredno pažnje objašnjenje različitosti rasa prilikom nastanka ljudi. Njihov tvorac se zove Juok. On je napravio ljude od gline. Belce je napravio od peska a one koji su nešto tamnije puti od blata iz Nila. To je učinio prilikom svog putovanja u Egipat. Na kraju je došao u zemlju Šiluka, čije je vrhovno božanstvo, i napravio crnce od crne zemlje. Dalje se navodi kako im je Juok dodavao razne organe pošto ih je pre toga izvajao. Ne objašnjava se nastanak ostalih živih bića. Činjenica da se žene uopšte ne spominju u tim afričkim mitovima o postanku sveta ukazuje na marginalan položaj žena u tim zajednicama.

O japanskoj varijanti legendi o ovoj temi saznajemo iz dve važne zbirke mitova. Prva je „Kođiki“ ili u prevodu „Zapisi o drevnim stvarima“, a druga je „Nihon šoki“ odnosno „Japanske hronike“. Obe su sastavljene u drugoj deceniji 8. veka nove ere. Iz ovih dela se može steći predstava o shvatanju nastanka života iz ugla japanske tradicije i šintoističke religije. Pre stvaranja neba i zemlje bio je haos bez granica i bilo kakvih oblika. Svi elementi bili su izmešani a među njima i klica života.Toj klici je, posle dugotrajnog mešanja, teži deo potonuo a lakši se uzdigao. Stvorilo se blatnjavo more koje je prekrivalo čitavu zemlju. Iz tog mora izrastao je zeleni izdanak koji je rastao dok nije dosegao nebesa i pretvorio se u boga. Tog boga je tištila usamljenost pa je, da bi to prevazišao, stvorio druge bogove od kojih su najznačajniji Izanagi i Izanami. Izanagi je gurnuo svoj štap u okean na zemlji i izvukao grudve blata od kojih su formirana ostrva koja sačinjavaju Japan. Izanagi i Izanami su sišli na ta ostrva da ih istraže. Razdvojili su se i stvarali raznovrsne biljke. Nakon obilaska japanskog arhipelaga, ova božanstva su se ponovo srela i odlučila da se venčaju i da imaju decu kako bi ostrva dobila stanovništvo. Izanamina starija ćerka je, međutim, bila toliko lepa da su bogovi odlučila da je vrate na nebo. Ona je postala Sunce. Mlađa ćerka je postala Mesec. Ta starija ćerka i boginja Sunca zvala se Amaterasu. Od nje, navodno, vodi poreklo japanska carska porodica.

I prema kineskoj tradiciji, pre nastanka sveta bio je haos. Ceo svemir je je podsećao na veliko crno jaje. U tom jajetu je bilo prvo biće Pan Gu, koje se posle 18.000 godina probudilo iz sna. Pošto je Pan Gu razbio jaje, svetlo je otišlo gore i formiralo nebo. Hladna i mutna materija je ostala dole i od nje je nastala zemlja. Pan Gu je stajao između neba i zemlje glavom dodirujući nebo dok su mu noge bile na zemlji. Proces potpunog razdvajanja neba i zemlje trajao je novih 18 000 godina. Pan Gu je sve vreme rastao. Nakon smrti ovog džinovskog mitskog stvorenja, jedno njegovo oko je postalo Sunce a drugo Mesec. Od njegovog daha proistekli su vetar i oblaci. Od telesnih komponenti Pan Gua nastalo je sve što sačinjava svet kakvim ga danas znamo. Biljni svet nastao je od kože i dlaka sa tela tog džina. Prema jednoj verziji mita, vaške i buve sa njegovog tela bili su preci čovečanstva.

U legendama manjinskih naroda sa juga Pan Gu je predstavljen kao čovek sa ljudskim telom i psećom glavom. On se oženio nebeskom princezom koja se od stida zbog njegovog izgleda sa njim preselila u planine južne Kine. Imali su četvoro dece - što ih čini precima čitavog čovečanstva.

