NAUKA KAO ŽIVOT

Pripremio: Ljupka Kovačević

Akademik, prof, dr Sava Perović

Skalpelom kroz svet

Urolog, čija je uža specijalnost genitalna hirurgija, postao je poznat po "začuđujućim zahvatima" još 1977. godine. Od tada, na skupovima urologa i hirurga širom sveta, svake godine predstavlja nove radove i dostignuća. Njegovi hirurški zahvati prenose se satelitom direktno iz operacione sale

Poznati svetski hirurzi pozivaju dr Perovića na stručnu saradnju kako bi se upoznali sa njegovim jedinstvenim metodama. Najveća imena svetske hirurgije, kao što su Hohenfellner iz Mainca, Marberger iz Insbruka, Asopa iz Indije i mnogi drugi, porede ga sa Kristijanom Bernardom, napominjući da se takav hirurg pojavljuje veoma retko.

Ono od čega mnogi hirurzi zaziru jesu operacije promene pola, a profesor dr Savo Perović je upravo u tim zahvatima među najboljima u svetu i jedini hirurg tog profila kod nas. Više od 30. godina, proveo je u operacionim salama, izvršivši nebrojeno mnogo zahvata, od uklanjanja urođenih anomalija urogenitalnih organa kod dece i odraslih, do transseksualnih -odnosno, zahvata kojima se dolazi do promene pola. Tako je početkom devedesetih godina prošlog veka, na poziv Medicinskog fakulteta u Hanoveru, prikazao svoju metodu transformacije muškarca u ženu. U svetskoj medicini, intervencije promene pola su veoma česte, uvedene su i kod nas, ali tek na inicijativu dvostrukog specijaliste, doktora medicinskih nauka Save Perovića.

O profesionalnom usmerenju našeg sagovomika, u vreme upisivanja studija, odlučio je njegov brat -" ja ću biti doktor za životinje, a ti ćeš biti doktor za ljude" - i Savo je poslušao svog brata. Medicinski fakultet u Beogradu završio je u roku sa visokim prosekom ocena 9,4 i bio student generacije. Ono što ga je privlačilo medicini bio je "zanatski" deo:

"Privlačile su me hirurške discipline, voleo sam vežbe iz patologije, spretnost i preciznost kojima se izvode rezovi, zatim sudsku medicinu ... Video sam da mi to nekako leži i tome sam se kasnije okrenuo. Pre nego što sam i završio sa stažiranjem, primljen sam na Dečiju univerzitetsku kliniku u Tiršovoj ulici i direktno ušao u hirurgiju. Danonoćno sam radio, učio i usavršavao svoje znanje. Mnoge zore su me zatekle nad beleškama ili u operacionoj sali. Smisao sam tražio i tada, kao vrlo mlad i danas, u učenju. Radoznalost u istraživanju načina kako pomoći Ijudima i otkrivanje novih dometa medicine, morala je da bude potkovana znanjem i odgovornošću. Jedino se tako postaje profesinalac i vrhunski stručnjak u svom poslu", naglašava dr Perović.

Načela hirurgije

Posao koji obavlja naš sagovornik ni u kom slučaju ne može se tretirati kao svaki drugi posao, jer pored odgovornosti i smelosti, uključuje i veliku stručnost, koja se stiče neprekidnom praksom. Svoj posao dr Perović upoređuje sa poslom pilota:

Tu čovek zaista mora da bude istovremeno talentovan, hrabar i samokritičan, jer sve zavisi od njega. Kada držim predavanja širom sveta, naglašavam da hirurg mora da poseduje spretnost, ne sme da ima, kako mi kažemo "dve leve ruke", ali ni to nije dovoljno. Veština ništa ne vredi bez konstantnog i upornog rada, kojim se ta veština razvija.

Dr Sava Perović je specijalista hirurgije i urologije. Kao stipendista nemačke vlade, proveo je godinu dana u Nemačkoj i to je bilo od izuzetnog značaja - naučio je jezik, stekao prijatelje, naučio mnogo iz oblasti koja ga zanima, ali i ponešto pokazao svojim tamošnjim kolegama. U njegovoj internacionalnoj karijeri, susret sa čuvenim urologom Hohenfellnerom u Maincu, bio je odlučujući.

