ZMAJARSTVO

Pripremio: M. R.

15 godina u vazduhu

Branimir Miljković je bio začaran filmom, strasni kino amater. Naročito ga je privlačila dokumentarna forma filmskog jezika. Danima je bio privezan za montažni sto. A kada bi na festivalima osvojio zlatnu medalju, opet je danima bio srećan što je stručni žiri visoko ocenio njegov trud. Nije ni slutio da će se jednog dana obučavati buduće letače motornim zmajem a još manje snimati dokumentarac o istoriji zmajarstva. Branimir Miljković, Bane Zmajar, glavni je protagonista te istorije od njenih početaka. Bane Zmajar je Edvard Rusijan srpskog zmajarstva. Prvi je naš pilot motornih zmajava koji se ovom neobičnom letlicom, koju je sam napravio, vinuo sa Savskog keja kod Gazele u nebo belog grada.

Istorijski dokumentarac o srpskom zmajarstvu i serija od pet TV filmova biće gotovi za obeležavanje godišnjice osnivanja i uspešnog rada škole letenja motornim zmajem.

Branimir Miljković - Prvi državni pobednik

- Krenuli smo sa aerodroma u Divcima, kod Valjeva, zahvaljujući Valteru Kučari, oficiru tadašnje JNA, i pilotima domaćinima. Odatle su prvi učenici poletali do Divčibara, a odvažniji i do zlatiborskih proplanaka. Pored mene, prvi nastavnici letenja bili su: Miroslav Stefanović, Dušan Zahar, iz Novog Bečeja, i bačkotopolovački Slobodan Kljakić. Profesor Zahar se vratio svojoj profesiji, kao i Kljakić svom pravničkom poslu - priča o počecima škole letenja Bane Zmajar. - Danas je sedište škole u Sremskoj Mitrovici a škola AIRBAN stasava u ozbiljan centar za obuku pilota ovih sve popularnijih letelica, koje zbog neznatne buke nazivaju bešumnim. U školi, svake godine, desetak pilota završe obuku.

Cvika, Bane i Zahar

Branimir Miljković je prvi prvak nekadašnje Jugoslavije u takmičenju motornih zmajeva. Pobednički pehar i zlatna medalja i danas stoje na počasnom mestu u njegovoj kući na Staroj Karaburmi.

Dogodine će se navršiti decenija i po od prvog Miljkovićevog leta zmajem nad Beogradom. Godišnjica će biti obeležena sletom Banetovih učenika koji će zabavljati Beograđane. Leteće i sam Bane Zmajar. Tokom više hiljada sati u vazduhu, on je obučio na desetine pilota motornih zmajeva. Mnogi od njih su danas i sami nastavnici i imaju svoje učenike.

Pored letova na kopnenim terenima, škola AIRBAN preko leta organizuje obuku letenja hidrozmajem na plaži Jaz, kod Budve, i u Bokokotorskom zalivu. Hidrozmaj ima mali gumeni čamc umesto točkova, uzleće i sleće na površinu mora.

Za školski centar AIRBAN ni sneg nije prepreka za letenje i obuku. Montažom malih skija ispod točkova, zmaj je u stanju da leti iznad osneženih terena. Zato ovakve letelice sve češće koriste pripadnici gorske službe spasavanja.

Zmaj je odlična letelica za sport, rekreaciju i turizam. Pogodan je za snimanje iz vazduha. Može lagano da se popne na 10.000 m (ekstremni uzleti). Zmajevi mogu da se koriste i za osmatranje terena, obezbeđenje vizuelne kontrole prostora. Iz zmaja se lako mogu uočiti i najmanji požari na zemlji. Zmaj je sve viđenija letelica u Alpima, jer se njime spasilačka ekipa najbrže može prevesti do mesta nesreće - bez bojazni od pokretanja snežnih lavina pošto se rad motora tokom leta jedva čuje.

