TEMA BROJA

Pripremio:Oliver Klajn

ENCIKLOPEDIJE
ZNANJA DALEKOG ISTOKA

Najranija enciklopedija Kine bila je "Jiven leiđu” što znači : "Zbirka literature sređena po kategorijama”. Bila je podeljena na 47 delova koji su dalje klasifikovani na još užu tematiku. Obuhvatila je sve tada znane oblasti, sa navođenjem autora izvora koji se citiraju. Vrednost ovog ostvarenja je i što nudi citate iz radova koji nisu sačuvani do našeg vremena.

Car iz Sancai Tuhui enciklopedije

Najveći udeo u ostvarivanju cilja da "Jiven leiđu” ugleda svetlost dana pružio je Oujang Sjun, kaligraf i naučnik, rođen u porodici vladinih činovnika. Čitav posao je završen 622. godine. Druga značajna kineska enciklopedija imala je nesvakidašnji naziv za današnje pojmove o ovom obliku edukativne literature. U prevodu se to delo zvalo "Šuma dragulja u bašti zakona”. U originalu je ovaj poetičan naslov glasio "Fa juan ču lin” i predstavljao je budističku enciklopediju sastavljenu 668. godine. Imala je sto tomova i izradio ju je budistički sveštenik Tao Ših. Ova enciklopedija deli budističku terminologiju u sto kategorija, koje se zatim dalje klasifikuju i, na kraju, daju objašnjenja. Važan je izvor za proučavanje budističke misli i kineske istorije uopšte a sadrži i odlomke iz nekih tekstova koji nisu vezani za budizam.

Značajna je i serija od četiri enciklopedije koje je pokrenuo i dao im najveći doprinos naučnik i vladar Li Fang. Naziv ove edicije je "Četiri velike knjige Songa”. Song je dinastija za čije su vladavine enciklopedije napisane. Rad je završen u 11. veku, nakon smrti Li Fanga, a ostvareno je pregalaštvom njegovih nastavljača. Prvobitna namera je bila da se obuhvate sva znanja tadašnje kineske države. Prva od četiri enciklopedije bila je naslovljena kao "Carska štiva ere Taiping”, odnosno na kineskom "Taiping Julan”. Puno ime ove ere je zapravo "Taiping ksinguo” i obuhvatala je period od 976. do 984. godine. Bilo je oko hiljadu jedinica i pedeset pet odeljaka, sa izvodima iz raznih dela, najviše iz poetskih i književnih. Sledeće enciklopedijsko delo nastalo u ranim godinama vlasti Song dinastije je "Taiping Guangđi", što se prevodi kao "Opsežni zapisi ere Taiping”. Tu je sakupljeno 7000 priča, odabranih iz preko 300 knjiga i romana, čime ovaj spis ima i antologijski karakter. Dragocenost ove kolekcije priča leži u tome što obuhvata pripovetke od vremena Han dinastije, čiji su predstavnici bili na kineskom prestolu tokom dva poslednja veka pre Hrista, pa do prve polovine 3. veka nove ere. Završava se pričama iz vremena kada je sastavljeno delo pod upravom Li Fanga a to je 978. godina. Uglavnom je mešavina istorijske tematike i natprirodnih elemenata, zasnovanih na taoističkoj i budističkoj tradiciji.