Prvu operaciju u inostranstvu obavio sam 1979. godine i to baš u Maincu. Radilo se o urođenoj anomaliji na muškom polnom organu. Oni to nisu umeli da otklone, ja sam im dao predlog, oni su ga usvojili i prihvatili da to izvedem. Operacija je uspela i od tog trenutka sva vrata su za mene bila otvorena. Posle toga, opercije su se ređale serijski. Svakog meseca odlazio sam u Nemačku i operisao, čak je iz Mainca išao prvi satelitski prenos moje operacije, na relaciji Mainc -Hanover - Tokio. Kolege iz ovih centara su postavljale pitanja, dok sam operisao i to je bio prvi takav satelitski kontakt 1987. godine. Uspeh na germanskom području nije bio poklonjen - bio sam jedan od retkih stručnjaka koga su smatrali svojim đakom, koji je izvrsno govorio njihov jezik i koga su izuzetno cenili. Ta saradnja traje i danas. Naglašavam da to, gde idem skoro svakog vikenda i gde operišem pacijente širom sveta, nisu privatne već univerzitetske klinike i to su demonstracione operacije iz oblasti plastično rekonstruktivne hirurgije urogenitalnog sistema. To su sve urođene ili stečene anomalije na Urogenitalnom sistemu. Ja zapravo od nepostojećih organa ili delimično postojećih organa, bilo da su urođeno ili stečeno oštećeni, rešavam problem formirajući potpuno nov organ -objašnjava dr Perović.

Smelost kao primenjeni talenat

U jakoj svetskoj konkurenciji u svim oblastima hirurgije, dr Savo Perović je izborio svoje mesto i kada je reč o složenim zahvatima promene pola. Početak operacija takve vrste datira iz 1989. godine, kada se pojavio pacijent sa željom da mu se odstrani polni organ. Dr Perović se do tada često bavio hirurgijom genitalija i stekao izuzetno iskustvo u interseksu međupolnosti, koja je medicinska bolest.

- Kad se čovek rodi sa osobinom i jednog i drugog pola, sa mešavinom genitalija, treba izvesti prilično komplikovane hirurške zahvate i odlučiti hoćemo li raditi operaciju u pravcu muškosti ili u pravcu žene. Tu se odlučuje na osnovu predominantnih karakteristika jednog ili drugog pola. Tog prvog pacijenta vraćao sam tri puta, a onda mi je primarijus doktor Zoran Rakić, koji se bavio problemima transseksualizma, uputio pismo u kojem mi je obrazložio da je u pitanju prava medicinska bolest i da se radi o poremećaju polnog identiteta. Radilo se o muškoj osobi sa ženskim mozgom i promene su se nalazile u kori mozga. Tražio sam rešenja u literaturi i kako ništa nisam našao, odlučio sam da na osnovu svog znanja, uradim tu operaciju. Bila je uspešna, a potom krećem u seriju takvih operacija kod nas i u vodećem svetskom časopisu za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, objavljujem novu operativnu tehniku. Od tada na našu kliniku dolaze stranci da ih operišem i slede pozivi na svetske klinike. U to vreme kod nas izbijaju ratovi, dolazi do izolacije i svega što nam se dešavalo, ali ipak sam nalazio način da dobijem vize i da nastavim sa operacijama - kaže dr Perović.

Kada se govori o promeni pola javnost je podeljena, ali konačnu reč ipak imaju stručnjaci i osoba koja zahteva promenu pola, ako je punoletna, odnosno roditelji, ako je u pitanju maloletna osoba. Na pitanje kako se bori sa patrijarhalnim mentalitetom kod nas i koliko se slažu lekarska etika i mentalitet, dr Perović odgovara:

To je veliki je problem. Kada su deca u pitanju dešavalo se da beba od šest meseci ima 46xy, znači sto posto genetski muškarac, ali ima anatomske osobine više naklonjene ka ženskim genitalijama. Medicinski se odlučujemo za žensko, ali smo imali velike probleme da ubedimo roditelje u opravdanost takvog zahvata. Oni su po svaku cenu želeli muško dete. Tako je bilo u 70 posto slučajeva. Onda se dešavaju tragedije. Roditelji nisu svesni posledica što će ih snositi dete kada poraste, kada postane muškarac, ali nikada pravi. Vi nikada ne možete da napravite funkcionalni muški polni organ koji će da se razvija i reaguje na hormonalni stimulans. Takvi muškarci danas dolaze u jednoj psihozi i traže "prepravke". Skoro sam startovao sa jednim projektom u saradnji sa kolegom profesorom Markom Bumbaširevićem čuvenim mikrohirurgom i radimo mikrohirurške metode pravljenja polnih organa, skidajući tkivo bilo sa podlaktice ako je dobro razvijena ili sa leđa - objašnjava dr Perović.

