KLIMA

Pripremila: Ljerka Opra

Tople zime u našim krajevima

Prema zapisu u knjizi u pravoslavnom manastiru Velika Remeta "godine 1746. na Bogojavljenje i na Božić, Sunce je bilo tako toplo kao da je leto". Iz zapisa u Carskoj biblioteci u Beču se saznaje da su u Zvorniku, na Svetog Nikolu 1746, viđeni ljudi da nose jagode. U jednom zapisu koji se čuva u Narodnoj biblioteci u Beogradu zabeleženo je da je "prvog dana decembra 1651. bilo ljubičica i svakakvog voća, da je trava bila kao da je Sveti Đorđe, da je pop Teodor našao zrelo grožđe". U Zemunu 1834, na Bogojavljenje Sunce je sijalo jačim sjajem, a vazduh je bio topao kao da je proleće. Prema meteorološkim podacima surove zime bile su 1949/ 50.1953/ 54, 1962/ 63, 1968/ 69, 1978/ 79, kao i zima 1982/ 83 kada je 10. januara 1983. u Beogradu izmerena temperatura vazduha - 26,20 C. Prvi srpski meteorolog Vladimir Jakšić je zabeležio da je 1855. bilo 70 tropskih dana u Beogradu, sa temperaturom višomod 300 C. Prema podacima Beogradske meteorološke opservatorije, januar je bio neobično topao 1899, 1921. i 1936. godine.

Toplim zimama poklanjana je pažnja otkako su se 1919, u vodama oko Grenlanda pojavila jata bakalara. Bio je to znak da se u toj oblasti događaju promene. Na Farskim ostrvima i na Islandu laste se zadržavaju od 1930, a od 1935. čvorci se naseljavaju na Islandu, gde ih ranije uopšte nije bilo. Verovatno ih je bilo i u vreme kada su normanski zemljoradnici i stočari počeli da naseljavaju Grenland, kome su i dali ime. Na njihovom jeziku reč "grenland" znači "zelena zemlja". Od 13. veka je otpočelo zahlađenje pa plovidba oko Grenlanda nije bila moguća. Početkom 15. veka naseljenici Grenlanda su poumirali od gladi i zaraznih bolesti. Zahlađenje se osetilo u celoj Evropi. Ledilo se ušće Rone, ledilo se Jadransko more. Godine 1444. zima je bila tako jaka da je vojska kralja Vladislava morala da se vrati kući, mada su potukli Muratovu vojsku i zarobili njegovog zeta Mehmeda.

Sima i sial

Milankovićeva rekonstrukcija osunčavanja Zemlje u proteklih milion godina je pokazala da se osunčavanje značajno menjalo u prostoru između 45 i 65 uporednika, a usled toga pomerala se polarna granica. Vladimir Kepen je zaključio da je ta promena osunčavanja razlog prošlim ledenim dobima. U dalekoj prošlosti smenilo se nekoliko ledenih doba i toplih intervala, što je potvrđeno 1976. godine. Tridesetih godina 20. veka naslućivalo se da klima, osim što se drastično menja, varira tokom toplog perioda. I u Herodotovo vreme se dogodilo veliko zahlađenje, verovatno slično onom u kojem su nestali naseljenici Grenlanda.

Kada bi Zemlja rotirala istom brzinom i išla uvek istom putanjom, bila bi sasvim čvrsta i bilo bi mnogo lakše utvrditi uzrok variranja klime u međuledenom periodu, odnosno bilo bi lakše saznati kojim putem ide u sasvim izvesno novo ledeno doba. Prema Milankoviću, Zemlja se može posmatrati kao čvrsta, ali pod visokim pritiskom malo elastična. Za njen unutrašnji deo koristio je naziv sima. U simu je malo zaronjen i po njoj se kreće spoljni deo, čvrst i tečan, nazvan sial. Sial od pogubnog dejstva Sunca štiti atmosfera, koja preraspoređuje toplotu. Atmosfera je diatermna, ne zagrejava se od sunčevih zraka već toplotu provodi do površine zemlje i potom se zagrejava od tla. Kako sial neravnomerno prima i zadržava toplotu, to klimatske karakteristike predela zavise od njegovih fizičkih osobina.

Klima zavisi i od fizičkih osobina atmosfere, pri čemu se mora voditi računa da se u njoj menja količina naelektrisanih čestica raznog porekla i razni zagađivači. Kada je Sunce aktivno, odvajaju se jezičci njegove korone i poput vetra ulaze u atmosferu koja štiti Zemlju od galaktičkog zračenja, menjaju njeno magnetno polje i utiču na mnoge pojave u njoj. To znači da je sa rekonstrukcijom klime za nekoliko hiljada godina neophodna i rekonstrukcija Sunčeve aktivnosti i stanja atmosfere, barem na njenoj severnoj polovini.

