MEDICINA

Pripremio: Gordana Tomljenović

IZ UGLA FIZIJATRIJE: MENADŽERSKA BOLEST
VEZBANJE I PREVENTIVA I LEK

Oslabljena muskulatura kičmenog stuba i mehanička rotacija kičmenog pršljena daju degenerativne promene koje rezultiraju cervikalnim ili lumbalnim bolom. Gotovo da nema osobe koja, pre ili kasnije, ne doživi tu tipičnu posledicu dugog sedenja...

Dr Dejan Mitrašinović

Sticajem okolnosti, napravili ste nagli pokret, ali već u sledećem trenutku iznenadni oštar bol u vratu ili „krstima" sprečio je svaki vaš naredni pokušaj da okrenete glavu ili da se pomerite. „Ukočili" ste se, hitno vam je potrebna pomoć!

Ova slika vam je poznata? Ništa neobično, jer gotovo da i nema osobe koja nije bar jednom doživela neprijatnosti cervikalnog ili lumbalnog sindroma - bolove u leđima koji nastaju kao posledica dugog sedenja pri obavljanju takozvanih stacionarnih ili menadžerskih poslova. Dr Dejan Mitrašinović - specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u Opštoj bolnici Bel Medic i profesor protetike i ortotike u beogradskoj Višoj medicinskoj školi - naš sagovornik na temu menadžerske bolesti, ističe da već sam poIožaj sedenja, na primer za kompjuterom, kao prinudan nepravilan položaj koji najčešće traje satima, izaziva mnoge probleme u lokomotornom sistemu čoveka.

Cervikaini sindrom

Takozvana menadžerska bolest je složen zdravstveni problem koji uključuje i povećanu telesnu težinu, srčane tegobe, povišen krvni pritisak i holesterol, i druge posledice stresa, ali je njegov najučestaliji aspekt upravo cervikalni sindrom. Reč je o bolu u predelu vrata koji se javlja zbog nepravilnog položaja kičme i oslabljene okolne muskulature , obično posle nekog naglog pokreta. Klinička slika je oštar bol, ograničenost ili nemogućnost pokreta, što je često praćeno vrtoglavicom, treperenjem ispred očiju, „žarenjem" ili bolom niz ruke, sve u zavisnosti od toga kakav je pokret, odnosno kolika rotacija kičmenog stuba je izazvala bol.

Cervikalni sindrom inače obuhvata niz oboljenja, od spondiloze do diskus hernije, ali kad se govori o menadžerskoj bolesti, precizira dr Mitrašinović, reč je o posledici isključivo mehaničke rotacije kičmenog pršljena. Oslabljena muskulatura, nagli pokret, i eto tipičnog cervikalnog bola, često praćenog vazospazmom, stvaranjem fibromijalgija...Sve u svemu, klinička slika je dramatična i pacijent traži rešenje takvog problema istog trenutka.

Delovi kičmenog stuba ne mogu se posmatrati izdvojeno, napominje naš sagovornik, ukazujući na međuzavisnost cervikalnog i lumbalnog sindroma. Na bol u vratu pre ili kasnije se nastavlja bol u leđima. Drugim rečima, pacijent sa cervikalnim sindromom nastoji da kompenzuje bol - namešta se onako kako mu je prijatnije, ali to više nije fiziološki već patološki položaj, i problem se tako proširuje i na lumbalni (donji) deo kičmenog stuba.

Lumbalni sindrom takođe podrazumeva široku oblast patologije, čitav niz oboljenja. Postoji čak više od 50 uzroka lumbalnog bola, objašnjava dr Mitrašinović, od diskopatije do raznih vrsta tumora, ali je opet najčešći uzročnik (u čak 80 odsto slučajeva) vezan za degenerativne promene izazvane dugim sedenjem i mehaničkom rotacijom kičmenih pršljenova. „Scenario" nastankacervikalnog bola do u detalje se može primeniti i na lumbalnu kičmu - hipotrofija okolnih mišića (paravertebralne muskulature), nagli pokret, odnosno mehanička rotacija kičmenog pršljena...

Kineziterapija

Veliki deo naše populacije bavi se poslovima koji zahtevaju dugo sedenje, bilo u kancelariji, za kompjuterom, ili u automobilu, što je za čoveka potpuno neprirodan položaj. Pri tom, u Srbiji postoje čak 63 škole ili fakulteta u kojima se proučavaju menadžerski poslovi, što znači da će zemlja kontinuirano imati nove armije Ijudi koji su prinuđeni da, radeći svoj posao, sede i po više od osam sati dnevno. Dr Mitrašinović je tokom svoje prakse, u sistematskim pregledima, analizirao ovaj fenomen i došao do poražavajućeg podatka da se, među svakih deset pacijenata, samojedan redovno bavi nekom fizičkom aktivnošću, rekreacijom, dok ostalih devet tvrde da za to nemaju vremena.

