TEMA BROJA - JEZICI

Pripremila: Nataša Jovanović

Rečnik SANU

O stogodišnjici Vukova rođenja, uputio je Stojan Novaković Akademiji svoju čuvenu poslanicu Srpska kraljevska akademija i negovanje jezika srpskog, u kojoj je izložio potrebu izrade tezaurusnog rečnika i dao uputstva kako bi ga trebalo raditi. Akademija na poslanicu nije odgovorila. Posle šest godina ćutanja, najobrazovaniji Srbin onog vremena osnovao je pri Kraljevskoj akademiji Leksikografski odsek i započeo prikupljanje građe i organizovanje tog zamašnog naučnog posla. Nije samo mogao pretpostaviti da će izrada Rečnika potrajati čitavo naredno stoleće i zakoračiti u novi vek. Taj svoj prvi i najkrupniji zadatak Akademija još nije završila.

Dr Stana Ristić sa saradnicama

Krajem 2006. godine objavljen je 17. tom Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika sa leksikom slova O a da kraja ove godine trebalo bi da bude predat u štampu rukopis 18. toma u kome će biti završena obrada slova O. U pripremi su 19. i 20 knjiga Rečnika sa leksikom slova P. Momčilo Ivanić, prvi sekretar Odseka, uradio je prvu oglednu svesku još 1913. godine, ali su svetski ratovi dva puta prekidali rad na Rečniku. Posle još jedne ogledne sveske, 1944, osnivanjem Instituta za srpski jezik 1947. stekli su se uslovi za postojani rad na pripremi prvog toma Rečnika. Autorskim timom rukovodio je Aleksandar Belić, predsednik SANU, koji je ovaj nacionalni leksikografski posao vodio i u međuratnom periodu.

U toku izrade prvog toma Rečnika ustanovljen je sistem fazne izrade teksta, koji se manje - više zadržao do danas : osnovna obrada i redakcija u više faza. Metodologija leksikografskog rada čiji su temelji postavljeni Uputstvima za izradu rečnika danas se neprekidno dorađuje i usavršava - kaže dr Stana Ristić, sadašnji rukovodilac projekta. Naslovom ogledne sveske za potrebe Instituta Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika, iz 1953, čiji je kratki Predgovor napisao Aleksandar Belić, naslov Rečnika je prvi put promenjen, a zatim i ime Instituta, 1958, pa je prvi tom 1959. štampan pod izmenjenim imenom.

- Naslov Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika se iz lingvističkih, kulturnih i istorijskih razloga zadržao do danas - kaže Stana Ristić. - Međutim, i pored svih relevantnih činjenica zadržavanje nepromenjenog naziva jezika u naslovu ovog značajnog dela srpske lingvistike i srpske kulture, opravdano se dovodi u pitanje jer nije prihvatljivo sa sadašnjeg političkog, nacionalnog i državnog stanovišta. I utoliko opravdanije što se problem naziva zajedničkog srpskohrvatskog jezika, zadržan do danas samo u naslovu Rečnika SANU, pojavio od početka jezičkog zajedništva i imao je i političku težinu, što se rešavalo dominantnom upotrebom jednočlanog naziva.

Za rečnik SANU daju se sve jezičke i upotrebne karakteristike reči u vidu informacija različitog tipa : gramatičkih, normativnih, terminoloških, stilskih, pragmatičnih, kulturoloških, kao i potvrde za upotrebu reči u obliku citata iz veoma obimne građe; navode se frazeologija, narodne poslovice i zagonetke. „ Izvesna ograničenja se odnose “, napominje dr Stana Ristić, „ na način obrade određenih izvedenih reči, kao što su glagolske imenice, deminutivi i augmentativi, geografska imena, termini, a izostavljena je opsecena leksika “.

