ELEKTRONIKA

Pripremio: Vladimir Milojević

Povećana proizvodnja i ponuda raznovrsnih aparata na tržištu učinile su da nekada veoma skupi televizori danas budu dostupni najširem krugu korisnika. Veliki broj modela i uvođenje novih digitalnih standarda često izazivaju nedoumicu - šta odabrati? Kompromis između kvaliteta i cene bio je i ostao aktuelan. U vreme analogne tehnologije i klasičnih televizora dilema se svodila na izbor crno-belog ili kolor-televizora i veličinu dijagonale ekrana. Razvoj potpuno novih tipova aparata uz uvođenje novih formata i digitalnog emitovanja programa kao standarda, ovu dilemu učinio je znatno složenijom.

Na našem tržištu danas se mogu nabaviti četiri osnovna tipa televizora: klasični sa katodnom cevi (CRT), projekcijski, plazma (Plasma) i LCD (Liquid Crystal Display)-televizori sa „tečnim kristalom“.

Klasični CRT (Cathode Ray Tube) televizori su najstariji, trenutno najrasprostranjeniji i ujedno najjeftiniji. I dalje su najbrojniji u ponudi. Mana im je odnos dubine i težine aparata prema veličini dijagonale ekrana, mada su se nedavno pojavili savremeniji i veoma elegantni modeli sa „skraćenom“ katodnom cevi (Slim Fit). Izrađuju se u standardnom formatu ekrana 4:3, ali i savremenijem 16:9 formatu, pogodnijem za „kućni bioskop“. Njihova dijagonala retko prelazi 95 cm, a mnogi aparati kod kojih je ona veća od 63 cm imaju sistem koji ostvaruje treperenje slike od 100 Hz umesto 50 Hz jer se oči, prilikom posmatranja slike koja treperi višom učestanošću, znatno manje zamaraju. Većina novoproizvedenih modela ima tzv. „ravan ekran“ (Pure Flat) umesto nekada standardno „zakrivljenog“, što doprinosi prirodnijoj geometriji slike. Skuplji modeli ponekad imaju dva prijemna tjunera i poseduju funkciju „slika u slici“ (PIP- Picture in Picture), tako da je na ekranu prijemnika moguće posmatrati dva različita programa istovremeno. Trajnost CTR aparata zavisi od uslova rada i iznosi oko 12 godina, mada su neki stariji modeli ispravni i posle 30! Mnogi korisnici smatraju da CRT televizori još uvek imaju najbolji kvalitet slike, kontrasta i reprodukcije boja, i da najviše pružaju za uložen novac.

Deo „kućnog “bioskopa“

Projekcijski televizori su nastali zbog potrebe za ekranom znatno veće površine od ekrana standardnih CRT aparata, kako bi se gledanje programa istovremeno omogućilo većem broju korisnika. Ovi modeli, koji su se na tržištu pojavili pre otprilike četvrt veka (mada su neki eksperimentalni crno-beli aparati prikazani još četrdesetih godina prošlog veka!), relativno su velikih dimenzija i daju solidnu ali ne preterano kontrastnu sliku. Starijim modelima su, zbog relativno slabog projekcijskog topa, bile potrebne zamračenije prostorije. Kod projekcionih televizora je problem i mali „ugao gledanja“ ekrana: što je više posmatramo sa strane, slika se sve lošije vidi. Iako su novi modeli poboljšani i imaju dobar odnos cena/veličina ekrana, projekcione televizore od 2000. godine na tržištu sve više zamenjuju plazma i LCD modeli.

Savremeni CRT i projekcioni tipovi televizora uglavnom imaju sve što je neophodno da bi se koristili kao deo „kućnog bioskopa“. Standardno su opremljeni modernim „hiperband“ tjunerima, mnoštvom priključaka za spoljne AV uređaje, teletekstom, bogatim menijima i stereo tonom, a neki poseduju i mogućnost ekspanzije na „Surround 5.1“ (okružujuća reprodukcija zvuka). U svetu se, već u redovnoj proizvodnji, mogu naći modeli sa integrisanim DVBT (Digital Video Broadcast Terrestrial) tjunerom, koji pruža mogućnost direktnog prijema zemaljskog digitalnog televizijskog signala bez eksternog STB (Set Top Box) tjunera. Pojedini modeli čak nose oznaku „HD (High Definition)-ready“, što znači da su predviđeni za prikazivanje slike „visoke rezolucije“.

