PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Pripremio: G.T.

Brodovi
Gradovi na vodi

NAJVEĆI BROD Najveći brod na svetu je norveški tanker ,Jahre Viking", sagrađen 1979. godine u Japanu. Dugačak je 400 metara i težak 260.851 bruto registarskih tona, a puna nosivost tereta mu je 564.763 t. Jahre Viking" je, međutim, suviše veliki brod da bi mogao da plovi na većem broju relacija, jer može da pristaje u samo nekoliko svetskih teretnih luka. Kad bude izgrađen, 2009. godine, najveći putnički brod „Cenesis" biće gotovo pet puta veći od „Titanika".

Kao i avioni, i putnički brodovi su sve veći. Jedan od vodećih svetkskih tur-operatora specijalizovanih za krstarenja, „Roval Caribbean International" upravo je naručio gradnju najvećeg i najskupljeg putničkog broda na svetu, koji treba da zaplovi 2009. godine.

Virtuelno krstarenje

Zasad pod projektnim imenom sa biblijskim prizvukom - "Cenesis" (Postanje) - brod težine 220.000 bruto registarskih tona, koji će graditi najveći evropski brodograditelj finska firma "Aker Vards", moći će da primi 5.400 (maksimalno 6.400) putnika, stoje dvostruko više od kapaciteta trenutno najvećeg prekookeanskog broda ,,Queen Mary 2". „Genesis" će veličinom, i to za čak 43 odsto, premašiti i novog džina, „Freedom of the Seas", koji je u avgustu izašao iz istog brodogradilišta, a prve putnike treba da primi u junu.

Pored toga stoje dug 360 m, širok 47 m i nad vodom visok 65 m, i što će koštati 900 miliona evra, o ,,Genesisu" je još rečeno da će taj „uzbudljivi brod prepun inovacija predstavljati divovski korak u budućnost" turističkih krstarenja. Klizališta, veštačke litice za penjanje, bazeni za jahanje natalasima, pozorišta, biblioteke i raskošni restorani samo su deo ponude koja već postojeći luksuz pomorskih avantura 21. veka podiže na još viši nivo. Bez otkrivanja drugih tehničkih detalja, naručilac „Genesisa" tvrdi daje racionalna potrošnja energije jedan od projektnih prioriteta, uz značajne modifikacije oblika korita, klimatizacije i snabdevanja vodom.

„Genesis" će krstariti Karipskim arhipelagom, gde je već veliki broj luka osposobljen da prima megabrodove, ali će za njegovo uplovljavanje pak biti potrebna infrastrukturna poboljšanja.

U međuvremenu, ,,Queen Mary 2", Dorinut u more pre tri godine, kao najveći i najluksuzniji putnički brod, to i ostaje sve do juna, kad na prvo krstarenje kreće novi džin na tržištu brodova, „Freedom of the Seas", za koji se može reći daje velika urbana zajednica na moru, sa sopstvenim energetskim sistemom, sistemom prerade otpadaka i sopstvenom proizvodnjom pijace vode (1.800.000 l vode dnevno). Najdigitalizovanije današnje plovilo, ,, Freedom of the Seas", sa l 8 paluba i težak l 60.000 t, prevoziće 4.370 putnika i 1.300 članova posade. Na sajtu "Roval Caribbean -a" moguće je otići na virtuelno krstarenje novim brodom, kao i upoznavanje samog broda.

,,Queen Mari 2", koji prima više od tri hiljade putnika i članova posade, u svakom smislu je plovilo 21. veka, kao kombinacija više od 160 godina tradicije i najmodernijih tehnologija. Dug 345 m i težak l 50.000 registarskih tona, brod vredan 800 miliona dolara ima ekološki dizel/gasni motor sa 1 57.000 KS koji može da razvije maksimalnu brzinu od 30 čvorova (56 km/h). Zahvaljujući savremenom inženjeringu, QM2 je izuzetno tiho i mirno plovilo čak i pri najvećoj brzini, i tako prilagodljivo da vrlo lako pristaje bez pomoći tegljača.

Niko nije nepotopiv -( BB)

Početak 20. veka bio je obeležen tragedijom „Titanika", luksuznog britanskog prekookenaskog broda za koji se, zbog toga što mu je korito bilo podeljeno na 1 6 nepropusnih odeIjaka, tvrdilo daje nepotopiv. „Titanik" je gotovo patuljak prema današnjim plovećim džinovima. Ipak, uprkos njihovoj veličini i tehnološkim inovacijama 21. veka, nikome ne pada na pamet da tvrdi da su nepotopivi. Istina je, naprotiv, da svaki brod, bez obzira na bezbednosne ka rakteristike i impresivnu veličinu, u nepovoljnim okolnostima kao što su požar, nasukavanje ili sudar, može bi ti vrlo ranjiv. Inženjeri i projektanti se, imajući to na umu, neprestano trude da nađu nove načine za bezbedniju plovidbu pa je za neupućene sigurno iznenađujući podatak da su osnovne bezbednosne karakteristikei savremenih brodova malo izmenjene u odnosu na one s početka prošlog veka. Najveća razlika je, zapravo, ui načinu na koji se one primenjuju.