Pisanje po oklopu kornjače

Rad na sakupljanju kulturnih tekovina Kine u 10. veku zvan "Četiri velike knjige Songa" nastavljen je ostvarenjem "Venjuan Jinghua ", ili na srpskom : "Najfiniji cvetovi u bašti literature". To je zbirka poezije i svečanih pesama. Ima enciklopedijski karakter zbog raznovrsnosti poetskih rodova i velikog broja autora. Verovatno najznačajnije i najbliže današnjem shvatanju i definiciji enciklopedije bilo je poslednje ostvarenje iz ove edicije sa još čudnijim nazivom "Glavna kornjača od prostorije sa kartotekom", na kineskom "Cefu juanguji ". Naime, Kinezi su mnogo pre nove ere pisali na kornjačinom oklopu pa je to upotrebljeno kao naslov u ovom slučaju. Na čelu ovog rada bio je Vang Kvinruo pošto je Li Fang već bio mrtav. Rad je započet 1005. godine a završen osam godina kasnije. Kvinruo je okupio brojne značajne naučnike svog vremena. "Glavna kornjača od prostorije sa kartotekom" je gotovo dvostruko veća od "Carskih štiva ere Taiping”. Svojstvene su joj biografije vladara i značajnih ljudi, bitne odluke državnih organa i političke rasprave. Imala je 31 odeljak i obrađivala pitanja vezana za cara, visoke državna činovnike, klanove, feudalce, važne vojne zapovednike, palate i hramove za obožavanje predaka, što je bilo uobičajeno kod Kineza. Postojale su posebne kancelarije za istoriografiju, nauku, obrede... koje su takođe dale doprinos ovoj ogromnoj enciklopediji.

11000 rukom pisanih tomova

Pravi iskorak ka modernijoj praksi i velikim dostignućima kada je reč o kineskom enciklopedijskom pregalaštvu predstavlja takozvana "Jongl enciklopedija" ili "Jongl dadian", što se može prevesti i kao "velika norma ere Jongl ". Jongl je bio treći car iz dinastije Ming i vladao je početkom 15. veka. Bio je jedan od najvećih kineskih careva svih vremena a pojam Jongl predstavlja naziv ere u kojoj je vladao. Enciklopedija nastala u njegovo doba bila je jedan od najvećih poduhvata ove vrsta svih vremena. Čak 146 najuglednijh kineskih naučnika tog vremena izvršilo je rigoroznu selekciju građe. Posle skoro godinu i po dana odneli su caru na uvid ono što su uradili. Veoma zahtevni car ih je odbio i imenovao novi uređivački odbor. Kuriozitet je da je odbor onih koji su sarađivali na Jongl enciklopediji činilo skoro 2200 ljudi. Pored literarnih, tu su bili i članci iz domena religije, astronomije, geografije, istorije, filozofije, umetnosti, medicine... Sistematizovani su i konfučijanski tekstovi, u to vreme smatrani svetim. Kada je enciklopedija završena 1408. godine, imala je skoro 23.000 odeljaka i neverovatnih 11.000 tomova i sve to ručno pisanih ! Zauzimala je prostor od čak 40 kubnih metara.

Nakon što je prestonica premeštena u Peking iz Nanđinga, i enciklopedija biva prebačena u novi glavni grad. Urađene su i dve kopije ovog ogromnog projekta u 16. veku a original je vraćen u Nanđing. U 17. veku mandžurijski osvajači napadaju i Peking i Nanđing. U tim okolnostima izgoreli su original i jedna kopija u Pekingu. Jedna kopija je jedva spasena. Jongl enciklopedija je smatrana svetom knjigom, kojoj su samo odabrani imali pristup. Na žalost nakon izbijanja "bokserskog ustanka " u leto 1900. godine, kineski ustanici greškom pale Hanlin akademiju i carsku biblioteku gde se nalazila preostala kopija enciklopedije. Meta im je zapravo bila britanska ambasada, smeštena u susedstvu. Nakon što su Kinezi uništili sopstveno veličanstveno delo, spasen je manji deo enciklopedije čiji su delovi rasuti po čitavom svetu. Srećom sprečeno je da izgori nekoliko stotina tomova. Međutim, kada se uzme u obzir da je ukupno bilo jedanaest hiljada svezaka, jasno je koliko je kulturno blago uništeno. Više od polovine spasenih tomova danas je u Kini a preostali su uglavnom završili u Londonu.

