MEDICINA

Pripremio: Ljiljana Milenković

Zapostavljeni peRIferni krvni sudovi
Lek uvek postoji

Pojava suženja krvnih sudova upozorenjeje da je došlo do ozbiljnog oboljenja donjih ekstremiteta.

DOKTORAT U STRAZBURU Profesor dr Mihajlo Zdravković bavi se kardiologijom veoma dugo ali tvrdi da početak njegovog bavljenja krvnim sudovima datira od 1973. godine kada je, kao stipendista Univerziteta Luj Paster boravio godinu dana u Strazburu, u Francuskoj, i tamo bio na kardiovaskularnom odeljenju, gde su se veoma mnogo bavili dijagnostifikovanjem i operacijama krvnih sudova. Profesor Zdravković je u Strazburu uradio i svoju doktorsku disertaciju iz oblasti krvnih sudova. Nakon toga, počeo je da se bavi kardiologijom i, kako kaže, naročito su ga interesovali krvni sudovi. Učestvovao je na brojnim kongresima angiologa (angeologija je nauka o krvnim sudovima), a četiri godine bio je delegat Jugoslavije u Svetskoj angiološkoj uniji. Danas je delegat naše zemlje u Mediteranskoj angeološkoj uniji.

Pacijente ne treba pitati da li su zapostavili krvne sudove jer, načinom života i ishrane, oni to često čine. Ali ako biste upitali lekare da li su neki krvni sudovi zapostavljeni u lečenju, verovatno ne bi rekli da jesu. Dr Mihajlo Zdravković, profesor kardiologije tvrdi suprotno.

Često neki krvni sudovi ostanu na periferiji naših interesovanja, a i nazivaju se perifernim krvnim sudovima. Reč je o krvnim sudovima ekstremiteta, nogu i ruku. Ta oboljenja prave velike teškoće bolesnicima, posebno onima strarijeg životnog doba.

Profesor Zdravković ističe da je kod krvnih sudova nogu, posebno arterija, patologija deset puta češća nego na gornjim ekstremitetima.

Faktori rizika, koji napadaju krvne sudove srca, mozga ili bubrega, praktično su isti kao i oni koji napadaju krvne sudove ekstremiteta.Međutim, dok na srce najviše utiče povišen krvni pritisak a na mozak holesterol i povišen krvni pritisak, najčešći faktor rizika oboljevanja krvnih sudova donjih ekstremiteta je duvan. Oboljenja krvnih sudova kod pušača čak su četiri puta češća nego kod nepušača. Najvažniji simptom, koji se najčešće previdi i ne prepozna, jeste bol u nozi. Može biti različitog porekla ili je posledica različitih ortopedskih promena (ravni tabani, zapaljenje zglobova, neurološke promene, promene na kičmi ili osteoporoza) kada može da se leči, ili su posredi promene na krvnim sudovima, odnosno arterijama, kao što je otvaranje rana na nogama, što neki put povlači potrebu i za amputacijom naglašava profesor Zdravković.

Bolesnici kod kojih postoje promene u nogama, osete i prvi simptom koji upućuje da je reč o arterijama; to je takozvana intermitentna klaudikacija. Bolesnik počne da hoda i, posle odredjenog vremena, oseti vrlo jak bol u jednom delu noge, u listu ili butini, tako da mora da zastane. Posle nekoliko minuta ili sekundi, bol prestaje i bolesnik može da nastavi s hodanjem. Čak može i duže da hoda posle toga, što je vrlo tipično.

Šta praktično znači intermitentna klaudikacija?

Reč je o suženom krvnom sudu koji, dok je pacijent u stanju mirovanja, može da ishrani mišić ekstremiteta. Medjutim, kada bolesnik krene, krvni sud nije u stanju da podmiri metaboličke potrebe i dolazi do grčenja i bola u mišiću.Zanimljivo je da se brzo oporavi i nastavi da hoda.Šta se dogodilo? Na mestu gde nije bilo dovoljno krvi dolazi do vazodiletacije (širenja okolnih krvnih sudova) tako da oni preuzimaju ulogu snabdevanja mišića krvlju.

Pacijenti kod kojih je utvrđena intermitentna klaudikacija, a to su većinom stariji Ijudi, imaju veliki problem u svom socijalnom i psihološkom životu, jer je bol vrlo jak. Kada se javi, oni ne mogu da predju na zeleno svetlo na semaforu, ne mogu da završe kupovinu u robnoj kući ili supermarketu. Najozbiljnije od svega je ako se bolest ne prepozna i ne započne lečenje.

Doktor Zdravković smatra da bi bilo dobro kada bi se više vodilo računa o toj vrsti patologije, jer na prvi pogled to i nije tako opasno kao infarkt ili šlog. Rečje o obliterantnoj arteriosklerozi, bolesti krvnih sudova ekstremiteta, koja čini 95 posto svih bolesti arterio-ekstremiteta. Javlja se i kod mladjih Ijudi, naročito ako su izloženi faktorima rizika.

Kako prepoznati napredovnje bolesti?

Bolovi postaju jaki noću, bolesnik se budi, ne može da drži pokrivač na nogama, mora da sedne na krevet, mora da uzima analgetike, a ponekad i opijate. To je stadijum bolesti kada se mora uključiti vaskularni hirurg i gde se mora dati intenzivna terapija od strane angiologa, lekara koji poznaje tu problematiku.

Da li se grčenje mišića može povezati sa tim?