l „Titanik" i njegov naslednik „Britanik", koji je potonuo u Drugom svetskom ratu, imali su, na primer, ojačana čelična korita. Nedavna ispitivanja su, međutim, pokazala daje taj čelik bio lošeg kvaliteta i izuzetno krt pa inženjeri danas kompjuterski simuliraju moguće rizike i traže formulu za čelik koji može da ih podnese. Zavodu nepropusne pregrade ili odeljci takođe spadaju u bezbednosne mere koje se primenjuju već decenijama. Ukoliko se korito broda probuši, voda koja u njega prodre ostaje izolovana u oštećenom odeljku pa brod može da dočeka pomoć ili čak stigne do najbliže luke. Sličan koncept izolovanja problema sad se primenjuje i za slučajeve požara, što su inače najčešći uzroci nesreća na moru. U vreme ,,Titanika" takva protivpožarna zaštita nije postojala, a danas su korita brodova obavezno podeljena pregradama i građena od nezapaljivih materijala, tako da vatra koja eventualno izbije u nekom odeljku nema uslova da se širi.

Inovacije

PROJEKAT NAJDUŽEG MOSTA NA SVETU Čuveni rimski arhitekta Đorđo de Romanis, rodonačelnik "fantastičnog neimarstva", nedavno je obelodanio projekat izgradnje mosta koji bi povezivao jugozapadnu sa severoistočnom obalom Jadranskog mora. Ovaj most, već okarakterisan kao arhitektonska senzacija veka - mada ima i onih koji to nazivaju utopijom - bio bi dugačak oko 120 km i povezivao bi gradove Ankonu i Zadar. Izdizao bi se iznad vode na prosečnoj visini od 40 m. Mostom bi prolazili brzi vozovi u oba smera, do dvesta kompozicija na dan, a imao bi i dve trake autoputa. Osim kao saobraćajnica, most bi bio i osnova za gasovod, naftovod i telekomunikacione veze. Radni naziv projekta "Luk i strela" ukazuje na budući izgled ove neverovatne zamisli: most bi bio oslonjen na uske stubove koji bi izranjali iz mora, a koristio bi energiju sunca, talasa i vetra za osvetljenje i druge potrebe. Idejni projekat mosta prvi put je predstavljen na međunarodnom kongresu ISEC 2002. a kao uobličeno delo nedavno, na Politehničkom univerzitetu u Ankoni. Naredna stanica biće Izložba evropskih megaprojekata u Hanoveru. Odmah su napravljene i kalkulacije: izgradnja mosta bi koštala oko 20 milijardi evra, trajao bi 120 godina a isplatio bi se za četvrt veka. Izdržavao bi se isključivo od naplate putarine. Budući most bi rasteretio pravac preko Trsta i Venecije, čime bi se svake godine uštedelo oko 55 milijardi evra.

Ono što se, takođe, dugo koristi, ali i neprestano evoluira, jesu čamci za spašavanje. Na „Titaniku" ih, kako se ispostavilo, nije bilo dovoljno. Savremeni brodovi ih imaju dvostruko više od potrebnog kapaciteta, i jednostavnije se postavljaju. Ukoliko je brod nagnut pa se čamci mogu spustiti samo sa jedne strane broda, opet će ih, dakle, biti sasvim dovoljno, a koriste se i nove vrste „tobogana" za evakuaciju.

Takođe, šanse da, u slučaju nesreće na moru, pomoć brzo stigne, veće su nego ikada ranije. Stoje najvažnije, savremena sredstva komunikacije i napredna navigaciona tehnologija omogućavaju brzo i precizno lociranje plovila u nevolji. Kad je o samoj akciji spašavanja reč, Američka obalska straža ima, na primer, motorni čamac za spašavanje koji je maltene nepotopiv, i malu ali odvažnu četveročlanu posadu. On ne samo što može da „jaše" na džinovskim talasima, već mu odeljkasta građa korita omogućava da se, osam sekundi posle potpunog prevrtanja, automatski vraća u normalan položaj. Pre tačno deset godina, takav čamac je spasao šestoricu mornara sa naftnog tankera koji je eksplodirao nadomak Roud Ajlenda.

Sve pomenute inovacije su od pomoći, ali napredna tehnologija možda najveću ulogu danas ima u prevenciji nezgoda. Satelitski sistemi, radari i GPS pružaju precizne vizuelne informacije o tome gde se brod nalazi i ima li drugih plovila u okolini, a pouzdanije meteorološko prognoziranje brod može da poštedi uragana ili nemirnog mora. Ako je za utehu, može se dakle reći daje bezbednost plovidbe danas znatno unapređena i da su mogućnosti za brodolom sve rede.

Naj veći problem, zapravo, ostaje takozvani ljudski faktor. Drugim recima, ni najsavremenije bezbednosne mere ili oprema ne vrede mnogo ako se ne primene na pravi način. Pre dvadeset godina, britanski trajekt ,, Herald of Free Enterprise", inače opremljen za ono vreme najsofisticiranijim navigacionim i komunikacionim uređajima, prevrnuo se u relativno plitkoj vodi zato stoje iz luke isplovio sa otvorenim pramčanim vratima za utovar. Stručnjaci koji su se bavili bezbednosnim sistemom tog broda previdelu su samo jednu „sitnicu" - da se može dogoditi i to da čovek zaboravi da zatvori vrata.

G.T.