Uz promenu pola svakako treba izvršiti i kompletnu promenu ličnosti. Zato se promena pola najpre radi dok je pacijent novorođenče, dok okolina ne sazna kog je pola. Ali kada su u pitanju odrasle osobe psihičke traume nisu zanemarljive. Videli smo da se fizički izgled, odnosno spoljašnost može uspešno promeniti. Postoji li, međutim, način da se promeni duša, jer je i ona sastavni deo jedne ličnosti? } Dr Perović, posle skoro trideset godi | na provedenih u operacionim salama, f taj način nije pronašao.

- To je skoro nemoguće. Na | sadašnjem nivou medicine, pokušava *

se nekim biohemijskim istraživanjima da se pronađe uzrok i da se na taj deo Ijudskog bića deluje, aii se još uvek u tome ne uspeva. Na poslednjem svetskom sastanku, na kojem sam bio, a koji je bio posvećen transseksualizmu, odnosno poremećaju polnog identiteta, učestvovao je čitav tim stručnjaka od psihijatara i psihologa, hirurgado socijalnih radnika. Bez multidisciplinarnog pristupa nema lečenja takvih pacijenata i to funkcioniše na zapadu, kod nas nažalost ne - kaže sagovornik Planete.

Najveće priznanje - Evropa u Srbiji

Zahvaljujući takvim hirurškim intervencijama naša zemlja je stekla veliki ugled u svetu. Srbija je bila jedna od retkih zemalja gde se ta vrhunska hirurgija izvodila. Dr Sava Perović dobio je pet vrhunskih nagrada za nove operativne tehnike koje je prikazao u svetu. Počasni je član nemačkog Udruženja za urologiju, zatim mađarskog i rumunskog Udruženja za urologiju, jer je njegov rad doprineo razvoju urologije ovih zemalja. O počastima za uspeh, odlučivali su visoki zvaničnici ovih zemalja i dodeljeni su izuzetno malom broju Ijudi. Dr Perović je član evropskog Udruženja za genitourinarno rekonstruktivnu hirurgiju, što je značajno i veliko priznanje, član je Komiteta svetske zdravstvene organizacije, što znači da pripada timu stručnjaka koji ustanovljavaju standarde za dijagnostiku i lečenje pacijenata, koji zahtevaju urološku rekonstruktivnu hirurgiju. Priznanja stalno pristižu, što govori o nepresušnoj kreativnosti i želji za stalnim pomeranjima postojedh granica u oblasti koja je dr Peroviću i profesija i hobi.

Najnovije priznanje, ujedno je i najviše priznanje srpskoj hirurgiji. Ono predstavlja priključivanje naše zemlje Evropi. Naime, u Dečijoj univerzitetskoj klinici u Tiršovoj ulici, otvara se centar u kome će specijalisti - urolozi iz celog sveta, koji ispunjavaju određene uslove, sticati znanja iz urološke rekonstruktivne hirurgije i dobijati diplome sa potpisom dr Save Perovića. Tako će tim naših stručnjaka na čelu sa dr Perovićem, moći da prenosi svoje znanje mlađim kolegama. "Konačno, hirurgija se, kako kaže naš sagovornik, ne uči u četrdesetoj, nego u dvadestpetoj godini. Jer za mladog hirurga koji tek počinje svoju karijeru, operaciona sala je sve". Među evropske gradove koji su označeni kao vodeći centri hirurgije, od sledeće godine spada i Beograd.

Prva grupa urologa dolazi u Beograd od 1. do 6. marta 2004. godine i tako će svakog meseca po jedna grupa u našem Centru provoditi po nedelju dana. Pripreme za rad ovakvog Centra su veoma ozbiljne, ali je ipak najteže bilo izboriti se da nas Evropa prihvati. Dobili smo akreditive, priznavaće se naše diplome bez ikakve nostrifikacije. A bez ovih diploma i bez mog potpisa urolozi neće moći da postanu specijalisti za andrologiju. To je apsolutno prvi put da se tako nešto dešava u srpskoj hirurgiji - ponosno ističe dr Perović.

