ASTRONAUTIKA

Tajne Plutona

Američka Nacionalana svemirska agencija (NASA) lansirala je 1 7.januara ove godine, iz centra Kejp Kanaveral na Floridi, sondu "Novi horizonti" Čiji je cilj istraživanje najudaljenije planete našeg Sunčevog sistema - Plutona.

Sonda teška 478 kg trebalo bi da, sa svojih sedamdesetak instrumenata, tokom pet meseci, ispita površinu, sastav i atmosferu Plutona i njegovog meseca Šarona. Predviđeno je da misija traje 10 godina. Ovo putovanje koštace 700 miliona dolara.

Pluton je najmanje istražena planeta Sunčevog sistema, a sonda treba da istraži i misteriozna međuplanetarna tela u okruženju planete. U pitanju su zaleđeni stenoviti asteroidi iz Kuiperovog pojasa, prečnika 30 do 50 km, a koji datiraju od pre 4,5 milijardi godina.

Mnogi naučnici smatraju da Pluton ne bi trebalo nazivati planetom. U pitanju je "zaleđena kugla" koja se razlikuje od stenovitih planeta poput Venere, Marsa, Zemlje i Merkura, odnosno gasnih planeta kao što su Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Plutonova orbita nagnuta je za 17 stepeni u odnosu na druge planete i prolazi kroz Neptunovu orbitu. Naučnici se nadaju da će proučavanjem Plutona i objekata u Kuiperovom pojasu uspeti da utvrde kako je došlo do formiranja planeta.

Sonda "Novi horizonti" je najbrža svemirska letelicado sada lansirana. Na put je krenula uz pomoć rakete "Atlas 5", a Zemlju je napustila brzinom od 36.000 milja na sat (oko 50.000 km na sat). Za devet sati stigla je do Meseca, a za godinu dana doći će dojupitera. Sonda će iskoristiti gravitaciju Jupitera kako bi dobila na ubrzanju za nastavak puta.

Lansiranje sonde "Novi horizonti" izazvalo je proteste antinuklearnih aktivista jer sonda nosi nešto manje od 11 kg visokoradioaktivnog plutonijuma, namenjenog proizvodnji energiji koja nastaje raspadanjem radioaktivnog materijala. Kritičari tvrde da se, u slučaju nesreće, moglo desiti da dođe do velike ekološke katastrofe i kontaminacije prostora u centralnom delu Floride. NASA i Ministarstvo za energetiku su verovatnoću da dođe do nesreće i puštanja plutonijuma u atmosferu procenili na 1:350. Zbog toga je angažovano 16 mobilnih ekipa za merenje radijacije u uzorcima vazduha.

Kako je otkriven Pluton

Godine 1992. godine naučnici su potvrdili da, u pojasu od 30 do 100 astronomskih jedinica (AJ) od Sunca, iza orbite Neptuna, postoji zona malih ledom pokrivenih nebeskih tela koja lagano kruže. Do sada je otkriveno preko 35.000 tih "trans-Neptuna" čije su dimenzije veće od 100 km. Pojas je nazvan Kuiperov disk, po holandskom naučniku koji gaje otkrio. U njemu ima nekoliko stotina puta više nebeskih tela od objekata sličnih dimenzija u asteroidnom prstenu između Marsa i Jupitera.

Traganje za "planetom X" počelo je u drugoj polovini XIX veka. David Pek Tod 1877.godine procenio da se radi o nepoznatoj planeti na nekih 52 AJ od Sunca, koja ima prečnik od 80 hiljada km. Zatim se u traganje upustio Fimarion 1879, a 1900. forbsje procenio daje nova planeta veća od Jupitera i da se kreće na 100 AJ od Sunca u periodu od 1000 godina.

Početkom XX veka u traganje za nepoznatom planetom, planetom X kako ju je nazvao, uključio se Persival Lovel. Lovel je izračunao orbitu Urana l, na osnovu poremećaja u toj orbiti. Godine 1905. došao je do sledećih rezultata: planeta X se nalazi na oko 6 milijardi km od Sunca i ima period kruženja od 282 godine. Lovel nije uspeo da pronađe planetu jer je umro 16. novembra 1916. Na gotovo hiljadu snimaka iz 191 5. godine otkrio je 51 5 asteroida i 700 promenljivih zvezda. Kasnije će se pokazati da se na tim fotografijama (snimljenim u periodu od 19. marta do 7. aprila) nalaze i dva snimka Plutona koje Lovel nije opazio.

Klajd Tombo i Pluton

Priča o otkriću Plutona je tipično američka. Simpatični dečak iz siromašne farmerske porodice vredno je i uporno radio sve dok konačno nije ostvario svoj san. Taj momak zvao se Klajd Tombo.

U traganje za planetom X, Klajd Tomba se uključio kada je, na poziv glavnog astronoma dr V. M. Sajfera, došao u Flagstaf, u| Lovelovu opservatoriju, da radi kao asistent. Posle dugotrajnog rada 21, 23. i 29. januara 1930. Klajd je napravio tri istorijska snimka istočnog dela sazve-žđa Blizanaca. Prvi je bio prilično loš i Tombo gaje izdvojio od ostalih. Druga dva je stigao da poredi tek sredinom februara kada je počeo da pretražuje okolinu zvezde Vasat (Gemi-norum, HD 56986). Tada je usledilo otkriće. Jedna tačka bila je pomerena najednom snimku. Pomeranjeje iznosilo oko 3,5 mm, stoje govorilo da se radi o vrlo udaljenom objektu. Vest o pronalasku planete X bila je objavljena svetu 13. marta 1930

.