TEMA BROJA

Pripremio:Miloslav Rajković

ENCIKLOPEDIJE
SRBI NEMAJU ENCIKLOPEDIJU

Kulturna elita srpskog naroda, od Orfelina i Atanasija Stojkovića, Dositeja i Vuka do naših dana, koja je uspevala da u devetnaestom i početkom dvadesetog veka osnuje i razvije temeljne nacionalne ustanove, nije uspela (ili nije stigla) da uporedo sa velikim evropskim narodima izradi i nacionalnu enciklopediju. I danas se u svojim najbogatijim knjižnicama ponosimo tuđim enciklopedijskim slovarima, Britanikom ili prvim izdanjem Didroove enciklopedije, koje su same po sebi kulturna i naučna potreba, ali bismo bili još ponosniji kad bi im društvo pravila i jedna srpska enciklopedija. Pisanje prve knjige te naše prve enciklopedije, koja će obuhvatiti slova A i B i možda malo zahvatiti slovo V, počlo je u aprilu ove godine.

Akademik Čedomir Popov, predsednik Uređivačkog odbora o prvom izdavanju nacionalne enickopedije

Srbi su vrlo rano pokazali interesovanje za enciklopedistiku o čemu govore Enkiklopaedia ili kratkoe opisanie sviju nauka (Budim 1918), u obliku pitanja i odgovara, i Mladij Serbl ' in ' u u vsemernom carstvu (Budim 1834), sa uporednim naslovom na nemačkom Der junge Serb, Pavla Stamatovića. Kasnije ideje da se pokrene izdavanje nekih kapitalnih lesikografskih dela i pravih enciklopedija kreću se u okviru jedne "jugoslovenske ideje". Stojan Bošković je, na primer, predlagao Srpskom učenom društvu da, u zajednici sa jugoslovenskim učenim društvima, izda "naučni rečnik na srpsko - hrvatskom, slovenskom i bugarskom jeziku". Petar Tomić se zalagao da se izradi enciklopedija južnih Slovena, a znameniti Valtazar Bogišić za "izdavanje enciklopedije Jugoslavije".

Stanojevićev podvig

Tek je Pavle Popović u Londonu 1915, za vreme Prvog svetskog rata, okupio grupu srpskih intelektualaca, koji su pod zaštitom Srpske vlade tamo poslati dok još Bugari nisu bili presekli saobraćaj prugom Beograd – Solun, sa idejom da se što pre napiše srpska enciklopedija, da se predstavimo svetu ko smo i šta smo. Pad Srbije i egzodus vojske i naroda stavili su na dnevni red mnoge druge obaveze koje su nas "skupo koštale" a stvaranje Jugoslavije posle rata je "demobilisalo" inicijatore Srpske enciklopedije i dalje od ideje nije se maklo.

- Srpski narod nema enciklopediju, ima Narodnu enciklopediju srpsko - hrvatsko - slovenačku Stanoja Stanojevića (1924-28), koja je podvig svoje vrste, ali ta enciklopedija je imala zadatak da afirmiše jednu novu državu i da napravi nekakvu ravnotežu između istorijske baštine i duhovnih, kulturnih i privrednih dostignuća triju naroda koji su ušli u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. To je Stanoje Stanojević sa ogromnim naporom i tadašnjih 250 srpskih, hrvatskih i slovenačkih intelektualaca napravio za četiri godine. Zahvaljujući dobrim delom i vrsnom redaktoru Veri Stojić, koja je neizmerno zaslužna za našu kulturu a zabrovaljena – kaže akademik Čedomir Popov, glavni urednik Srpske encikopedije, koja se s promenljivom srećom priprema već petanestak godina.

Posle Drugog svetskog rata i socijalistička Jugoslavija je radila na izdavanju svoje enciklopedije, koja je afirmisala tu novu državu. Taj posao je poveren Jugoslovenskom leksikografskom zavodu u Zagrebu na čijem je čelu bio Miroslav Krleža. Od 1955-1971/3 izašlo je osam tomova prvog izdanja. Osamdesetih godina se krenulo sa drugim izdanjem, ne samo ćiriličnim nego i na jezicima drugih konstitutivnih naroda i nacionalnih manjina (Šiptari, Mađari), ali je propast Jugoslavije kao države presekao dalji rad na ovom poslu, koji je "jugoslovenska vlada izdašno finansirala".

