JUBILEJI

Više od genija
Albert Ajnštajn

2005. - Godina fizike, Sto godina Ajnštajnove specijalne teorije relativiteta

Dali bi Ajnštajn bio model za postere kojima se simbolično predstavlja prototip pravog naučnika, a samo zato što je imao razbarušenu kosu i prodorne oči? Da li bi postao ikona nauke da nije bio istovremeno i posvećen i rasejan i da li bi u tom slučaju njegovo ime i dalje bilo sinonim za genija?

Zamislimo, radi provere, da je izgledao kao Maks Plankt ili Nils Bor. Da li bi i tada sa njima delio orbitu kojom jezde samo čisti genijalci? Ili bi, pak, napravio kvantni skok u krug koji naseljavaju Aristotel, Galilej i Njutn?

Kako je, zapravo, Albert Ajnštajn postao superiorna veličina i na polju nauke i na polju slavnih, i da li je dobio zasluženo mesto u istorijskim čitankama?

Stogodišnje čudo Ajnštajnove slave počinje 1905. godinom, najpoznatijom posle 1665-e godine, one, u kojoj je Njutn postavio teoriju univerzalne gravitacije. Tada je 26-godišnji tehnički istraživač švajcarskog patentnog ureda u slobodnom vremenu, napisao četiri dela koja će zauvek promeniti tokove nauke.

U prvom od ta četiri dela, za koje je dobio nobelovu nagradu, opisano je kako se svetlost može ponašati kao talas ali i kao tok čestica - dvojnost koja je postavila temelje kvantne fizike. Drugi rad je potvrdio postojanje atoma i molekula pomoću statistike njihovih slučajnih i stalnih sudara.

Ova dva rada su bila zaista važna, ali je treći istinski protresao svet. Kao i većina drugih i ovaj rad se bazirao na eksperimentu: ako bi putovali brzinom svetlosti kako bi svetlosni talas izgledao? Ako bi ste bilu u vozu koji juri brzinom približnom brzini svetlosti, da li bi tada drugačije opažali vreme i prostor?

Ajnštajnov odgovor na ova pitanja postao je poznat pod imenom specijalna teorija relativiteta - bez obzira kako brzo jurimo ka svetlosti ili se udaljavamo od nje, njena brzina će biti ista: 300 000 km/sec. Prostor i vreme će biti drugačiji za one koji ne putuju ovom brzinom. Što se voz više približava brzini svetlosti, za posmatrača će se vreme kretanja voza usporavati, a sam voz će izgledati kraći i teži.

U svojoj četvrtoj poslanici, Ajnštajn je pokazao da su energija i materija dva lica iste stvari i njihov odnos je definisan u najslavnijoj jednačini fizike : E= mc2 , odnosno, energija je jednaka masa puta brzina svetlosti na kvadrat. Iako ovo nije baš recept za atomsku bombu, pokazalo se da je posle ove formule zaista bio utrt put i za stvaranje bombe.

Ajnštajn je 1916. godine objavio opštu teoriju relativiteta, možda najlepšu teoriju u čitavoj istoriji nauke, a svakako najveći dragulj u kruni Ajnštajnove slave! I ova teorija je počivala na eksperimentu: zamislite da ste u zatvorenoj kapsuli koja juri svemirom. Efekat koji bi osećali ne bi se razlikovao od svakodnevnog uticaja gravitacije. Ajnštajn je shvatio da gravitacija pakuje i veže vreme i prostor. I kao što su njegovi raniji radovi otvorili puteve ka razumevanju subatomskih sila, opšta teorija je otvorila put ka postavkama fundamentalnih teorija: od velikog praska do misterioznih crnih rupa.