Operišem - dakle, postojim

Treba reći i to, da dr Sava Perović svoje naučne radove objavljuje u mnogim stručnim medicinskim časopisima širom sveta a ušao je i u nemački uroioški udžbenik, namenjen celom svetu. Smatraju ga najkompetentnijim i najboljim hirurgom današnjice. Nedavno je izabran za dopisnog čiana SANU i to mu, mnogo znači:

Ja sam odlučio da živim u ovojzemlji i za mene je najveće priznanjepostati akademik. Priznanja koja samdobijao širom sveta, bila su i priznanjamojoj zemlji, čak i za vreme rata, ali ova ovde, u Srbiji su najdraža, mada ne mogu da kažem da se ne suočavam i sa pakošću i sa Ijubo morom. Ne znam zašto je to tako kaže dr Perović.

Kada je neko posvećen svom poslu, malo šta drugo u životu nosi uzbuđenje tog inteziteta. Dr Perović je u svet hirurgije ušao sa dvadesetčetiri godine i još uvek ga drži ista snaga, kreativnost i entuzijazam. Kao da mu je dvadesetčetiri.

Ako se čovek odlučio za hirurgiju, on se dobrovoljno odlučio za robiju. Cenu takve odluke plaća i porodica i sam hirurg. Radite stalno i nemate vre mena za druge stvari u životu. I kad završim operciju, ne mogu da se odmorim, jer moram sve to da zapišem i analiziram, inače se sve zaboravi. Evo pre izvesnog vremena, sa kolegom Miroslavom Đorđevićem, bio sam u Madarskoj. Izvršili smo jednu operadjur koju su odbili da urade svi svetski stručnjaci koje su Mađari pozvali. Ja sam bez ikakvog oklevanja prihvatio da je obavim i zahvaljujući znanju, iskustvu i velikom "treningu", sve je prošlo kako treba. U pitanju je bila urođena anomalija i ja sam uspeo da transporniram polni organ sa mesta na kom je bio, na mesto gde treba da se nalazi i da sačuvam sve njegove funkcije. Ne kažem da nije bilo teško priznaje dr Perović i nastavlja Ja uživam u operacijama, nemam tremu, ali ono što me opterećuje jeste saznanje da meni kao Srbinu, operacija mora da uspe, jer ako ne uspe, drugi put me više niko neće pozvati. Taj luksuz neuspeha, sebi ne smem da dozvolim. Zato sa zebnjom čekam svaki postoperativni tok i tek kada vidim da je sve uredu, onda sam miran i mogu dalje. Eto ta neizvesnost je najveće opterećenje... Ali muzika me opušta, volim i da operišem uz muziku... Voleo sam Bijelo dugme, a sad često slušam CD Kemal Monteno i prijatelji... Podsećaju me te pesme na ona vremena kada smo uživali, na vreme stare Jugoslavije. Na žalost, od stručne literature ne stižem skoro ništa drugo da pročitam. Ne stižem kako treba ni porodicu da vidim. Sreća je što moja supruga ima razumevanja za posao kojim se bavim. I ona i naše dvoje dece su zaista zaslužni za moje uspehe, jer bez harmonije u porodici i da nisu takvi kakvi jesu, sumnjam da bih ovoliko postigao - otkriva dr Perović.

O svojim daljim planovima ne govori mnogo, pominje Kinu, Južnu Koreju, a upravo su stigli pozivi sa univerziteta iz Bankoka i Tajlanda, gde će obavljati operacije iz domena "svoje" hirurgije. Ipak, na kraju nije mogao a da ne otkrije kojom zemljom i kojim Ijudima je bio fasciniran.

"Sa mojim asistentom dr Miroslavom Đorđevićem, 1995. godine, bio sam dve nedelje gost humanitarne misije, kao deo američkog tima, u Sajgonu u Vijetnamu. To je bila velika avantura sa mnogim opasnostima, ali i veliki izazov. Dve nedelje sam obavljao najrazličitije operacije i pomagao jednom siromašnom, ali divnom narodu. Dešavalo se da mi posle operacije Ijube noge to je nešto što se nikada ne zaboravlja", završava ovu priču čovek koji je skalpelom obišao skoro čitav svet dr Savo Perović.

Ljupka Kovačević