- Mi smo zanemarili enciklopedistiku jer je postojao Jugoslovenski leksikografski zavod u Zagrebu, sa Miroslavom Krležom na čelu, koji je u suštini vodio jednu izrazito nacionalnu, često i nacionalističku hrvatsku politiku – kaže akademik Nikša Stipčević, direktor Biblioteke SANU. – Primera radi, smanjivali su broj redova za srpske pojmove i srpska imena, a proširivali za hrvatske. Republike su imale svoje posebne redakcije. Glavni urednik Srpske redakcije bio je Marko Ristić, a sekretar Roksanda Njeguš. Oni su se trudili, na tom poslu su sarađivali mnogi naši naučnici, kako bi u enciklopediji bili najbolje predstavljeni, ali sve tekstove je kasnije redigovao Miroslav Kreleža.

Akademik Popov veli da u Enciklopediji Jugoslavije jeste zastupljen srpski narod, ali "niti dovoljno niti na odgovarajući način protumačen i prikazan. Osetilo se već u toku izdavanja drugog izdanja da srpski narod ne može da se zadovolji svojim mestom u ovakvoj enciklopediji, da mora imati svoju, tim pre što su svi narodi koji su počeli da se izvalače iz višenacionalnih država najpre grunuli da izrade rečnike, enicklopedije, leksikone, ta pomoćna sredstva koja ih predstavljaju svetu".

U elaboratu o opravdanosti pokretanja Srpske enciklopedije akademik Popov je pisao: "Očevidni nagoveštaji raspada zajedničke države jugoslovenskih naroda postavili su pred naučne i umetničke stvaraoce okupljene oko dveju elitnih nacionalnih institucija – Matice srpske i Srpske akademije nauka i umetnosti - pitanje izrade enciklopedije srpskog naroda, kao urgentan zadatak. Taj zadatak pojavljivao se i kao naučno - intelektualna i kao društveno - politička potreba, koju je nametala borba za učvršćivanje duhovnog i kulturnog jedinstva srpskog naroda u mogućim (tragičnim) preustrojavanjima južnosloveskih prostora, koja se velikom brzinom približavala. Između ovlašćenih predstavnika dveju ustanova postignuta je vrlo brzo (već u februaru 1990) puna saglasnost o zajedničkom otpočinjanju rada na Srpskoj enciklopediji, kako je ceo poduhvat nazvan. Zamisao je dobila podršku i svih tadašnjih merodavnih državnih organa Republike Srbije...“

Ideja Dušana Popova

Izradu Srpske enciklopedije je pokrenuo Dušan Popov, tada sekretara Matice srpske (danas član centralne redakcije, ali i urednik Novosadske enciklopedije). Smatrao je da taj posao Matica ne može da radi sama pa je predložio da se u čitav projekt uključi SANU. Na sastanaku SANU i VANU (danas Ogranak SANU u Novom Sadu), Maticu i VANU su predstavljali predsednik Berislav Berić, Vojislav Marić, Čedomir Popov kao predsednik Odeljenja za društvene nauke i sam inicjator, dok su sa Akademijine strane, između ostalih, učestvovali generalni sekretar Dejan Medaković i Radovan Samardžić.

Rat u zapadnim delovima bivše države i sankcije Saveta bezbednosti UN Saveznoj Republici Jugoslaviji uslovili su prvi zastoj u realizacijiove ideje. U međuvremenu, SANU i VANU su se ujedinile (u čemu su ključnu ulogu odigrali Berić, V. Marić i Č. Popov), izabrano je novo rukovodstvo Matice, preminuli su Berić i Samardžić.

