PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Nostalgija
Čelikom i parom preko 200 km/h!

Kriglok

Od početka devetnaestog veka do današnjih dana, železničkim prugama su se kretale različite vrste lokomotiva, vagona i drugih voznih sredstava. Za pokretanje železničkih kompozicija korišćeni su razni vidovi energije. Parna vuča se dugo zadržali kao osnovna. Usavršavanje dizel, dizel-električnih i električnih lokomotiva i njihovo uvođenje u saobraćaj dovelo je do povlačenja parnjača, najpre sa magistralnih a kasnije i sa regionalnih pruga. Međutim, i dan-danas u Aziji i Africi, na nekim lokalnim deonicama mogu da se vide parne lokomotive u redovnom saobraćaju (u Kini su proizvedene do početka devedesetih godina prošlog veka). Danas uglavnom predstavljaju turističku atrakciju

U našoj zemlji postoji nekoliko primeraka parnih lokomotiva u voznom stanju. Po jedna lokomotiva serija normalnog koloseka sa oznakama JZ 01, 33 i 51 remontovane su pre deset godina i danas se koriste za vuču turističko-muzejskog voza «Romantika». Lokomotive uskog koloseka serije 83, 25 i «Elza» su takođe remontovane i predstavljaju deo voznog parka čuvene Šarganske osmice, na Mokroj Gori.

Sredstva parne vuče su vremenom doživljavala značajna usavršavanja. Za parne lokomotive su morale da postoje posebne vodostanice i sistemi za utovar uglja, tzv. estakade... Ipak, važno je naglasiti da vrhunski modeli parnih lokomotiva, proizvedenih dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka i na kojima su primenjena u to vreme najsavremenija mašinsko-tehnološka rešenja, po svojim vučnim karakteristikama i brzini mogu da stanu rame uz rame sa mnogim današnjim lokomotivama. Uvođenjem automatizovanog loženja, neke parnjače su čak mogle da se voze i u «belim rukavicama».

Malo je poznato da snaga parnih lokomotiva, proizvedenih u prvoj polovini prošlog veka za teretnu vuču na teškim prugama, nije zaostajala za snagom savremenih dizel i električnih logomotiva. Američka lokomotiva nazvana «Big Boy» najjača je ikada napravljena parna lokomotiva na svetu. Imala je 6200 KS, vukla je voz od l 20 teretnih vagona i težak 3800 tona, brzinom od 65 km/h na planinskoj trasi izmađu Jute i Vajominga.

Između dva svetska rata, na pojedinim evropskim deonicama redovno su vozili ekspresni vozovi sa parnom vučom - brzinom i do l 50 km/h. Lokomotiva engleske proizvodnje br. 4468 «Mallard» je 1938. godine postigla apsolutni svetski rekord u brzini parnih lokomotiva dostigavši 203 km/h, čime je oborila rekord nemačke lokomotive DR 05-002, postavljen 1936. godine, koji je iznosio 200,4 km/h. Najveću brzina na prugama Kraljevine Jugoslavije postigla je posebno modifikovana parnjača serije JDZ 01 (lokomotiva sa brojem 01-088 danas je deo voznog parka «Romantike»). Oklopljena posebnim aerodinamičnim oklopom sa modifikovanim ložištem, nazvana «Leteći Beograđanin», 1937. godine je, na pruzi Beograd-Zagreb, razvila brzinu od 146 km/h!

Parna lokomotiva nemačke proizvodnje DRB 52 drži svetski rekord po broju proizvedenih primeraka. Njena proizvodnja je počela 1942. godine, a projektovana je kao jaka, pouzdana i relativno jednostavna lokomotiva, pre svega namenjena ratnim potrebama (nazvana je «kriglok»). Do 1945. godine proizvedeno je čak 6285 komada, a kasnije još oko 2000. Ove lokomotive su mnogo važniju ulogu imale u godinama posle II svetskog rata. U mnogim evropskim zemljama decenijama su činile okosnicu železničkog teretnog saobraćaja. U Jugoslaviji su nosile oznaku JZ 33: Krajem šezdesetih godina prošlog veka, na našim prugama je bilo preko 340 primeraka. Lokomotiva 33-087 je sačuvana i obnovljena, i danas « vuče» muzejski voz.

Kada se pomene parna vuča, po pravilu se smatra da je pogonsko gorivo ugalj, eventualno mazut. Pravi raritet među parnim lokomotivama predstavlja električno-parna lokomotiva napravijena 1941. godine u Švajcarskoj. Ono što lokomotivu sa oznakom E3/3 čini unikatnom i jedinstvenom je podatak da je za grejanje pare kojom je pokretana koristila električnu energiju.