Knjige četiri skladišta

Korice i stranica iz Jongl enciklopedije

Period vladavine dinastije Ming bio je plodan kada je reč o ovoj delatnosti. Produkt ovog vremena je i enciklopedija "Sankaj tuhui ", završena 1607. godine. Sagledava život u tri dimenzije na zemlji, nebu i čovečanstvo, što sve obuhvata izraz sankaj u naslovu. Tuhuj označava zbirku crteža. I upravo je veliki broj ilustracija svojstven ovom radu, koje sjajno dopunjavaju tekst enciklopedije. Imala je 14 kategorija: geografiju, istoriju, biologiju, astronomiju, biografije značajnih ljudi... Autori su dvojica stanovnika Šangaja. U nekim člancima ima grešaka dok su neki odraz mitološke svesti. Ipak, u celini gledano, iskazuje veću preciznost od ostalih enciklopedija. Primeri za to ogledaju se u članku koji tačno opisuje način oblačenja Koreanaca i Japanaca a tu je i veoma precizna mapa sveta.

I 18. vek je ostavio traga na razvoj kineskog enciklopedijskog rada. Godine 1725. završena je "Potpuna zbirka ilustracija i zapisa od najranijeg vremena do danas "ili u kineskom originalu "Guđin tušu jićeng". Imala je čak 800.000 strana. Obrađen je širok raspon tema - od upravljanja državom preko prirodnjačkih tema pa do geografije, istorije i književnosti. Poslednja dinastija koja je vladala Kinom imala je vlast u trenutku kada je pisana i štampana "Guđin tušu jićeng ". To je bila Ćing dinastija. Carevi Kangsji i Jongženg bitno su pomogli ovo delo. Za vlasti Ćing dinastije nastao je i "Siku kvanšu ", projekat koji je težio da nadmaši Jongl enciklopediju. Aktivnosti na izradi ove gigantske enciklopedije trajale su devet godina, zaključno sa 1782. godinom. Bilo je više od 36.000 tomova i skoro 80.000 glava. Istorijska zbivanja ostavila su traga i na ovo delo.

Najbolje očuvana kopija nekada je bila u Zabranjenom gradu a danas se čuva u jednom muzeju na Tajvanu. Dostupna je zahvaljujući modernim tehnikama beleženja, na kompakt diskovina i internetu. Imala je četiri ogromne celine i zato u prevodu naziv glasi "Knjige četiri skladišta ". Te celine se dalje dele na 44 kategorije.

Vakan sansai zue - korice jednog toma

Ni najnovije doba nije ostalo uskraćeno za enciklopediju ove najmnogoljudnije države na svetu. Izdavačka kuća "Enciklopedija Kine” osnovana je 1978. godine. Ova ustanova relizovala je veliki broj raznovrsnih izdanja. Ipak, izdvajaju se "Enciklopedija Kine ", zatim sažeta varijanta pomenutog dela i kineska verzija "Britanike". Sama izdavačka kuća ima 22 odeljenja i centar za enciklopedijsku terminologiju. Velika "Enciklopedija Kine "pojavila se u 74 toma, koji su izlazili od 1980. do 1993. godine. Ima oko 80.000 odrednica. Deli se na 66 velikh tematskih celina. Odrednice su sređene po sistemu latinične transliteracije. Sažeta verzija ima dvanaest tomova a "Britanika "na kineskom 20. Izdata je i kao CD - ROM, koji je nagrađen u Kini kao veoma važno postignuće na području elektronskog izdavaštva.

Po ugledu na Kineze

U Japanu su, u prvo vreme, korišćene samo kineske enciklopedije. Tako je bilo do 831. godine kada je, po naređenju cara, napisana preteča današnjih japanskih enciklopedija "Hifurjaku ". Delo "Vamio ruiušo", odnosno "Japanska imena, objašnjena i razvrstana”, mada više rečnik nego enciklopedija, predstavlja prvo autentično japansko ostvarenje ove vrste. Potiče iz prve polovine 10. veka i očuvalo se do današnjeg vremena. Na temeljima "Vamio ruiušo "nastajaće kasnije japanske enciklopedije. Izradio ga je japanski erudita i pesnik Minamoto Šitago.