Posle prvog toma predviđalo se da će ceo Rečnik imati između 300.000 i 400.000 reči. Posle izrade desetog toma, Irena Grickat je, na osnovu nekih porcena, smatrala da će ovaj rečnik po obimu biti koliko ukupno čine Vukov rečnik, Rječnik JAZU i Matičin rečnik. Danas se zna da će taj broj odrednica biti znatno veći. „ Leksikografsko delo takvog obima, kako ističe I. Grickat, pruža obimna znanja o pojmovima i znanja o samim rečima kao predmetu nauke o jeziku. Rečnik pruža mogućnost pojedincima da usavršavaju svoj jezički izraz, a za nauku o jeziku otvara persepktivu u sagledavanju leksikoloških i drugih lingvističkih problema, koje bez ovakvog dela ne bi bile vidljive i dostupne “, naglašava njegov značaj dr Stana Ristić.

Namera osnivača Rečnika Srpske akademije, a i samog autorskog tima Instituta za srpski jezik koji izrađuje ovaj rečnik, bila je i ostala da do kraja njegovog izlaženja održi sve ove vrednosti i reprezentativnost svoga jezičkog korpusa i za savremeni srpski jezik najnovijeg perioda. Korpus Rečnika SANU, svojim centralnim delom, reprezentuje stabilno stanje savremenog srpskog jezika u domenima leksike književnog i narodnog jezika, funkcionalno - stilske raslojenosti i tematske obuhvatnosti. Uprkos svim neprilikama promenljivih društveno - istorijskih i naučnih okolnosti kojima je bila izlagana, izrada Rečnika opstaje zahvaljujući malom broju entuzijasta. Oni, kao i svi poštovaoci ovako grandioznog dela znaju da se deskriptivni teazurusni rečnici, kakav je Rečnik SANU, ne izrađuju za kratko vreme i na korpusu manjeg vremenskog obima, jer ne služe promenljivoj kratkoročnoj državnoj i drugoj politici.

Takvi rečnici - ističe dr Stana Ristić - služe očuvanju jezičkog, nacionalnog i kulturnog identiteta u dužem istorijskom periodu jednog naroda. Rečnik SANU predstavlja značajno svedočanstvo srpskog identiteta jer svojim korpusom obuhvata period od dva veka u razvoju srpskog jezika, srpskog društva i srpske kulture, i to je bila okosnica ideje njegovog nastanka. Takva velika ideja rađa se u vreme uspona jedne nacije i u glavi velikih nacionalnih mislilaca i poslenika, kao što je bio Stojan Novaković.

___________________________________________________________________

Srpski etimološki rečnik

Dug istoriji

Etimologijski odsek Instituta za srpski jezik SANU jedina je institucija u našoj zemlji koja se „ sistematski i kompetentno “bavi etimologijom. Osnovan je 1983. godine sa zadatkom da pripremi i izradi etimološki rečnik s / h jezika. U Beogradu u to vreme nije bilo školovanih etimologa, niti neke tradicije u toj oblasti “.

- Tokom petnaestak godina okupljan je i obučavan tim ( etimologija se ne uči na univerzitetima već „ u hodu “i, praktično, doživotno !), stvarana kartoteka i priručna biblioteka; prvi plod došao je 1998. u vidu Ogledne sveske rečnika, čije je ime promenjeno u Etimološki rečnik srpskog jezika ( ERSJ ). Oglednu svesku potpisao je kao urednik Pavle Ivić, ali nije dočekao početak izlaženja rečnika - kaže rukovodilac projekta, Aleksandar Loma, profesor Filozofskog fakulteta i dopisni član SANU.

Autorski tim čine još doktori nauka : Jasna Vlajić - Popović, Marta Bjeletić i Snežana Petrović, magistri Maja Kalezić i Marija Vučković i istraživač - pripravnik Jelena Janković. Njihovi stručni profili kreću se od slavistike i orijentalistike do klasične filologije i indoervopeistike.

