ASTRONAUTIKA

Pripremio: N. i G. Ivanović

Pet godina kosmičke stanice

Pre pet godina, 20. novembra 1998. lansiran je prvi segment Medunarodne kosmičke stanice (ISS), modul "Zarja". Tako je počela gradnja stanice ISS, najvećeg međunarodnog mirovnog projekta u istoriji koji je do sada koštao više od 20 milijardi dolara

Dve godine kasnije, 2. novem-bra 2000. na stanicu je stigla njena prva osnovna posada -Vilijem Šeperd (VVilliam Shepherd), Sergej Krikaljov i Jurij Gidzenko. Od tada pa do nesreće "Kolumbije", ISS je stalno bio nastanjen tročlanim posadama sastavljenim od američkih astronauta i ruskih kosmonauta. Povremeno, u kratkotrajne posete američkim šatlovimai ruskim "Sajuzi-ma", na ISS su dolazili i predstavnici pojedinih od šesnaest država-članica programa ISS.

Osma osnovna ekspedicija: Aleksandar Kaleri I Majkl Fojl

Posle "Kolumbije", stopirani su najverovatnije do septembra 2004, svi letovi spejs šatla, tako da su ruski brodovi "Sajuz TMA" i "ProgresM" ("M-1") jedini koji se koriste za smenu posada i njihovo snabdevanje vodom, hranom, opremom i zalihama vazduha. To je imalo za posledicu i smanjenje broja članova osnovne posade, budući da su tri teretna broda godišnje dovoljna da vodom snabdevaju samo dvočlane posade. Tako je iz sedme tročlane osnovne ekspedicije morao da ispadne inženjer stanice Aleksandar Kaleri, a na ISS su se ruskim brodom "Sajuz TMA" uputili Jurij Malenčenko (inače prvi kosmički mladoženja) i Edvard Lu (Edvvard). Situacije će se poboljšati kada ESA bude lansirala prema ISS svoj teretni brod ATV "Žil Vern" krajem septembra 2004. Sada na stanici radi osma osnovna posada. Američki astronaut Majkl Fojl (Michael Foyle) je njen komandant, dok je inženjer stanice ruski kosmonaut Aleksandar Kaleri. Oni su, u durstvu spanskog astronauta Pedra Dukea, stigli na ISS sredinom oktobra2003. Duke se sa Malenčenkom i Luom vratio na Zemlju nedelju dana kasnije, dok će Fojl i Kaleri provesti pola godine na ISS, posle čega će ih zameniti sledeća rusko-američka dvočlana posada - Vladimir Tokarev i Vilijem Mekartur (VVilliam McArthur).

Do nesreće "Kolumbije", ukupno je bilo 33 lansiranja -17 je obavljeno iz Rusije, a 16 iz SAD. U okviru ruskih misija ubrajamo lansir-anje tri modula (funkcionalnog "Zar-ja", servisnog "Zvezda" i modula za spajanje i izlazak u otvoreni kosmos "Pirs"), devet teretnih brodova 'Pro-gres M" i "M-1" i pet misija piloti-ranih brodova "Sajuz-TM" i "TMA". Kao njihovi nosači korišćene su rakete "Proton-K", "Sajuz-U" i "Sajuz-FG". U američkim misijama učestvovali su šatlovi "Endevor" (Endeavour, 6 leto-va), "Diskaveri" (Discovery,4) i "Atlantis" (6) čije su posade u sklop ISS ugradile čuveni modul "Juniti" (Unity), laboratorijski modul "Desti-ni" (Destiny) i komoru za izlazak u otvoreni kosmos "Kuest" (Quest), zatim dve sekcije horizontalne plat-forme SO sa robotizovanim transporterom MT, nosač P6 sa dva velika panela sunčevih baterija i kanadsku mehaničku ruku SSRMS.

Sada ISS ima masu od 178 tona, ukupnu zapreminu od 425m3, površinu sunčevih baterija od 892m2 i dužinu ("Destini"-Juniti"-Zarja"-"Zvezda") od 44.5m (a sa pripojenim teretnim brodom "Progres" 52m). Razmah panela montiranih na nosaču P6 iznosi 73m, širina stanice je 40.5m a visina 27.5m.

Na stanici je do nesreće " Kolumbi-je" boravilo tačno 100 Ijudi iz devet država. Iz SAD - 70 astronauta i jedan turista (Denis Tito), iz Rusije 19 kos-monauta, tri Kanadjana, po dva pred-stavnika Francuske i Italije, i po jedan astronaut iz Japana i Belgije. Konačno, iako nije članica kluba država koje grade ISS, Južnoafrička Republikaje preko svog milionera i drugog kosmičkog turiste Majkla Šatlvorta takodje na ovom spisku.

Za sklapanje ISS do ovog nivoa bilo je potrebno obaviti 50 izlazaka u otvoreni kosmos, i to po 25 sa šatla i sa same stanice. Ukupno je 46-oro Ijudi učestvovalo u ovim operacijama (37 Amerikanaca, 7 Rusa i po jedan astronaut Kanade i Francuske) koje su trajale 312 časova i 9 minuta.

Program gradnje ISS pretrpeo je velike promene. Do najveće izmeneje došlo uoči tragedije "Kolumbije", kada su menadžeri NASA-e iz američkog segmenta projekta ISS izbacili stambeni modul "Heb" (Hab), spasilački brod CRV, pogonski modul PM i treći čvorni modul "Noud" (Node). Eliminacija modula "Heb" i spasičlačkog broda CRV je dovela do smanjenja broja članova osnovne posade sa planiranih šest na samo tri, koliko ruski segment ISS može sada da udomi. Takodje, to je u pogledu hitne evakuacije posade, dovelo do potpune zavisnosti od ruskih brodova "Sajuz". Naime, jedan trosedi "Sajuz" je sve vreme spojen sa ISS. Prema ovom scenariju, američki segment ISS-a je trebao biti završen u februaru 2004. posle čega bi američkim šatlovima stanici bili prido-dati moduli "Kibo" (Japan), "Kolumbus" (Columbus, ESA) ijedan od ruskih segmenata. Poslednja misija (STS-136) u programu gradnje trebala je da bude obavljena januara 2008. Posle "Kolumbije", ukoliko ne dodje do novih izmena, teško je očekivati da će ISS biti kompletirana pre isteka ove decenije.

Rusija, kao što je poznato, ima kri-tičnu ulogu u projektu ISS. Godišnje, onaje dužna da prema stanici uputi dva transportna broda "Sajuz TMA" koji se koriste kao "čamci za spašavanje", a posle "Kolumbije" i za zamenu osnovnih posada, i tri teretna broda "Progres M" ("M-1"). I u ruski segment ISS unete su značajne izmene. Na bazi tehničkog modela modula "Zarja" odlučeno je dase napravi univerzalni modul za spajanje FGB-2, a umesto modula za spajanje MSS, u saradnji sa SAD univerzalni modul "Enterpajz" (Enterpise). On će skupa sa naučno-energetskom plat-formom NEP biti pripojen stanici uz jednoj od misija šatla.

Kao najstariji šatl u kosmičkoj floti, "Kolumbija" nije učestvovala u projekat gradnje ISS-a. Posle nesrećnog leta STS-107, menad žeri NASA-e su planirali još samo tri misije "Kolumbije" do 2009. od kojih je jedna trebala da bude misija u okviru projekta ISSa, a preostale dve su bile vezane za montažne radove na Hablovom kosmičkom teleskopu i njegov povratak na Zemlju 2009.

N. i G. Ivanović