MEDICINA

Docent dr Miodrag Krstić - Nova dijagnostika bolesti organa za varenje

Video-kapsulom kroz tminu trbuha

Sve donedavno, tanko crevo je, za razliku od gornjih i donjih delova digestivnog trakta, za medicinu bilo misterija, barem kad je reč o njegovoj dostupnosti ljudskom oku

U medicini, do pre nekoliko godina, nije postojala mogućnost da se sluzokoža tankog creva direktno vizuelizuje. Aparatima za gornju i donju endoskopiju, odnosno instrumentima koji se uvode kroz usta ili kroz debelo crevo pacijenta, moguće je pregledati sluzokožu gornjeg dela digestivnog trakta (jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevo), i celo debelo crevo, ali svega petnaestak do dvadeset centimetara tankog creva. Punih šest metara tankog creva, koliko je ono dugačko u živog čoveka, nije bilo dostupno ljudskim okom.

Upravo zbog te činjenice, naš uvaženi internista gastroenterolog, docent dr Miodrag Krstić, pregled tankog creva video-kapsulom opisuje kao pravu revoluciju u savremenoj dijagnostici bolesti digestivnog tubusa. Naš sagovornik, inače zamenik direktora na Institutu za gastroenterologiju pri Kliničkom centru Srbije, jedan je od retkih stručnjaka u jugoistočnoj Evropi koji imaju određeno iskustvo u praktičnoj primeni te nove medicinske tehnologije a što, uzgred budi rečeno, zahteva i savršeno vladanje kompjuterskom tehnologijom.

Dva problema manje

Dr Krstić podseća da su, u nemogućnosti direktne vizuelizacije tankog creva, primenjivane različite dijagnostičke metode, ali s dosta malim izgledima na uspeh. Reč je, pre svega, o rentgenskom snimanju, pa usavršenom snimanju (takozvana enterokliza), i invanzionim procedurama tipa angiografije. Ukupna tačnost svih tih dodatnih metoda u dokazivanju bolesti tankog creva bila je, međutim, veoma niska.

video-kapsula

Primenom endoskopske video-kapsule prevaziđena su dva velika problema. Kapsula je, pre svega, veoma komforna za upotrebu, jer se jednostavno popije - njena veličina od 26 puta 11 milimetara odgovara većoj antibiotskoj kapsuli - i pacijent ne oseća nikakve tegobe u toku pregleda. Osim toga, kapsula može bukvalno da se zavuče u najdublje delove tela i da pregleda i one koji su dosad bili nedostupni.

Jedan od sastavnih delova endoskopske video-kapsule je baterija, njen energetski izvor koji joj omogućava da tokom jednog pregleda napravi više od 55.000 snimaka. Kapsula dva puta u sekundi snima "na slepo", prethodno osvetlivši taj deo creva. Putem antenskog odašiljača koji je, takođe, sastavni deo kapsule, snimci se šalju u sistem senzora postavljen na kožu prednjeg zida trbuha i prednjeg zida grudnog koša pacijenta. Senzori koji su prikačeni na pacijentove grudi i trbuh prikupljaju te snimke i žičanim putem ih transportuju do data rikordera. Data rikorder je uređaj koji se zakači s desne strane pacijentovog trbuha, tako da ceo taj sistem donekle liči na holter pritiska.

Pregled traje sedam do sedam i po sati. Po isteku tog vremena, kapsula više ne osvetljava niti snima, i putem stolice se normalno eliminiše iz ljudskog organizma, a njeni snimci se prenose na komjuter. Uređaj koji smo uporedili sa holterom povezuje se sa kompjuterom, tokom dva do dva i po sata procesira se celokupan pul informacija, i nakon toga lekar pristupa pregledu podataka koje je kapsula prikupila.

Pored toga, na kapsuli postoji i senzor koji tačno označava u kom delu creva se ona nalazi. Kad pacijent proguta kapsulu i kad ona prolazi kroz crevo, snimci pokazuju samo "tunel" kojim kapsula ide, ali se ne zna tačno u kom delu trbuha. Kapsula, međutim, ima senzor koji i to otkriva, pokazuje da se kapsula nalazi, na primer, desno ispod pupka, ili levo iznad pupka, itd, što predstavlja jako dobru prostornu orijentaciju i dobru informaciju za hirurga koji će možda raditi operaciju na osnovu nalaza dobijenih kapsulom.