Svojim publikacijama i učešćem na naučnim skupovima u inostranstvu i članstvom u međunarodnim telima, saradnici Etimološkog odseka stekli su afirmaciju van granica zemlje. Posle četvrt veka, pošto se počelo praktično ni od čega, već se govori o Beogradskoj etimološkoj školi, koja je najbolju promociju doživela na simpozijum „ Slovenska etimologija danas “u Beogradu 2006.

Rečničko blago slovenskih jezika postalo je predmet etimoloških istraživanja od prve polovine XIX veka. Udeo srpskog jezika - a tim imenom je isprva bio označavan celokupan štokavski jezički prostor da bi se, postepeno, veli Aleksandar Loma, uobičajio složeni naziv srpskohrvatski - bio je u tim istraživanjima od početka veliki, „ delimično zahvaljujući i velikom interesovanju za srpsku narodnu poeziju koje je podsticalo da se uči srpski pre drugih slovenskih jezika.

Srpski etimolozi su dosad uspeli da štampaju dve sveske ERSJ, 2003. i 2006. godine. U njima je obrađen segment azbuke od A do BA ( a u štampi je treća sveska od BE do BJ ). Zajedno broje preko petsto strana i oko hiljadu i trista odrednica, pod kojima je obrađen nekoliko puta veći broj reči. „ To samo svedoči o bogatstvu dijalekatske jezičke građe koja nije ušla u Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika Petra Skoka, objavljen posthumno u Zagrebu 1971-1973. godine, a dobrim delom dosad uopšte nije bila predmet etimološke analize.

- Kada izađe poslednja sveska ovog rečnika, u njemu ćemo imati ne samo sabrano nego i na pravi način iz raznih uglova vrednovano celokupno blago našeg jezika. Time će Srbi odužiti dug koji imaju prema sopstvenoj jezičkoj, etničkoj i kulturnoj istoriji, ali i prema međunarodnoj nauci. Većina slovenskih naroda već je to odužila, ili je na putu da to učini izradom sličnih etimoloških tezaurusa - kaže Aleksandar Loma.

___________________________________________________________________

Reči kroz prizmu informatike

Srpski u 25 miliona oblika

Sa samo 20.000 oblika reči danas se piše 80% tekstova na srpskom jeziku, u kojem je veznik „ i “najčešće upotrebljavana reč. Danas se 98 % tekstova u jednom trenutku postojanja nalazi u elektronskom obliku.

Lingvisti su oduvek priželjkivali da nađu formalnu osnovu jezika, dok su matematičari tvrdili da je jezik objekat idealan za formalizaciju. U 20. veku stvoren je trougao informatike, matematike i lingistike, čiji je predstavnik u Srbiji prof. dr Duško Vitas sa Katedre za računarstvo i informatiku Matematičkog fakulteta u Beogradu.

Dr Duško Vitas

Prvi informatički pokušaj automatskog prevođenja sa jednog prirodnog jezika na drugi vezan je za 1948. godinu. Naravno da su se odmah pojavili elementarni problemi - od nastavljanja reči na kraju jednog reda do ispravljanja ortografskih grešaka, što su elementi programa koji rade sa jezičkim podacima i koje treba dalje usavršavati :

- Ako izađete na „ Googl “, koji traži da navedete reč u nominativu, očekujete da vam pronađe i druge oblike. Program to radi u poslednje vreme, ali veoma nevešto. Danas se, u vezi jezika i informatike, informatika pojavljuje na poseban način. Mnogi od nas unose tekst u računar, šalju elektonsku poštu i koriste „ Googl “. Danas se 98% tekstova, u jednom trenutku svog postojanja, prema mojoj oceni, nalazi u elektronskom obliku i na taj način služe ljudskoj komunikaciji. Zanimljivo je iz njih izvući neke druge informacije...

