PUTOPIS
Pripremio: Dragan Babović
Na ravnom Kopaoniku
Sve se desilo jednog vrelog avgustovskog dana. Prihvatio sam poziv da provedem par dana u kući mog prijatelja Paje. Njegova nastamba se nalazi u „vikend” naselju na južnim obroncima Kopaonika. Domaćin je izneo nekoliko iznenađujućih podataka o njegovom drugom domu, koji mu je zapravo duhovno stanište. Naselje broji započetih 2670 objekata, od tog broja 1230 je u upotrebi. U punoj sezoni, zimskoj, u tom delu Kopaonika boravi 4000-5000 zaljubljenika u planinska prostranstva. Naselje je formirano na osojnoj strani. U ovom delu je poznat karakter mikro klimatskih uslova. Pitoma klima uslovila je formiranje sela: Lisina, Šipačina, Novo selo i, naravno, naselja koje nema ni „pošteno” ime a po broju stanovnika je daleko ispred sva tri sela zajedno.
Površ
Paja je krenuo u opisivanje Kopanika - kako ga ovdašnji starosedeoci nazivaju. Kopaonik ime duguje svojoj bogatoj sadržini u rudnim bogatstvima. Tu su se od davnina kopale razne rude, to se čini i danas. Najpoznatiji rudnik kopaoničkog pobrđa svakako je Zvečan, gde se vade cink i olovo. Oblast je, zahvaljujući rudnom bogatstvu, bila središte srednjevekovne Srbije. Tu se nalaze utvrđeni gradovi Maglič, Koznik i Zvečan, sve sami biseri za ljubitelje arhitekture i pešačenja kao načina da se ova mesta obilaze. Stari trg i Novo brdo su stara rudarska naselja i rudnici, centri moći nemanjićke Srbije. U kopaoničkoj ariji nalazi se i nekoliko manastira, zadužbina srpskih velmoža: Žiča, Sopoćani , Studenica, Gradac, Pavlica... Podnožje Kopaonika je bilo duhovni centar stare Srbije.
Planinski masiv je dugačak 75 km i širok 40 km, prosečna nadmorska visina iznosi oko 1200 m. Kopaonička površ, takozvani ravni Kopaonik, čini najznačajniji deo ovog masiva. Njegov najviši vrh je Pančićev – 2017 m. Planina je idealna za sve vrste aktivnosti, privredne i turističke, zahvaljujući blagoj zatalasanosti terena.
Obilazeći Kopanik, uočio sam da se u naselju moga domaćina čovek oseća kao da se nalazi na preko hiljadu i više metara nadmorske visine. Vizuelni spektakl se može očekivati i u Krivorečkom kraju, oblasti koja je samu sebe otkrila za široku publiku, zahvaljujući saobraćajnici koja je novoizgrađena i ovog leta predata narodu na radost i korišćenje.
Voda
Priča je nadalje krenula u „vodenom“ smeru. Domaćin je nadugačko i naširoko objašnjavao kako je Kopanik pun potoka i rečica, voda na sve strane. U podnožju planine nalaze se banje i izvori mineralne vode, svima poznate Jošanička, Kuršumlijska, Sijerinska, Mataruška i Vrnjačka banja. Staze na kojima se vozika skijaška publika i koje se zovu Marine vode i Krčmar, nazvane su po izvorima nisko-radioaktivne vode. Na Ravnom Kopaoniku teče i reka Samokovka, a postoji ideja da se reka branom obuzda i stvori jezero koje bi umnogome ulepšalo pejsaž. Tu je i gejzir iz koga izbija voda u mlazu visokom desetak metara. Šta bi jedna lepotica od planine morala još da ima? Naravno, jezero. I to prirodno. I ima jezero koje se zove Semeteško, do kojeg vode brojne pešačke staze. Četrdesetmetarski slap ostavio me je u oduševljenju, vodotok je stabilan i bogat vodom. Nalazi se u blizini Brzeća, mesta koje se ubrzano razvija na visini od 1000 m.
Jaz
Poznat je kao graditeljska atrakcija Mijatovića jaz. Kanal koji kilometrima krivuda i spušta se u selo delo je jednog graditelja koji je uložio snagu i umeće da dovede vodu u selo kada je nije bilo. Kanal je usecan u stenu i prolazi kroz guste borove šume i izlazi na pašnjačke površi ka selu Brveniku. Danas je Mijatovića jaz ucrtan u kartu Kopaonika kao znamenitost kojoj se svako divi i odaje poštovanje naporima Bože Mijatovića, koji je na nekim mestima u ležećem položaju obrađivao stenu praveći kanal!
Staze
Svaki dan je novi doživljaj u zavisnosti na koju stranu ko krene i kako želi da se kreće. Pešacima se nude visovi sa spektakularnim vidicima ka Šari, Komovima i Staroj planini. Markirana staza ka Metođu je jedna od najlepših planinarskih staza u Evropi. Kreće se sa Jarma na rimski put. Ostaci puta vode do podno prelepih vertikalnih stena obraslih gustom borovom i bukovom šumom. U podnožju stene nalazi se zaravan sa gejzirom.Staza se dalje spušta ka uređenim odmorištima. Sve vreme ide se pored planinske rečice koja je ispresecana mostićima i obrasla lopurovima gigantskih razmera. Sa leve strane staze, u smeru ka Metođu, su izvori koji se nalaze u pećinama i neodoljivo mame da zavirite u njih. Zatim, staza kreće uzbrdo, kroz bukovu šumu. Uz pomoć merdevina i ograde koju su radnici Nacionalnog parka izgradili, savlađuju se stenoviti useci i penje ka krajnjem cilju. Posle nekoliko kilometara ste na mestu koje je posećivao sveti Metodije, gde je meditirao i prepisivao svete knjige. Nepristupačnost ovog prostora unosi mir u svakog posetioca. Prostor je zapravo prostrana podkapina ispod stenovitog masiva od petnaestak metara visine. U samom uglu pećine izbija voda.
Obići i uživati u planini nije lako zbog manjka vremena, videti Rvatske bačije, Semeteško jezero ili oblast Krive Reke, stvar je izbora koji ne znači da je pravi. U svakom slučaju, Kopaonik je tu i čeka vas. Ako želite da odete od svakodnevne stege i prepustite se čarima netaknute prirode, onda je Kopaonik ili Kopanik pravi izbor.
Dragan Babović |