Indikacije za pregled video-kapsulom

Osnovna indikacija za pregled pacijenta endoskopskom video-kapsulom jeste sumnja na neku bolest tankog creva, a pre svega krvarenje nepoznatog porekla, bilo da je ono vidljivo golim okom (u stolici, na primer) ili mikroskopsko, nevidljivo krvarenje koje se manifestuje samo teškom anemijom. Ukoliko lekar sumnja da pacijent krvari iz digestivnog trakta, pa prethodnom gornjom i donjom endoskopijom isključi bolesti gornjih organa za varenje i debelog creva, i problem lokalizuje na tanko crevo ali tu sumnju ne može da dokaže, on će predložiti pregled kapsulom.

Dr Krstić napominje da to nije tako čest problem u medicini, ali da on postoji, i iznosi podatak da se u našoj zemlji godišnje javi između 20 i 30 pacijenata sa krvarenjem iz tankog creva, kod kojih uz pomoć rentgenskih metoda nije moguće precizno odrediti mesto i uzrok te pojave.

Jedini, uslovno rečeno, nedostatak endoskopske video-kapsule jeste to što njome ne može da se upravlja. Ona se spušta i kreće samo uz pomoć peristaltike, prirodnih kontrakcija i grčeva u tankom crevu. Ne postoji mogućnost da, kad naiđe na neku leziju (promena u strukturi tkiva), zastane, da "pogleda" levo ili desno, niti u ovom trenutku postoji mogućnost da se uz njenu pomoć uradi biopsija ili, recimo, uzme isečak sa tumora koji je hipotetički nađen. Pored nabrojanih, u ciljeve daljeg razvoja kapsule svakako spada i mogućnost da se pomoću nje obavi neka hirurška intrvencija (zaustavi krvarenje i slično).

Endoskopska kapsula se u svetu koristi već više od tri godine. Prema rečima dr Krstića, ona je genijalni know-how izraelsko-engleske korporacije "Given Imaging", koja ju je dizajnirala i krenula najpre u prototipsku, a potom i komercijalnu primenu.

Do kraja prošle godine, preko 35.000 ljudi širom sveta je tom metodom ispitano i pregledano u standardnoj kliničkoj praksi.

Dr Miodrag Krstić endoskopsku kapsulu primenjuje od juna prošle godine i potvrđuje da su prvi rezultati njegovog stručnog tima više nego ohrabrujući. Do sad je endoskopskom kapsulom pregledao petoro pacijenata, pri čemu je kod četvoro pregledanih nalaz bio pozitivan. Poslednji pacijent je bio mladić koji je dve godine krvario a da se uzrok krvarenja nije mogao naći; nakon pregleda kapsulom, on je operisan i izlečen.

Novi profil gastroenterologa

Primena endoskopske kapsule je vrlo brzo prihvaćena u svetu, čak bi se moglo kazati da je postala popularna i kod pacijenata i kod medicinskih stručnjaka. Pri tom neizostavno treba napomenuti da uvođenje te nove medicinske tehnologije traži i novi profil lekara gastroenterologa. Da bi mogao da interpretira nalaze koji se dobijaju pri pregledu kapsulom, lekar pre svega treba da bude stručnjak sa značajnim iskustvom u klasičnoj endoskopiji, ali i vanredno dobar poznavalac kompjuterske tehnologije. Drugim rečima, nove medicinske tehnologije danas zahtevaju i izuzetno dobro poznavanje informatičkih.

Jedini značajan i širom sveta zastupljen problem koji bi se mogao povezati sa primenom kapsule u lekarskoj praksi nije medicinske, već finansijske prirode, i odnosi se na (ne)prihvatanje refundiranja troškova takvog pregleda od strane lokalnih i državnih fondova zdravstvenog osiguranja, budući da je metoda relativno skupa.

Kad je kapsula promovisana kod nas, kad je dr Krstić počeo da je primenjuje, u širem regionu kapsulom se niko nije bavio, čak ni njegove kolege u Grčkoj. Reč je, naime, o pionirskom poduhvatu jedne firme koja je na sopstveni rizik došla u Beograd da i u Srbiji i Crnoj Gori ponudi novu endoskopsku metodu. Nadajmo se, međutim, da će i naša zemlja ući u red onih koje će obolelima moći da pruže mogućnost ovakvog pregleda samo na osnovu zdravstvenog osiguranja, jer dr Krstić kaže da postoje nagoveštaji da bi jedan sistem za korišćenje endoskopske kapsule mogao biti koncentrisan u KCS, kao jedna od usluga koje bi pružao i državni fond zdravstvenog osiguranja, naravno u vrlo probranim indikacijama.

G.T.