Da li je reč o stvarnom nedostatku vremena ili o našoj svesti, o nedostatku odgovornosti za sopstveno zdravlje, posebnaje tema, ali navedeni podaci, prema mišljenju našeg sagovornika, svakako ukazuju na ogroman značaj preventive.

Kineziterapija - terapija pokretom, odnosno odgovarajućim vežbama - jeste moćno terapijsko oruđe, bez koga nema izlečenja, tvrdi dr Mitrašinović, i ističe da bi redovno vežbanje trebalo da, pre svega, bude preventiva. Ukoliko se ipakjavi problem u obliku bola u leđima, lečenje ne može da bude uspešno bez redovne i uporne kineziterapije. Različite fizikalne procedure mogu efikasno i brzo da smanje bol, ali neće rešiti suštinski problem. Drugim rečima, u slučaju dijagnostičkijasnog, klasičnog lumbalnog sindroma, bol se relativno lako uklanja fizikalnim procedurama, ali bol je samo poslednji simptom dubljeg problema, čije rešenje zahteva promenu načina života - doživotno redovno vežbanje.

Naš sagovornik napominje daje, kao i većina fizijatara, protivnik hirurškog lečenja bolesti lumbalnog sindroma. On je uveren da se ti problemi i preveniraju i rešavaju fizikalnom, odnosno kineziterapijom. Štaviše, jedinstvena metoda vežbi koje primenjuje dr Dejan Mitrašinović, a kojaje namenjena jačanju mišića, takozvanih dubokih stabilizatora kičme, u praksi daje odlične rezultate. Rečje, preciznije, o selektivnom jačanju transverzospinalnih mišića, mišića koji održavaju stabilnost kičmenog stuba, čime se deluje terapijski, ali i preveniraju budući problemi.Jačanjem muskulature uz kičmu, formira se „mišićni mider" koji drži kičmeni stub i ne dopušta da rotacije kičmenih pršljenova izazovu povrede i bol.

Jačanje dubokih stabilizatora kičme dr Mitrašinović ocenjuje kao izvanrednu metodu, što potkrepljuje primerom pacijenta sa diskus hernijom, kod koga je samo mesec i po dana tih inače vrlo jednostavnih vežbi rezultiralo regresijom oboljenja.

Preventiva

Naravno, vežbe transverzospinalnih mišića su u takvim slučajevima svakodnevna, stalna terapija. Sastoje se iz statičkih kontrakcija, što znači da u njima nema velikih pokreta, budući da se mišići tik uz kičmu i ne mogu pokretati kao druga telesna muskulatura. Njih jačaju isključivo statičke (izometrijske) kontrakcije koje su, inače, najjači pokreti u Ijudskom organizmu. Pomenute vežbe su, kaže dr Mitrašinović, izvanredna preventiva, ali, na žalost, najčešće ih pacijentima „nametne" tek u terapijske svrhe, jerje malo onih koji na vreme prihvate sugestiju i late se redovnog vežbanja.

Normalan, zdrav život, ali pre svega pojačana fizička aktivnost, svakako su, međutim, dobra zdravstvena preventiva za svakoga ko se bavi nekim statičnim poslom. Ali, koja, ili kakva fizička aktivnost? Trčanje, aerobik, tenis, joga, plivanje? Neophodno je, pre svega, medicinski definisati eventaulni problem, da bi se znalo koje mišiće treba jačati. Drugim rečima, ni zajedan sport se ne može reći da je štetan, ali u slučaju menadžerske bolesti nisu svi sportovi blagotvorni. Tenis je, na primer, aktivnost sa mnogo rotacija kičmenog stuba, što može izazvati tegobe kod neutrenirane osobe, ili osobe sa viškom kilograma. Trčanje je odlično za kondiciju, ali ono je praćeno stalnim sabijanjem kičmenog stuba, pa ako osoba koja trči već ima probleme iz sprektra cervikalnog ili lumbalnog sindroma, oni će sigurno biti uvećani. Plivanje je, međutim, apsolutna preventiva svakog problema vezanog za lokomotorni sistem, jer angažuje svu muskulaturu, pa tako jača i isteže i sve leđne mišiće. Štaviše, dr Mitrašinović je apsolutno uveren da pacijent koji se redovno bavi plivanjem može potpuno da reši svaki problem ove vrste. „Doza" plivanja je relativna i individualna stvar, ali bi bilo idealno plivati dva do tri puta sedmično. Joga vežbe su, takođe, izvanredne za kičmeni stub, jer ih čine pre svega vežbe istezanja, bez naglih pokreta i rotacija. Dr Mitrašinović u terapiju uključuje i joga vežbe, naročito kad je reč o pacijentima sa hroničnim subakutnim lumbalnim sindromom, krivom kičmom, skoliozom....

Gordana Tomljenović