KOSMOLOGIJA
Pripremio: M.J.
Potraga za supersimetrijom
Najnovijim posmatranjima kosmosa kao da smo se više približili rešavanju jedne od najpopularnijih teorija fizičara nego što su to dosad uspeli najskuplji akceleratori čestica. Većina fizičara i astronoma slažu se da galaksije sasvim sigurno sadrže mnogo više materije nego što zaista vidimo. Veruje se daje više od 90% svemira sačinjeno od „mračne materije". Čestice ove materije su masivne čestice za koje se smatra da suviše slabo reaguju u međusobnom kontaktu da bi proizvele primetnu radijaciju
Najpopularniji kandidat za česticu "mračne materije" je hipotetički neutralino. On je predviđen teorijom pod nazivom „supersimetrija", koju su predložili fizičari da bi objasnili zapažanja koja ne može objasniti standardni fizički model. Jedna od glavnih prednosti ove teorije je u tome što može da objasni „mračnu materiju". Prema njoj, svaka čestica koja nam je poznata ima veliki broj težih srodnika - čestica sa istim karakteristikama ali mnogo većom masom. Neutralino je najlakša od ovih supersimetričnih čestica.
Akceleratori čestica do sada nisu bili u stanju da stvore ili primete neku od ovih čestica. Američki astronom Kreg Tajler kaže da se približio ovom otkriću time što je zavirio u srce galaksije.
lako, obično, nikada ne bismo mogli da vidimo neutraline, oni bi se možda otkrili ako bi bili pritisnuti jedni uz druge uz dovoljnu primenu sile. Tada bi se poništili uz oslobađanje gama zraka. Tajler se u svojim posmatranjima usredsredio na jednu malu galaksiju po imenu Drejko. Ona sadrži daleko više „mračne materije" od većine drugih galaksija - ukupno 99,8%. Ipak, dok su posmatrali ovu galaksiju, naučnici nisu primetili gama zrake u njenom središtu.
Ukoliko je jezgro ove galaksije gusto kao što Tajler predviđa, on smatra da nedostatak gama zraka ozbiljno ograničava masu neutralina. Štaviše, ukoliko je magnetno polje galaksije Drejko slično onim koja su otkrivena u uporednim galaksijama, ono bi trebalo da odbija druge proizvode raspada neutralina, proizvodeći radio-talase. Međutim, ni prisustvo radio-talasa nije primećeno, što u teoriji znači daje isključeno postojanje skoro svake moguće mase neutralina.
Moguće je da su Tajlerove procene nedovoljno precizne jer ima malo podataka o galaksiji Drejko. On smatra da jezgro ove galaksije ima jako veliku gustinu, iako postoje samo podaci o delovima udaljenim od njenog jezgra.
Tajler ipak ne gubi nadu. On smatra da njegov pristup i dalje pruža mogućnost da se definiše pravi predstavnik „mračne materije". U ovome će mu pomoć pružiti veliki svemirski teleskop za posmatranje gama- zračenja.
M.J.
|