U „Rigvedi“, drevnom indijskom svetom tekstu iz 2. milenijuma pre nove ere, govori se o Puruši, biću različitom od svih drugih i koje je tvorac svih sastavnih delova sveta. Purušu su raskomadali i žrtvovali hinduistički bogovi. Od njegovog tela formirale su se kaste u indijskom društvu. Od usta su nastali bramini, najviša kasta u Indiji, od ruku kasta kšatrije. Treća hijerarhijski niža kasta, vaiš nastala je od njegovih butina a najniža, zvana „šudre“, od stopala ovog čudesnog stvora. Ova legenda ima toliko dalekosežne posledice da se na njoj i danas zasniva položaj ljudi u indijskom društvu jer, prema tome od kog su dela Purušinog tela potekli, zavisi kojoj kasti spadaju. Puruša je, prema mitu, imao hiljadu glava i isto toliko nogu.

Po drugom indijskom mitu, svet i život na njemu je stvorio Brama koji je u vodu posadio seme iz kojeg su se na kraju razvila živa bića i sve ostalo na zemlji. Brama je živim bićima podario um i čula.

Kod australijskih Aboridžina, zemlja je bila gola ravnica i u početku je vladao mrak. Preci su spavali pod zemljom, pod kojom su bila i nebeska tela. Na kraju su se preci probudili iz večnog sna i prodrli na površinu. Ljudi su u početku lutali, pri tom uzimajući različite forme bilo životinjske, ljudske ili biljne a nekad i mešano poluljudske i poluživotinjske oblike.

Mit starosedelaca Meksika zove se „Koatlike“. Koatlike je bila astečka boginja koja je kao ukras nosila lobanje i zmije. Zatrudnela je prema ovoj čudnoj legendi sa nožem koji nastao hlađenjem lave. Iz te veze rodila se boginja Meseca Kojolsauhki kao i muški potomci, od kojih će nastati zvezde. Oni će kasnije skovati zaveru protiv majke da je ubiju. U međuvremenu je Koalitke rodila astečkog boga rata. On je pobio ostalu Koatlikinu decu, koja su planirala njenu smrt. Nakon međusobnog istrebljivanja i proterivanja božanstava, ostao je bog koji je objedinjavao muške i ženske karakteristike Ometekutli, koji će stvoriti život. U stvaranju su učestvovali bog vremena i bog noći magije. Oni su rastrgli Koatlike. Od tela Koatlike nastali su nebo i zemlja. Od njene kose nastali su drva, trava i cveće.

U nordijskim legendama, u centru pažnje je džin Imir. U početku je bila samo praznina. Pored praznine postojala je još zemlja magle i leda na severu i zemlja vatre na jugu. U zemlji leda bio je izvor iz koga je isticalo čak jedanaest reka. Smrznuta voda je ispunila severni deo praznine. Južni deo je bio ispunjen vrelim materijalom. Iz te mešavine leda koji se topio i vatre nastale su figure džina Imira i krave Audhumle. Od Imirovog znoja nastala su dva džina, muški i ženski a od njegovih nogu još jedan muški. Mitska krava Audhumla je lizala led, iz čega će nastati bog Bur, predak čuvenih Odina i još nekih nordijskih božanstava. Iz nekog razloga Odin je sa svojom braćom ubio džina Imira. Imirova krv će izazvati poplavu neslućenih razmera koja će pobiti sve džinove osim Bergelmira, koji je sa ženom pobegao svojim brodom. Odin i njegova dva brata stavila su Imirovo telo u sred praznine i stvorili nebo i zemlju od toga. Ovaj bog je, prema mitu, zajedno sa svojom braćom stvorio i prve ljude koji su se zvali Ask i Embla.

Naravno najpoznatiji je pogled judeohrišćanstva na postanak života. Na početku Biblije se kaže da je Bog stvorio svet za šest dana dok se sedmog odmarao. Ljudi su stvoreni prema božjem liku.

Oliver Klajn