ARHEOLOGIJA
Pripremio: Petar Odobašić
0 jednoj ostavi turskog novca
Ćup sa blagom
Stari turski novac, ne tako davno pronađen ujužnom Sremu, i danas predstavlja zagonetku: otkud baš na tom mestu, ko ga je tu zakopao, zašto je to učinio...
 Početkom devedestih godina, u ataru Kupinova, meštanin S.M. je, prilikom zalivanja bašte, pronašao u tragu vode mali srebrni novčić. Ništa neobično, pomislio je dok je stavljao novčić i džep, jer se i ranije dešavalo da su na mnogim mestima pronalaženi "stari novci". Nedugo potom, kada je ponovo zalivao baštu, pronašao je još desetak gotovo istovetnih primeraka starog novca. Priča o tom pronalasku brzo je obišla malu sredinu i doprla do lokalnih zaljubljenika u numizmatiku pa su novčići i po više puta traženi na istoj njivi. I, nalaženi su na desetine primeraka svaki put. Po kazivanju nalazača, samozvanih arheologa amatera, pronađeno je oko 200 do 250 komada istog novca. Od toga je samo 50 primeraka analizirano i obrađeno dok je ostatak, verovatno, ranije otuđen i nalazi se po privatnim zbirkama Ijubitelja starina.
Novčići su, na osnovu dostupne literature, identifikovani kao stari turski srebrni novac - akče (ili aspre). Taj novac nema figuralnih predstava već samo natpis i, neretko, floralni ili geometrijski motiv. Kod navedenih akči, i avers i revers nose natpise. Polje aversa podeljeno je jednom vodoravnom linijom na dva jednaka dela a natpis se nalazi iznad i ispod linije. Iznad je napisano "bajazid" (Bajazit), dok je natpis ispod linije "bin murad" (sin Murata). I polje reversa akče podeljeno je linijom, koja na desnom kraju ima "val", takođe na dva dela. I tu se natpis nalazi i iznad i ispod linije. Natpis iznad linije glasi "hullide mulkuhu" (da mu vladavina bude ovekovečena). Ispod linije upisan je broj "792", što predstavlja godinu kovanja (traje od 20.12.1389. do 9.12.1390.). Samu liniju sa valom možemo protumačiti kao reč "sena", što znači "godina".
Oklevanje
Mada je logično da, kao samostalni vladar, odmah posle bitke u kojoj je poginuo njegov otac, prvo iskuje svoj novac i pošalje izaslanike u susedne zeml-je da izveste o pobedi, Bajazit to nije uradio. Kosovska bitka prak-tično nije imala pobednika jer se mali broj preživelih učesnika povukao, svako na svoju bezbednu teritoriju. Bajazit se povukao u Jedrene. Plašeći se pobune u državi, naredio je da se Murat i Jakub tajno sahrane u Bursi. Zatim se postarao da na ključne položaje postavi sebi lojalne Ijude, učvrsti vlast i obnovi vojsku. Tek nakon toga iskovao je novac sa svojim imenom i zvanično se proglasio za vladara. Upravo ta opreznost u unutrašnjoj politici razlog je što se na akčama kovanim za vreme nje-gove vladavine ne nalazi godina 791, koja traje do 20.12.1389, nego prve emisije nose godinu kovanja 792, od već pomenute do 9.12.1390. Znači, kovane su naj-manje šest meseci posle Kosovske bitke, koliko je trajao i period kon-solidacije osmanske vrhovne vlasti,
|
Pravo kovanja novca
Prva tri osmanlijska vladara: Osman Gazi - borac za veru (1301-1326), Orhan Gazi (1326-1362) i Murat I Hudavendigar (1326-1389) bili su begovi. Tek je Bajazit I dobio titulu "sultan" od egipatskog sultana. Ta titula je i međi osmanlijama postala nasledna. Bez obzira na titulu, osnovno pravo svakog samostalnog islamskog vladara bilo je, pored uzvikivanja imena pri-likom propovedi petkom u džamiji, i kovanje novca. Svaki vladar je odmah po stupanju na vlast počinjao da kuje novac sa sopstvenim imenom, proglašavajući svoju vlast i na taj način. Bajazit I malo odstupa od ovog pravila. |
Novac o kojem je reč iskovan je u vreme vladavine turskog sultana Bajazita I (1389-1402), najmanje šest meseci posle Kosovske bitke, koliko je trajao period konsolidacije osmanske vrhovne vlasti. Na osnovu znatnog broja pronađenih komada, sa sigurnošću se može govoriti o slučajno otkrivenoj, rasutoj i svakako ne sasyim istraženoj ostavi ovog novca.
Istorijske činjenice vezane za sultana Bajazita samo su osnova za donošenje zaključaka o vremenu i uslovima pod kojim je izrađivan pomenuti novac. Odmah se postavljaju i pitanja: ko je bio vlasnik novca, kada i zašto ga je zakopao, zašto više nikada nije došao po njega... Konačan i pouzdan odgovor nemoguće je dati. Može se samo nagađati i dozvoliti mašti da kroji zaplete i kraj kakve epske priče. Recimo: riter sa zapada, vraćajući se iz rata sa drugo-vernicima, poneo je kao plen i nešto novca. Okuražen uspehom, rešio je da ponovi podvig i da, pre ponovnog odlaska na teritoriju neprijatelja, zakopa novac. Međutim, ratna sreća okrenula mu je leđa i on se više nikada nije vratio. A možda je vitez, u stvari, srpski ratnik koji je silom prilika, služeći u turskoj vojsci, u jednom trenutku odlučio da svoju veštinu i ratničku čast stavi na raspolaganje ugarskom kralju? Mukom i krvlju stečen novac ostavio je blizu granice "ako nešto krene po zlu". Dopadljiva ali ne i uverljiva verzija. lli: Turci su 1396. prohujali kroz Srem, puni su plena, vraćaju se i sigurni su da će to uskoro biti njihova zemlja pa ostavljaju nešto novca kao zalog takvoj pretpostavci. Možda je ovo istorijski naj potkrepljenija priča, ali šta ako istina nije bila ni izbliza tako romantična? Šta ako je neki sumnjivi trgovac, željan zarade a ne slave, prelazio granicu češće nego ratnici? Živeo mutno pa ga mutna vremena i odnela. On, bezimeni, stradao od bezimenog ratnika i po svoj novac nikada nije došao.
Pošto u ostavi nije pronađen nijedan komad novca kasnijih turskih vladara, svaku zamišljenu priču treba uokviriti ramom od jedanaest do petnaest godina - vremenom kada su Bajazitove akče kovane. Možda i koji mesec duže, do stizanja vesti o Bajazitovom samoubistvu, dok se neko još nadao u sultanovo izbavljenje iz sužanjstva i povratku na presto. Poslednje moguće vreme nastajanje ostave bile bi prve, neizvesne i prevrtljive godine građanskih ratova (1402-1413), kada je zbog nereda u turskoj državi Bajazitova akča pružala kakvu takvu sigurnost. Za svaku od pomenutih varijanti moguće je napraviti 1001 više ili manje verovatnu priču o nastanku ostave iz Kupinova.
Petar Odobašić |