Da bi neko naučio da upravlja motornim zmajem, ne treba mu mnogo para. Obuka staje koliko iznosi eksploatacija zmaja, registracija i gorivo. Zmajarstvo, dakle, nije samo za povlašćene već i za sve koji se rađaju sa željom da se vinu u visine veće od brda rodnog kraja.

Zmajevi škole AIRBAN su opremljeni videoopremom tako da učenici mogu da analiziraju napredovanje u obuci ali i da se, jednog dana, podsete dana obuke. AIRBAN je škola koja ima nastavnika koji je u mladosti bio kinoamater. Svaki učenik može da analizira greške i dobre i loše strane leta, zahvaljujući video kameri na krilu zmaja.

Pa ipak, primećuje Bane Zmajar, zmajarstvo se sporo razvija u našoj zemlji. Zmajevi se retko viđaju u blizini naselja. Pokret zmajara bi bio, veli, mnogo masovniji kada bi mediji više propagirali ovaj atraktivan sport..

U letnjim mesecima brojni šetači i izletnici na zemunskom i novobeogradskom keju ili Adi Ciganliji mogu da uživaju u lepršavim zmajarskim letovima - navodi prvi srpski zmajar. Motorni zmajevi spadaju u grupu nebezbednih letelica pa im je u gradovima letenje jedino dozvoljeno iznad vodenih površina reka i jezera.

Pilotska škola AIRBAN ima veoma posećen veb sajt www.airban.co.yu na čijim se stranicama mogu naći brojne informacije o zmajarstvu u našim krajevima. Preko kluba AIRBAN mogu se nabaviti najbolji zmajevi na svetu marke „vojadžer“ i raketni padobrani „galaksi“ najrasprostranjeniji u Srbiji i Evropi.

- Zmajarstvo je divan sport i može da se pohvali sa više uspešnih letača među devojkama i ženama. One takođe postižu zapažene rezultate na takmičenjima. Jedna od njih je Dragana Poznanović, profesor fizičkog vaspitanja, majka troje dece (na putu je i četvrto).

Zmajarstvo se širi i po velikim gradovima, i po malim mestima, i po selima. Sve je više letelica na putu da budu registrovane, što je najbolji način omasovljenja. Pojedini letači zmajeva prelaze u pilote aviona. U toku je usklađivanje naših vazduhoplovnih propisa sa evropskim zakonima i pravilima pa će naši učenici polagati pilotski ispit po istom režimu (JAR). U izradi je zakon o prostorima slobodnog letenja malih letelica do 300 m visine, za koje nije obavezna najava leta ni stalna radio-veza sa kontrolom letenja, što je sada obaveza pa svi zmajari moraju da koriste vazduhoplovni radio-sistem i na određenoj frekvenciji održavaju radio-vezu sa aerodromskom ili oblasnom kontrolom letenja.

Zašto je zmaj interesantan velikom broju ljudi? Zato što je već posle 30 časova teorijske i 15 časova letačke obuke i polaganja pred saveznom komisijom učenik sposoban da poveze putnika na bilo koju destinaciju. Letačka dozvola pilota zmaja verifikovana u našem Ministarstvu saobraćaja priznata je u celom svetu.

Zmaj može da se drži u garaži, sklopi za deset minuta i bude sposoban za let. Lako se transportuje, okačen o klasičnu kuku na kolima sa krilom smeštenim u gepek (čak i našeg „juga“). Iz ljubavi prema zmajarstvu iskusniji zmajari sami prave modele zmajeva od najkvalitetnijih uvoznih materijala.

- Svaki delić zmaja, od felne, cevi, šrafova do krila, možemo da nađemo u domaćim radnjama i sa malim tehničkim znanjem napravimo letelicu u radionicama veličine garaže. Neke radionice, kao što su Vlade Zuca, Deda Save, Radeta i Zahara iz Bečeja i Radeta iz Vrnjačke Banje, poznate su van zemlje i njihovi modeli lete širom Evrope - navodi pionir našeg zmajarstva.

U susret petnaestogodišnjici od prvog leta zmajem nad Beogradom, Branimir Miljković priprema monografiju o istoriji srpskog zmajarstva.

M. R.