BOLEST ĐAKA PEŠAKA Profesor Mihajlo Zdravković napominje da se medju faktore rizika mogu ubrojati i problemi iz detinjstva. Kada ustanovimo da pacijenti imaju oboljenje arterije ekstremiteta, raspitamo se o njihovom detinjstvu. Ispostavi se da su to deca koja su nekada hodala po snegu ili dugo pešačila u neadekvatnoj obući do škole i nazad. Još u to vreme došlo je do početnih oštećenja krvnih sudova ekstremiteta. Starijim osobama preporučujemo utopljavanje ekstremiteta i nošenje komotne obuće da ne bi došlo do otvaranja rana na nogama. Jedan od važnijih faktora rizika, pored pomenutih, je sedenje, odnosno nedovoljna aerobno-fizička aktivnost (biciklizam, plivanje, stoni tenis) a uz to i sklonost ka gojaznosti i eto mogućnosti da stradaju arterije ekstremiteta - kaže profesor Zdravković.

Pacijenti se često žale da u toku noći imaju grčenje mišića što upućuje daje, najverovatnije, u pitanju venska patologija, u pitanju su duboke vene. Medjutim, intermitentna klaudikacija, dakle povremeni bol je najopasniji jer je arterijskog porekla. Danas se to oboljenje previše ne dijagnostikuje, ne bih znao da kažem zbog čega. Mnogo se više pažnje obraća na srce i mozak, što je potpuno opravdano, ali je vrlo jednostavnim i jeftinim metodama moguće postaviti dijagnozu i ove bolesti i na vreme započeti lečenje.

Ne mogu da objasnim zašto se praksa ne bavi više ovim oboljenjem jer pacijenti dolaze u situaciju da, jednog dana, više ne mogu da obuju svoju obuću zato što imaju užasne bolove, što moraju da hodaju sa štapom, što ih boli noću pa ne mogu da zaspe, što su praktično invalidi, kao što su i invalidi oni posle infarkta miokarda i šloga.

Danas, ako ustanovimo oboljenje u početnom stadijumu, moguće je preduzeti izvesne preventivne mere. To je, u prvom redu, postavljanje dijagnoze - u kolikoj su meri zahvaćene arterije. Tada preporučujemo stalne šetnje, po jedan sat tri puta nedeljno, i to nekoliko meseci ako je reč o blažem obliku bolesti. Ukoliko je reč o težem obliku, onda se primenjuje grupa lekova uz prethodnu eliminaciju faktora rizika. To znači da bolesnici odmah moraju da prestanu sa pušenjem, ako imaju skionost ka šećernoj bolesti moraju da počnu da je leče, ako imaju povišen krvni pritisak, takođe da ga leče, ako imaju povećani holesterol i trigliceride, da ih leče.

Krvni pritisak i klaudikacije

Doktor Zdravković navodi da se bol u nogama javlja tek kada počne lečenje krvnog pritiska.

Pacijent se leči od povećanog pritiska i odjednom počinje da se žali na bol u nogama. To nije posledica lečenja krvnog pritiska, to je posledica smanjenja krvi u mišićima i tu treba naći sredinu u lečenju, što pre svega zavisi od veštine lekara. Naravno da najpre treba lečiti krvni pritisak, koji je vrlo teško oboljenje jer ono ne prouzrokuje bolove, vrlo se kasno jave simptomi, kada je pritisak već ostavio pečat na krvnim sudovima i mozga, i srca, i perifernih arterija. Danas postoje izvanredni lekovi za krvni pritisak, ali treba odabrati lek, jer oni koji su dobri za lečenje pritiska nisu dobri za perifernu cirkulaciju, ili bubrege, odnosno dijabetes pa, prema tome, lekar mora da nadje pravi lek, da podešava doze, jer se krvni pritisak leči, posebno napominje profesor Zdravković.

Kada se postavi dijagnoza i utvrdi da je reč o oboljenjima arterija donjih ekstremiteta, primenjuje se nekoliko grupa lekova; najvažniji su oni koji deluju protiv slepljivanja trombocita i krvnih pločica. To su takozvani antitrombocitni lekovi i oni su na prvom mestu kada je posredi lečenje bolesti arterija. Postoji i grupa lekova, koji se daju u infuzijama - to su prosteglandini. Verovatno ćemo usko ro dobiti i lekove koji će moći da se uzi maju preko usta, što će našim pacijen tima doneti olakšanje i sprečiti pojavu kritičke ishemije ekstremiteta, kada pacijent ima užasne noćne bolove i kada ne može da spava. Danas postoje dve vrste operacija koje mogu da pomognu tim pacijentima, naravno uz prethodno postavljenu dijagnozu, najčešće pomoću ultrazvuka. Jedna od tih operacija podrazumeva proširenje arterija, praktično od aorte pa naniže. A ako su promene difuzne, primenjuje se hirurška intervencija.

Stvaranje novih krvnih sudova

Koristeći svoje bogato iskustvo doktor Zdravković upozorava da se u svetu primenjuje novi oblik lečenja obolelih arterijanogu. Jedan od lekova koji se danas daju i koji je na neki način hit u svetu, jeste genski indukovana angiogeneza. Pomoću specijalnog genskog kodiran ja daje se odredjeni lek u mišić, kako bi se stvorili novi krvni sudovi. Kod nas to još nije počelo, ali u svetu ovaj postupak daje vrlo povoljne rezultata i možda je tu budućnost To su potvrdili i najnoviji radovi sa poslednjeg kongresa angiologa u Njujorku, kada je bilo reči o tome da se ubrizgavanjem tih lekova u bolno mesto (potkolenicu, mišić) stvaraju novi krvni sudovi koji mogu da hrane mišić umesto zapušenih .starih krvnih sudova.

Ljiljana Milenković