Prošlo je još tri godine od objavljivanja teorije dok astronomi nisu merenjem dokazali kako sunce skreće i savija svetlost, tokom pomračenja. Rezultati su objavljeni 1897. godine na sastanku kraljevskog društva u Londonu koji je vodio J.J.Tomson, pronalazač elektrona, iza koga je na zidu visio portret Isaka Njutna. Bacivši pogled na portret, Tomson je rekao: “Naše shvatanje samog tkiva univerzuma se mora fundamentalno promeniti”. Londonski “Times” je sutradan na naslovnoj strani doneo: “Revolucija u nauci...Njutnove ideje pogrešne.”

Malo poznati Ajnštajn je postao svetska zvezda pa je novinarima, po tadašnjim običajima, prodavao svoje fotografije i taj novac slao u sirotišta. Za samo jednu godinu je napisano preko sto knjiga o relativnosti.

Ajnštajnova teorija nije samo preoblikovala fiziku već je uzdrmala sve društvene stubove. Univerzum Galileja i Njutna, precizan kao sat, poduprt nepromenljivim pravilima i izvesnostima vladao je gotovo tri veka i postavio temelje za doba prosvetiteljstva sa svim njegovim verovanjima, uzrocima i posledicama, redu, racionalnom poimanju stvarnosti pa i svakodnevnim dužnostima.

Iznenada se pojavio svet u kome vreme i prostor nisu nepromenljivi. Indirektnom zaslugom Ajnštajna, a na njegovu žalost, popularna verovanja i zablude o relativitetu, utrla su put relativizmu u svemu: filozofiji, umetnosti ili čak politici. Manje se verovalo u apsolut i nepromenljivost, ne samo vremena i prostora, već i istine i morala. Istoričar Pol Džonson je o teoriji relativiteta rekao: “Ova teorija je bila nož kojim su presečena užad ustaljenih društvenih sidrišta”. I darvinizam je, vek pre toga, postao ne samo biološka teorija već i socijalna teologija i takođe doprineo da se formira nova religija 20. veka.

Ajnštajn je dobio nobelovu nagradu 1922. godine, a iste godine su objavljena remek dela Džejmsa Džojsa i T.C.Eliota. U maju te godine je događaj sezone bio parti posle baleta na muziku Igora Stravinskog a tamo je sa njim bio i Pablo Pikaso ( koji je radio scenografiju ), Marsel Prust ( koji je bio proglašen za literarnog intepretatora Ajnštajna ) i Džojs. Umetnost svakog od njih je, na svoj način, doprinela slomu mehanicističkog poretka i vere u nepromenljivost vremena i prostora.

Ajnštajn se preselio u Ameriku, u Prinston 1933. godine, pod Hitlerovom senkom. Te je godine osnovao i Internacinalni spasilački komitet za zbrinjavanje izbeglica. Tako je postao simbol i jedne druge teme veka: kako su istoriju, bežeći pred Hitlerom, menjali talasi izbeglica, od kojih su mnogi bili predodređeni za uspeh i veličinu,.

Budući internacionalista i humanista, Ajnštajn je veći deo svog života proveo kao umereni pacifista. Ipak je 1939. godine potpisao pismo koje je postalo čuveni simbol veze nauke i politike. “Verovatno je moguće izazvati nuklearnu lančanu reakciju. Ovaj novi fenomen će voditi do konstrukcije bombe” - napisao je predsedniku Ruzveltu. “Moramo odmah da reagujemo” - žustro je prokomentarisao Ruzvelt.

I tako su slava, nauka i politika obeležili Ajnštajnov život. Pa ipak, da je iza njega ostalo samo ono što je doprineo u fizici, Ajnštajn bi neprikosnoveno ostao na vrhu modernog doba. Možda je rad Planka i Bora i drugih na kvantnoj teoriji jednako doprineo progresu fizike kao i Ajnštajnova teorija relativiteta. Ipak, teorija relativiteta, specijalna i opšta, slika su izliva genijalnosti i kreativnosti individue koja se retko sreće i u nauci i na bilo kom drugom polju. A sve je počelo u kancelariji patent biroa u Bernu, od čoveka koji će kasnije i sam postati veliki kao i “veliki prasak” - big beng!

SŽ