PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Avion- hibrid
Nepoznati "kaspijski monstrum"

Kada su u svet prvi put dospeli satelitski snimci ogromnog letećeg objekta, koji liči i na brod i na avion, kako juri površinom Kaspijskog mora, ljudi su bili zbunjeni. Objekat je nazvan "kaspijski monstrum". Reč je o novoj leteleci, ekranoplanu (WIG - Wing-in-ground craft), kombinaciji broda, kopnenog vozila i letelice

Ekranoplani spadaju u vazduho plove kojima nije potreban aerodrom. Za poletanje i sletanje dovoljni su veliki prostor, ravna površina kopna ili čak močvara. Letelica poseduje velike mogućnosti korišćenja i na duže vreme može da se koristi van sopstvenog matičnog odredišta. U periodu od l960. do 2000. godi ne u Rusiji su obavljena naučna istraživanja čiji je ishod stvaranje novih konstrukcionih materijala sa poseb nim karakteristikama u pogledu čvrstoće i plastičnosti, otpornosti na koroziju... Ubrzo je nastala serija originalnih aparata, od malih do gigantskih: "striž ", "amfistar", "Volga". Prošli su eksperimentalnu fazu i potom bili uvršteni u naoružanje: desantni ekranoplan "orljonok" i nosač raketa "lunj", kao i razrađen na njegovoj osnovi ekranoplan "spasilac" namenjen spašavanju posada brodova ko ji tonu. Čim je okončan "hladni rat", ekranoplani su povučeni iz ekspolatacije i bez obzira na sve kasnije napore, do dana današnjeg nisu pronašli svoje mesto.

Problem je u tome stoje ove letelice, zbog malih visina i velikih brzina leta, a neke i zbog impresivnih di menzija teško koristiti iznad naseljenih mesta i gusto naseljenih regiona. Međutim, postoje u Rusiji i teritorije na kojima se ekranoplani mogu efikasno koristiti. To su malo naseljeni regioni na severu, u Sibiru i na Dalekom istoku. Korišćenje ekranoplana iznad tajge i nenastanjenih ravnica tundre je isto toliko efikasno koliko i iznad vodnih prostora za koje su u početku i projektovani. Danas se već postavlja pitanje njihove serijske pro izvodnje. Korišćenje ekranoplana u tim regionima osiguraće jeftiniji prevoz robe i putnika u zimskom i letnjem vremenu, bez korišćenja skupih, specijalno opremljenih pista za uzletanje i sletanje i nazemnih službi.

Ekranoplani manje nosivosti, tipa "striž ", uzletne mase l ,6 tona, "Volge" - 2 tone i "amfistar" - 3 tone, mogu aktivno dopunjavati tradicionalne letelice na regionalnim pravcima. U zavisnosti od konstrukcije, brzina ekranoplana dostiže 200 km/h. Ekranoplani veće nosivosti tipa "orljonok" (uzletna masa l 20 tona) i "lunj" (350 tona), sa najvećom brzinom izmedju 500 i 600 km/h, mogu biti korišćeni za prevoz sirovina unutar regiona, a i kao dopuna postojećem saobraćaju - Severni morski put i Bajkalo- amurska železnička pruga (BAM).

Superteški ekranoplani tipa "kaspijskog monstruma", sa uzletnom masom od preko 500 tona, predviđeni su za danonoćni prevoz kontejnera na trasama od zapada do istoka, obezbeđujući brzi prevoz po trasama koje su skoro trostruko kraće od Severnog puta i dvostruko kraće od BAM. Osim ove namene budući ekranoplani su predviđeni i za letove u kosmosu.

Nebeske putanje Stručnjaci američke NAŠE predviđaju da će avionu budućnosti biti mali, laki i jednostavni za upravljanje. Biće opremljeni jednostavnim satelitskim sistemom sa pozicioniranje (GPS) i „staklenim kokpitom" a leteće bez stalnog kontakta sa kontrolom leta i bez oslanjanja na signalizaciju na zemlji. Upravljanje avionom izvodiće jedan pilot po „virtuelnoj putanji leta" na oknima letelice, gde će unapred imati podatke o pravcu kojim se kreće i šta avion na toj putanje čeka. NASA uskoro završava projekat SATS (transportni sistem malih aviona) koji ima za cilj rasterećenje oko šest stotina najvažnijih aerodroma u SAD i aktiviranje više od pet hiljada nedovoljno korišćenih avionskih luka u zemlji. Sličan koncept razvijaju stručnjaci „Honde" i „Tojote" a cilj je ostvariti „masovnu upotrebu lake navigacije".