PSIHIJATRIJA

Terapija virtuelnom stvarnoŠĆu

U naučnofantastićnom filmu “Matriks”, junaci postaju deo virtuelnog sveta. Dok sede opušteni u stolicama, njihovi umovi se bore kung-fu tehnikom, izbegavaju metke, voze motorcikle u jednom složenom softverski razrađenom svetu.... Ova suštinska osobina virtuelnog sveta - koji pruže ćoveku veoma uverljiv osećaj da je “negde drugde” - može da bude od velike koristi u medicini

Izgleda da softver kojim se kreira virtuelna okolina može mnogo bolje i korisnije da nađe primenu u medicini, nego u igricama. “Virtuelna” stvarnost može da ublaži i fizički i psihološki bol (kao što je već pokazao dr Vilajanur Ramačandran, koristeći obićno ogledalo za olakšavanje simptoma tzv. fantomskog bola, o čemu je već pisano u Planeti br. 10). Ipak, korišćenje softvera za kreiranje virtuelne realnosti koja može da pomogne pri ublažavanju bolova, pa čak i lečenju od fobija, otvara sasvim novo polje istraživanja sa veoma primamljivim i u suštini neograničenim mogućnostima...

Psihološka dimenzija bola

Bol ima veoma značajnu psihološku komponentu. Isti signal bola može se protumačiti kao manje ili više bolan u zavisnosti od toga na šta pacijent misli. I ne samo to - psihološki faktor čak može da utiče i na to kojoj količini signala za bol će biti dopušteno da uđe u koru velikog mozga. Ova tzv. teorija “kontrole na kapiji”, koju su šezdesetih godina razvili neurofiziolozi Ronald Melzak i Patrik D. Vol, slaže se i sa odavno zapaženom pojavom da uvođenje nekog elementa koji odvlači pažnju - na primer muzike - pomaže da se smanji bol kod nekih ljudi.

Ljudska pažnja je poređena sa reflektorom - ona nam pomaže da izaberemo neke informacije da bismo ih obradili, a zanemarimo sve druge, jer je količina izvora informacija kojima možemo da se bavimo istovremeno ograničena. Zato, kada se pacijent koji ima bolove “uključi” u virtuelnu realnost, reflektor njegove pažnje nije više usmeren na bol, već je uvučen u virtuelni svet.

“Snežni svet” i “Svet paukova” protiv opekotina

Dr, Hanter Hofman, inače doktor psihologije, direktor Istraživaćkog centra za analgetsko delovanje virtuelne stvarnosti u Sietlu, primenio je dobro razrađenu kompjutersku iluziju po imenu “Svet paukova” za umanjenje bola nastalog prilikom lečenja opekotina. Lečenje opekotina može da bude bolno kao i sama povreda, jer ono podrazumeva svakodnevni tretman sa čišćenjem i uklanjanjem mrtvog tkiva, kao i istezanje kože, da bi se očuvala njena elastičnost i smanjila atrofija mišića.

Ispitivanja su pokazala da pacijenti doživljavaju značajno manji bol pri angažovanju u “virtuelnom svetu”, nego čak i kada su za uklanjanje bola primenjivani analgetici koji sadrže morfijum!

Dva dečaka, sa opekotinama od benzina, u početku su priključena na uobičajene dvodimenzionalne video-igre. One nisu uticale na količinu bola koju su doživeli. Ali, kada su uključeni u trodimenzionalnu simulaciju stvarnosti pod nazivom “Svet paukova”, izvestili su da su osetili drastično opadanje bola!

Ovaj trodimenzionalni progrem, koji je izvorno korišćen za lečenje fobija od paukova, simulira trodimenzionalno kretanje kroz kuhinju, u koju je postavljena slika tarantule. Stvar je u tome, kaže dr Hofman, što ovaj program toliko zaokuplja pažnju i odvlači je od stvarnog sveta, da pacijent “zaboravlja” na bol. Pacijenti koji su isprobali i sredstva protiv bolova na bazi morfijuma i trodimenzionalni “Svet paukova” tvrde da je prilikom korišćenja virtuelne stvarnosti doživljeni bol bio više nego dvaput slabiji!

“Majkrosoft” kao lekar

Nedavno je u, u saradnji sa Polom Alenom, suvlasnikom “Majkrosofta”, u svrhu smanjenja bola kod opekotina razvijen i “Snežni svet”, koji stvara iluziju letenja kroz smrznuti kanjon, zaleđenu reku i vodopad, dok snežne pahulje padaju unaokolo. Da bi iluzija bila potpunija, pacijent takođe može da grudvama gađa Sneška Belića, igloe i robote koji stoje unaokolo.

Ovaj program je isproban na pacijentima kojima je grejano stopalo, do tačke podnošljivosti. Eksperimentisano je sa raznim elementima i uvođenjem zvuka. U celini, rezultati su pokazali da što je iluzija “virtuelnog sveta” uverljivija i bliža stvarnosti, to je bol manji.

Pomenuti programi su korišćeni i za smanjenje bola ne samo kod opekotina, već i drugih vrsta bola, i pokazali su slične rezultate.

Objektivni pokazatelji

Naravno, istraživači su se zapitali da li je smanjenje doživljaja bola kod ovako tretiranih pacijenata ipak bilo čisto subjektivno? Aktivnost mozga ispitanika kojima je grejano stopalo do bola merena je funkcionalnom magnetnom rezonancom. Subjektivni izveštaj pacijenata o bolu potvrdila je i objektivna slika dobijena magnetnom rezonancom, koja je zabeležila znatno povećanje moždane aktivnosti za koju je poznato da je vezana za percepciju bola, u insuli, talamusu, primarnom i sekundarnom somatokorteksu, i afektivnom delu zadnjeg pojasnog korteksa.

U drugom merenju, pri izveštajima istih pacijenata o smanjenju bola prilikom primene “Snežnog sveta”, magnetna rezonanca je takođe pokazala znatno smanjenje ove aktivnosti u njihovom mozgu. Ovo pokazuje da virtuelni svet ne samo da smanjuje “ulaz” bola u koru velikog mozga, već i samu aktivnost mozga koja se tiče bola.

Lečenje fobija

Stvaranje uverljive iluzije stvarnosti na kompjuteru može postati značajna pomoć pri već poznatom bihejviorističkom metodu lečenja strahova “desenzibilizacijom”. Postupak se sastoji u tome da se pacijent malo po malo dovodi u sve bliži kontakt sa stvarima kojih se plaši. U simulaciji pod nazivom “Svet paukova”, pacijent se u svakoj narednoj “igrici” sve više približava virtuelnom pauku, da bi ga na kraju dodirnuo. Iluzija ovog programa pojačana je još i realističkim zvucima, kao i elektronskim čupavim paukom koji prati kretanje pauka u programu, tako da pacijent ima i taktilnu iluziju da je dodirnuo pravog pauka! Osamdeset tri odsto osoba lečenih na ovakav način pokazalo je znatno opadanje straha, a jedna žena, koja je tokom 10 godina toliko patila od ovog problema da na kraju nije smela da izađe iz kuće, po završetku tretmana je bez straha u ruci na kratko držala živu tarantulu!

Ovi programi se dalje razvijaju, kako bi se omogućilo lećenje pacijenata koji su stekli tzv. sindrom posttraumtskih poremečaja, nastao usled učešća u nekom traumatičnom događaju, kao što je npr. bio teroristički napad 11. septembra. Početni rezultati su, kako kaže dr. Hofman, zaista ohrabrujući.

G. B.