Pomenuta kineska enciklopedija "Sankaj tuhui "koja odslikava svet iz tri aspekta neba, zemlje i čovečanstva imala je veliki uticaj na Japance. Po ugledu na nju, nastaje enciklopedija "Vakan sansai zuje ", sa 105 svezaka u 81 knjizi. Naziv se može prevesti kao "Japanski i kineski ilustrovani prikaz tri sveta”. Sastavio ju je prirodnjak iz Osake, Rioan Terađima. Opisuje biljni i životinski svet, sazvežđa, različite ljudske aktivnosti poput zanata i ribolova...

Osveženje u digitalnom obliku

Japanski filozof Niši Amane, koji je težio da upozna japansku javnost sa zapadnom misli i filozofijom, napravio je u drugoj polovini 19. veka enciklopediju "Hjakugaku renva”. Svog uzora našao je u francuskoj enciklopediji Ogista Konta. Između dva svetska rata izašlo je više raznih dela ove vrste. Izdvaja se posebno "Dai hjaka jiten”, što znači "Velika enciklopedia” a izašla je početkom tridesetih godina prošlog veka.

Najpotpunija japanska enciklopedija je "Sekai dai hjaka jiten”, poznatog izdavača "Heibonša". Uz takozvanu "Niponiku ", ona je i najvažnija u Japanu. To je "Svetska sveobuhvatna enciklopedija ". Proističe od "Heibonšine enciklopedije "iz 1984. godine, koja će prerasti u svetsku enciklopediju četiri godine kasnije. Prvo izdanje iz 1984. imalo je 16 a kasnije 35 tomova.

U skladu sa japanskim mentalitetom, firma "Heibonša "je u potpunosti usvojila nova tehnička dostignuća. Otud oni više ne štampaju "Sekai dai hjaka jiten” već je osvežavaju isključivo u digitalnom obliku. Sažeta verzija se čak može nabaviti u vidu takozvanog "Elektronskog rečnika”, što su u stvari mini - kompjuteri koji se drže u ruci i sadrže razne tipove rečnika ili, u ovom slučaju, enciklopediju. Sadržaji se mogu pregledati i on - line i preko mobilnih telefona. Postoji i DVD. Različiti formati imaju razne prednosti i nedostatke ali se tekstualno malo razlikuju. Internet verzija nudi prirodno aktuelnije informacije ali ima samo tekst dok je kod ostalih ostalih elektronskih formi i starom knjiškom izdanju tekst propraćen ilustracijama. Neobično je da su potpisani svi članci u enciklopediji.

Najviše pažnje posvećuje se temama vezanim za Japan. Na zapadu poznata kao "Niponika”, zvanično se zove "Japanska sveouhvatna enciklopedija”. Prvo izdanje je izašlo 1989. godine u 25 tomova. Poslednje izdanje je izašlo 1994. godine sa preko 130.000 odrednica a članke je pisalo čak 6.000 eksperata. Posebno je temeljno urađeno poglavlje sa japanskim toponimima. Navedeno ih je nekoliko hiljada. Pri opisu stranih država, stavlja se naglasak na njihov odnos sa Japanom. Ima preko 50.000 ilustracija, veliki broj grafikona, tabela i mapa. Posebno svojstvo su veoma detaljni opisi glagola koji se definišu daleko šire od obične definicije u rečniku. Postoje i japanske enciklopedije pisane na engleskom a i međunardni enciklopedijski brendovi imaju svoju japansku verziju poput "Britanike " i "Enkarte". "Kodanša enciklopedija "je delo na engleskom jeziku. Pored japanskih stručnjaka koji čine većine, ima dosta stranih autora.

Oliver Klajn