Posao je nastavljen kada je za predsednika Akademije došao Aleksandar Despić a Ogrankom rukovodio Čedomir Popov. "Ali mi smo već sada imali od čega da pođemo", kaže glavni urednik. "Čim smo krenuli sa inicijativom obratili smo se još 1991. Vladi Srbije. Moram i volim to da istaknem, ministar za nauku Divna Trajković, profesor Prirodno - matematičkog fakulteta, primila je sa svojim radnim timom jedno popodne novog sekretara Matice Miroslava Rakova (na žalost ni on nije živ) i mene. Kažem kakav projekt hoćemo i da Srpska enciklopedija može da se radi samo ako ima zakonsku garanciju. U ministarstvu su istog dana sačinili nacrt zakona o enciklopediji od 12 članova". Ministar Trajković je bila toliko uporna da je od leta 1991, do proleća 1992. nacrt zakona prošao čitavu proceduru, ali su sankcije osujetile njegovo izglasavanje u Skupštini a ni para za ovakve projekte više nije bilo.

Usledio je trogodišnji zastoj, a novi impuls radu na enciklopediji daje bivši predsednik Akademije Dušan Kanazir kao ministar nauke. Kanazir je obezbedio sredstva da se uradi baza podataka. Zajednički tim Akademije i Matice je od 1996. do novembra 1998. pobeležio 45.000 pojmova iz svih oblasti života i istorije srpskog naroda, od vladara preko privrede, umetnosti, do sportista. Tokom pet dana boravka u Mataruškoj banji (donacija opštine Kraljevo), svi ti pojmovi su uazbučeni, preneti na kompakt disk i odštampani.

Agresija NATO na Srbiju, smena vlasti a posebno nemar novog ministra nauke Domazeta prema ovom projektu, uslovili su drugi veliki zastoj u radu. Stavri su krenule s mrtve tačke tek posle parlamentarnih izbora 2004. Za to su zaslužni, kaže Popov, Radoš Ljušić, direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, i ministar nauke i životne sredine Aleksandar Popović. Predsednik SANU Nikola Hajdin je podržao dalji rad. Ministar Popović je pripremio zakon o enciklopediji, vrlo sličan prethodnom, u koji je uključio i Zavod za udžbenike kao izvršnog izdavača.

Do kraja januara ove godine završeni su, prema ranijem dogovoru, azbučnici po strukama. Naime, čitava baza podataka je razvrstana na 33 oblasti i 80 naučnih disciplina. Svaki od 24 člana Odbora vodi po jedan, dva ili kao akademik Dragoslav Marinković tri tima. "Ljudi su to krajnje ozbiljno shvatili, moram da kažem, čak sa izvesnim entuzijazmom", navodi Popov. Na dnevnom redu je objedinjavanje azbučnika po oblastima u jedan azbučnik, jer ima pojmova koji se pojavljuju u dve ili tri oblasti. Recimo, Veljko Petrović, u književnosti i muzeologiji. Sličnih primera ima kod prirodnih nauka, kod religije. Svih 45000 pojmova treba svesti na 40000 i očistiti od ponavljanja. Toliko odrednica može stati u deset tomova u 1.200.000 redaka. Svaka disciplina mora da se uklopi u tu "Prokrustovu postelju". Zato će, po oceni glavnog urednika, određivanje obima pojedinih odrednica biti najteži posao ("može nas i posvađati"). Sve odrednice su svrstane u pet kategorija i one van kategorija (npr., Srbija, Sveti Sava).

Istoriji najviše prostora

Prema globalnom okviru, istoričari su dobili četvrtinu prostora (25 odsto), nka 12, geografija 7,5, književnost s narodnom književnošću 10 odsto. Religija je dobila 2, 5 odsto (reč je o čisto teološkim pitanjima i unutrašnjoj organizaciji crkve). Tu su i druge umetničke discipline: pozorište, balet, muzika. Sportu je pripalo 0,80 odsto, oko dva odsto je predviđeno za medije (radio, televizija, štampa). "Kod religije smo imali i najveći zastoj, jer je član Uređivačkog odbora bio pokojni Slobodan Mileusnić, upravnik Muzeja Srpske patrijaršije. Umro je na samom početku našeg rada. Bili smo u velikom traganju za njegovim naslednikom. Najpre je bio predložen dr Radomir Popović, profesor Teološkog fakuleta. Profesor Popović je pristao da bude samo član redakcije za religiju i istoriju crkve ali ne i njen glavni redaktor. Predložio je dr Radomira Miloševića, čija je specijalnost katehizis. Iako živi u Smederevu, Radomir Milošević se prihvatio te odgovorne dužnosti i stvarno je žurno napravio predlog azbučnika za religiju".

