MEDICINSKA GEOLOGIJA

Pripremio: Vladimir Jovanović

Voda - i zdravlje i rizik

Monografija «Medicinska geologija» dr Miomira Komatine predstavlja kapitalno delo u kojem su, po prvi put u svetu, celovito razrađeni predmet, zadatak i metodika zdravstvene zaštite u svetlu složenih geoloških zbivanja.

Dr Komatina, koji je ceo radni vek proveo u Geološkom zavodu, objašnjava da su stene sa svojim hemijskim karakteristikama ili osnovni zagađivači ili nosioci pozitivnog uticaja kada je reč o ulozi zemljišta, voda, a potom biljaka, životinja i čoveka.

Znate li koji je najmanji zajednički sadržitelj Srbije, Finske i središnjeg dela Kine? Problem manjka selena u zemljištu! Taj problem u Kini rešavaju odgovarajućim đubrenjem zemljišta, dok je Finska, uz ostale mere, pribegla i obogadvanju hlebnog brašna. I znate li štaje rezultat? Za polovinu su smanjili broj obolelih od raka pluća!

Ne radi se samo o selenu. U Srbiji se registruje sve više arsena u zemlji i vodi, posebno u Vojvodini. Kada to znamo, jasno je da geologija istraživanjima pomaže medicini da lakše otkrije uzročnike bolesti.

Posle ovakvih reči profesora Komatine, neizbežno pitanje jeste: gde živeti, kako se zaštiti od negativnih faktora i postoje li pozitivni uticaji?

Mobilne zone i opasni radon

Najlošiji uticaji vladaju u mobilnim, posebno u rasednim, geološkim zonama sa negativnim elementima kao što su vulkani i gasovi. Do sada obavIjene analize ukazuju na to da najkvalitetnije uslove za život, gledano kroz prizmu medicinske geologije, daju platforme, stari štitovi Afrike, Sibira, Severne i Južne Amerike.

Uz to, postoje posebnosti kao što su stene u središnjem delu Severne Amerike, koje su prebogate molibdenom, koji može da stvori poznatu molibdnesku toksikozu. Postoji i primer bazaitnog izliva u Indiji na površini od 350.000 kvadratnih kilometara, što odgovara sedmostruko uvećanoj teritoriji Srbije.

Dr Komatina posebno ukazuje na negativna zračenja:

Postoje zone radioaktivnosti koje čovek akumulira i one gde deluju zračenja koji ugrožavaju čovekovo zdravlje. Naročito je opasan gas radon. Istraživanja o radonu, obavljana u našoj zemlji, nisu iskorišćena na pravi način. Polazeći od geološkog sastava Srbije, mogu da kažem da je nemerljiv negativan uticaj radona na zdravlje stanovništva. Taj štetni uticaj dopire čak do četvrtog sprata višespratnica, a posebnu opasnost predstavlja naš običaj da rezerve namirnica ostavljamo u podrumima, gde taj gas zagađuje i hranu i piće. Radon je jedan od krivaca za povećan broj obolelih od raka pluća.

Najkvalitetniju primenu znanja o pozitivnim i negativnim geološkim faktorima sprovela je Češka. U toj državi napravljen je prostorni plan kojim je kompletna teritorija podeljena u 4 kategorije. Od najkvalitetnije za boravak čoveka do onih za koje se može reći da su katastrofalne.

Zanimljivo je da takva istraživanja na neki način daju legitimitet zagovornicima alternativne medicine. Ta diskutabilna oblast zaista ima uspeha u okviru posebnosti geoprostora u kojem se primenjuje. Samani Sibira, Brazila ili Kenije, koji su efikasni samo u svojim zemljama, ne ulaze samo u opšte medicinske vrednosti već istovetan značaj pridaju specifičnostima sredine u kojoj žive.

Upravljanie potencijalima

Istraživanja koja daju negativnu sliku ne bi trebalo, uslovno govoreći, dramatično doživljavati. Mora se shvatiti da je osnov svega odnos koji postoji prema problemima koji nas opterećuju. Dr Komatina tako navodi osetljivo pitanje ravnoteže minerala na primeru fluora. Višak ovog elementa objektivno predstavlja svetski problem ali je, istovremeno, dodavanje fluora u vodu dragoceno za Ijudsko zdravlje. Isto tako, veoma opasni gas radon daje sjajne rezultate u lečenju nekih bolesti što dokazuje uspešnost Niške banje.

Možda je za Srbiju i ceo svet najbolji primer voda. Prirast stanovništva i njena povećana potrošnja, na grafikonu predstavljaju jednu krivu. Drugu čini zagađenje i loše gazdovanje. Kada se te dve krive sastave, mogu da dovedu do katastrofalnih posledica. Za Srbiji nije tako važno da li je siromašna ili bogata vodom. Pravo pitanje jeste da li se vodom dobro gazduje, ističe dr Miomir Komatina.

Najveće potencijalno izvorište savršeno zdrave vode u Srbiji jeste usko priobalje Drine, u Mačvi. Njegov najveći kvalitet jeste šljunkoviti sloj debeo oko 85 metara. Znate li šta to znači? U aluvijalnim sredinama Južne Morave, Kolubare i nekim drugim oblastima Ijudi puno oboljevaju od nefritisa. To oboljenje je karakteristično za oblasti gde postoji rečni nanos sa povlatom od metar dva debljine.

U takvoj situaciji, kada nadohvat ruke imamo mogućnost izgradnje koncetrisanog izvorišta koje može da pokrije potrebe trećine Srbije, da li neko iz vlasti sme da olako urbanizuje i privatizuje to područje?

Vladimir Jovanović