Meteorolozi u Engleskoj su prvi ustanovili da žestina grmljavina prati Volfov broj, kojim astronomi izražavaju aktivnost Sunca. Grmljavinama se oslobađa toplotna energija, koja dalje doprinosi razvoju procesa koji ih je izazvao. Ruski meteorolozi su to prihvatili, kao i sva Milankovićeva otkrića, te su postavili hipotezu da na procese u atmosferi iznad Evrope ne utiče samo razmena toplote između ekvatora i polarne oblasti iznad Atlantika, već i ona iznad Pacifika. Upravo je to bio razlog da su istraživali polarne oblasti u Aziji i slali ekspedicije na Severni pol. Timovi meteorologa su rekonstruisali zimska stanja atmosfere u severnim oblastima, od Atlantika preko Evrope do Pacifika i Severne Amerike.

Kapa polarnog vazduha

Polarni vazduh se talasa na obodu. Nekada su talasi jače a nekad slabije izraženi i menja im se broj. Kada su manje izraženi, zime su obične. Ako se pri jako izraženim talasima ispupčenje nađe iznad Pacifika, posle nekog vremena poremećaj će se pomeriti i doći iznad Atlantika ili Evrope, te su stoga zime na Pacifiku indikator za naredne zime u Evropi. Pošto je polarni vazduh inertan, njegovo stanje se sporo menja. Nikada ne dolazi do direktnog prelaska izraženih talasa na njegovom obodu u neizražene, a to znači da i promene cirkulacije vazduha imaju pravilnost. Ta pravilnost je jače izražena na ogromnom evro - azijskom kopnu i Pacifiku nego u Severnoj Americi i na Atlantiku. Upravo stoga su ruski meteorolozi imali jedinstvenu priliku da se pozabave tim oblastima, i to u vreme kada nije bilo računara. Na osnovu rekonstruisane Sunčeve aktivnosti, odredili su stoletne promene te aktivnosti i sa njom uporedili različite tipove cirkulacije. Namera im je bila da ustanove da li i kako ekstremni prodori hladnog vazduha na evropsko tlo zavise od aktivnosti Sunca.

Led na Dunavu kod Zemuna, 1987. godine

Normalne zime u Evropi su one kada hladan vazduh prodire preko Islanda, hladne kada pristiže direktno sa severa iz oblasti Berencovog mora, a jako hladne kada se pokrene ultra polarni vazduh sa poluostrva Taimara i blokira kretanje ciklona ka istoku. Ultra polarni vazduh se iza Urala pomera ka jugu, obiđe Ural pa zima stiže u Moskvu sa juga. Južni talas hladnoće sastane se i pomeša sa onim što je Ural obišao sa severa. Takva zima je bila 1941/42. godine kada je Hitler poslao trupe u Rusiju u letnjim uniformama. Ruski meteorolozi su mnogo ranije prognozirali da će se, početkom decembra, temperatura vazduha u Moskvi spustiti do - 380 C, dok su Nemci prognozirali toplu zimu. Kada su Rusi 6. decembra 1941. krenuli u odbranu Moskve, temperatura vazduha je bila - 480 C. Dobra prognoza je data na osnovu dužeg posmatranja talasa na obodu polarne kape, procesa u atmosferi iznad Pacifika i stoletnog odstupanja Sunčeve aktivnosti od normale. Za razliku od njih nemački meteorolozi su toplu zimu prognozirali na osnovu dugogodišnjeg praćenja stanja atmosfere iznad Atlantika.

Te godine zima je bila jako hladna i u Beogradu : snega je bio 82 dana pola metra, a. 24. decembra 1942. temperatura se spustila do - 23,80 C. Bila je to jedna od najhladnijih 13 zima otkako je 1887. osnovana Opservatorija.

Hladnoća Napoleonove vojne

Strašna zima u vreme napada Napoleona na Rusiju dobila je Napoleonovo ime, a pripisuje se "paradi planeta". Te godine velike planete su se poređale jedna iza druge na istoj strani Sunca, pomerile ga iz centra mase planetarnog sistema, tako da je ono krenulo po svojoj putanji. Združena gravitacija planeta je doprinela da se pojača aktivnost Sunca i izduži eliptična putanja Zemlje. Bilo je tu i drugih efekata i svi su se tako superponirali da strujanja u atmosferi Zemlje usmere duž meridijana. Rezultat je bio vrelo leto i oštra zima. Slična situacija se ponovila 1982. godine.

Na osnovu rekonstrukcije kolebanja globalne temperature od prošlog ledenog doba do današnjih dana, najtoplije je bilo na Zemlji pre oko sedam i po hiljada godina, od kada se smenjuju mala ledena doba i topliji periodi. Hladnoća sa kojom se susrela Napoleonove vojska, dogodila se pri kraju malog ledenog doba koje je otpočelo pri kraju srednjeg veka. Sredinom 19. veka počelo je povlačenje lednika i otopljavanje. Pitanje je sada koliko je tom topljenju pridoneo čovek, naročito u 20. veku, a koliko izmenjen položaj Zemlje u odnosu na Sunce.

Ljerka Opra