Glavni urednik ističe i "strašan pritisak" medicinara na prostor, jer je medicina vrlo ekspanzivna oblast. Član Uređivačkog odbora iz medicine, akademik Vladimir Kanjuh, opet, "kuburi" sa veterinom jer akademik dr Zaltibor Petrović, koji je radio na bazi podataka, zbog godina i bolesti ne uspeva da završi svoj deo posla. "Tu jedino kaskamo", navodi Popov.

Ilustracije, karte, grafikone, fotografije, portrete, scene iz pozorišnih ili baletskih predstava, snimci sportskih događaja i privrednih objekata "progutaće" 15 odsto prostora, što iznosi 300000 redaka. "Moramo da prikažemo prvo Srbiju, pa srpske zemlje, prvu i drugu, pa treću Jugoslaviju, Staru Srbiju", veli akademik Popov, koji je u jednom nedavnom radu razjasnio pojam Stara Srbija a u knjizi koja tek treba da se pojavi "Velika Srbija – stvarnost i mit", šta je to "velika Srbija". Enciklopedija ne sme ostati bez karte Vojvodine, kada je nastala ta Veljkova "Vojvodina stara".

Srpska enciklopedija je određena kao "nacionalna enciklopedija opšteg tipa". Ona bi trebalo da bude okrenuta više faktima, nego "vrednosnim sudovima i interpretacijama". Držala bi se zlatnog pravila enciklopedistike, primenjenog u Džonsonovoj opštoj enciklopediji (1874): "Komentari, rasprave, spekulacije, kritike... nemaju prikladno mesto u priručnoj knjizi čiji je glavni cilj da izloži činjenice pozitivnog znanja, a ne mišljenje ljudi o tim činjenicama".

Akademik Popov podvlači da to ne znači da radu na Srpskoj enciklopediji treba pristupiti "s preteranom opreznošću i prenaglašenom bojažljivošću". Kao što je to istaknuto u predgovoru 14 izdanja Britanike (1929) enciklopedije su svedočanstvo o vremenu u kome su nastale.

Enciklopedijsko znanje se može grupisati po različitim kriterijumima, ali je jedan od "izuzetno važnih kriterijuma" upravo – nacionalni (sakupljanje i leksikografsko sistematizovanje znanja o nacionalnim kulturama, dostignućima i vrednostima. Nacionalni kriterijum, kaže Popov, nije danas značajan samo iz "tradicionalnih razloga, da bi se očuvala ona kapitalna uloga koju su enciklopedije odigrale tokom XVIII i XIX veka u procesima kulturne i političke integracije mnogih naroda", u pitanju su, naglašava, "vitalni interesi slobode i opstanka", naročito malih naroda u savremenom svetu. U tom svetu su ugrožene dve najveće tekovine građanskog društva - prava čoveka na individualnu (ličnu) i kolektivnu (nacionalnu) slobodu.

Popov skreće pažnju da će Srpska enciklopedija biti odbranjena i od "nacionalne megalomanije" i od "sopstvenog minimiziranja". U njoj će shodno značaju naći mesto i naučna znanja i inovacije. Isto tako, veli, da "ne treba biti pesimist ni u sadašnjem a još više u nastupajućem razdoblju elektronskih medija i neslućenih mogućnosti planetarnog komuniciranja, jer su enciklopedije prilagodljive tvorevine, pogodne i za klasičnu i za svakovrsnu savremenu prezentaciju". Kao takve one nalaze svoje korisnike i u štampanoj i u elektronskoj formi. Potrebe za njihovim informacijama neće iščeznuti, a to je najbitnije, zaključuje Čedomir Popov.

Miloslav Rajković