Bez problema zbog ugla gledanja

Plazma-televizori su se pojavili početkom devedesetih godina prošlog veka. U početku su, po zamisli kontruktora, to bili veliki ekrani, prvenstveno namenjeni predavanjima i poslovnim prezentacijama. Kvalitet prvih uređaja nije bio dovoljno dobar za prikazivanje TV slike. Međutim, pojava kućnih bioskopa i DVD-ja učinila je da plazma ekran, zbog svojih dimenzija (velika dijagonala koja često prelazi 100 cm i dubina višestruko manja nego kod dotadašnjih TV aparata), bude prepoznat kao idealan za prikazivanje filmova i ostalih video-sadržaja, pa se pristupilo usavršavanju i otklanjanju nedostataka. Do sredine devedesetih već su se pojavili modeli koji su davali sliku koja se po vernosti približila CRT i projekcionim televizorima. Današnji modeli imaju znatno poboljšan kontrast (osobina na koju treba posebno obratiti pažnju prilikom kupovine) i dinamiku slike u odnosu na uređaje od pre nekoliko godina, a i reprodukcija boja je prirodnija. Praktično je prevaziđen problem malog „ugla gledanja“ koji je kod ranijih modela bio prilično izražen. Prizvođači plazma televizora navode da je njihov garantovani radni vek oko 30.000 sati, otprilike kao i trajnost katodne cevi klasičnog televizora.Takođe, kod „plazme“, posle nekoliko godina, projekcija počinje da slabi, a to se pre svega ogleda u lošijem kontrastu, slabijem osvetljaju i umanjenju oštrine detalja slike. Cena plazma-televizora ima tendenciju stalnog opadanja, ali je i dalje tri do četiri puta veća u odnosu na cenu savremenog CRT televizora iste dijagonale ekrana.

Odziv tačke

LCD televizori su novijeg datuma u odnosu na „plazmu“. Spoljnim izgledom i dimenzijama izgledaju kao plazme, manje su debljine. Razlika postoji u ceni - LCD uređaji su skuplji od „plazme“ iste veličine ekrana. Reprodukcija boja kod LCD televizora je prirodnija (toplija), slika je kontrasnija i oštrija. Međutim, zbog prisutnog „pozadinskog“ osvetljenja, mala mana LCD-a je nešto lošija reprodukcija crne boje (nikad nije potpuno crna, više je tamna nijansa sive).

Problem karakterističan za LCD ekrane, tzv. „odziv tačke“ („response time“- vreme potrebno da piksel na ekranu reaguje na pobudu, što je manje - to je bolje) kod najnovijih modela značajno je smanjen. LCD televizori imaju otprilike dva i po puta manju potrošnju električne energije u odnosu na plazme istih dimenzija ekrana i duži vek trajanja, mada kod lošijih modela i pri nepravilnom rukovanju, vremenom može doći do pojave tzv. „uspavanih piksela“, što znači da te tačke na ekranu vremenom jednostavno prestanu da rade. U načelu, smatra se da je LCD tehnologija reprodukcije slike u budućnosti.

LCD i plazma televizori što se opremljenosti, „pokrivanja“ standarda i priključaka tiče imaju sve što i savremeni klasični CRT i projekcijski aparati, uz još jednu veoma važnu prednost: mogućnost direktnog prikazivanja sadržaja sa PC uređaja, bez potrebe korišćenja posebnih video-adaptera. Mnogi modeli već su predviđeni za HD-reprodukciju i nose oznaku „HD-ready“.

Izbor televizora na tržištu nikad nije bio veći. Preporuka je da se prilikom nabavke bilo kog tipa biraju modeli proverenih i priznatih proizvođača. Takođe, potrebno je pogledati kakav je kvalitet slike na ekranu biranog televizora, i to ne samo kada je na njega priključen uređaj kao što je DVD! Potrebno je videti kako aparat prikazuje „običan“ TV program - onaj „iz antene“, jer je dobar kvalitet prijemnog tjunera izuzetno važan kod svakog televizora kojeg ne koristimo samo kao deo kućnog bioskopa.

Vladimir Milojević