Prvi važan resurs, kada se primenjuje informatički pogled na neki jezik, jeste stvaranje takozvanog korpusa koji danas postoji za sve evropske jezike. Korpus srpskog jezika nastaje kada se napravi smeša tektova literature, novina, filozofije, udžbenika i drugih koji omogućavaju istraživačima da razgledaju strukturu i ponašanje određenog jezika. Korpus našeg jezika, kao svojevrstan lingvistički mikroskop, nastao je na inicijativu Odbora za standardizaciju srpskog jezika i danas obuhvata 25 miliona reči i 400.000 različitih oblika reči.

Profesor posebno ukazuje da su sistemi svih jezika opisani sličnim formalnim modelima, što olakšava uporedna jezička proučavanja :

- Kada se napravi dovoljno veliki uzorak raznih tekstova kao što je smeša tekstova iz novina, filozofske literature, antropologije ili udžbenika, na primer - šta bi čovek mogao da očekuje ? Da li će jedna reč da ispliva na vrh kao najčešće korišćena ? Odnos je otprilike sledeći : ma kakvu smesu tekstova da napravimo, jedna reč će isplivati. Reči koje su visoko - frekventne čine najveći deo svih tekstova. Na korpusu savremenog srpskog jezika, koji je dostupan, ima preko 25 miliona reči, a najfrekventniji je veznik “i ” koji se pojavljuje 800.000 puta, dok ima 500.000 reči koje se pojavljuju samo jednom.

Zanimljivo je da one reči koje se pojavljuju više od 100 puta čine 82% dužine svih tekstova. Kada se to matematički obradi, dobija se podatak da 20.000 oblika reči čini 82% tekstova. I to se odnosi na sve kombinacije, bilo da su posredi novine, filozofija, literatura ili udžbenici. Znači, uski krug reči nosi komunikaciju u srpskom jeziku dok su ostale reči slučajni prolaznici i daju čar tekstu. S druge strane, ako na taj uzorak dodate reči koje su se pojavljivale više od 50 puta, tu će se malo popraviti rezultat. One čine tek 3% sadržine tekstova, čime se stiže do 85 procenata. Znači, reči koje se pojavljuju više od 100 puta su veoma važne i čine gro naše komunikacije. Naravno, u jednom trenutku, neke reči nestaju ali ih druge zamenjuju.

Mene je začudio podatak da najmlađe generacije studenata više ne znaju šta znači reč “tranzistor ”. Do pre 15 ili nešto više godina tranzistor je kao radio - prijemnik imao izuzetno važnu ulogu ali ga više kao takav pojam uopšte ne prepoznaju. Ili, recimo, reč “kadaif ”, orijentalni kolač koji se isto naziva u svim balkanskim jezicima, u rečniku mladih generacija više ne postoji.

Profesor Vitas odbija da generalizuje bombaste novinske napise o siromašnom rečniku najmlađih generacija i kaže da to zavisi od svakog mladog čoveka pojedinačno.

- U mladim generacijama imate vrhunske pesnike ali i one kojima je velika muka da sastave pismo. Takva vrsta uopštavanja je nezahvalna. Sigurno je da svaka generacija ima svoj jezik u koji nije lako prodreti.. Recimo, jezik SMS - a je jezik koji je je u nekoliko evropskih zemalja istražen ili je to započeto. Kod nas je to specifičan podjezik koji koriste najviše najmlađi. “Cim ” je reč koju, recimo, moja generacija ne prepoznaje. Tu je i jezik navijača koji je posebno interesantan po tome što u njemu nema nerazumevanja u okviru različitih starosnih struktura - ali samo u okviru kruga pristalica tog kluba.

U svakom slučaju, trougao matematike, lingvistike i informatike otvara vrata značajnim lingvističkim i leksikografskim istraživanjima koja su do sada bila veoma komplikovana. Ta veza pokazuje da su sistemi svih jezika opisani sličnim formalnim modelima. Profesor Vitas sa ponosom zaključuje da ima nekoliko studenata i mlađih saradnika o čijim će se dostignućima u ovoj naučnoj discipline tek govoriti.

Nataša Jovanović