ASTRONAUTIKA

Pripremio: G. i N.lvanovi ć

Bezbednosni problemi programa NASA
SPASILAČKE MISIJE SPEJS ŠATLA

Pored tehničkih teškoća, očigledan je i psihološki efekat; u dvema najvećim katastrofama, SAD su izgubile 14 astronauta, tako da ne žele da žure...

Na pitanje kada će sati ponovo poleteti u kosmos niko u NASA ne može da odgovori sa potpunom sigurnošću. Ozbiljni tehnički problemi prate projektovanje i testiranje uređaja koji bi trebalo da povećaju stepen bezbednosti letelice. Moguće je da, umesto u martu 2005. kako se ranije očekivalo, sati ponovo poleti tek početkom 2006. Radi povećanja bezbednosti misija, planira se i uvođenje spasilačkih misija STS-300 čiji zadatak je da omoguće povratak astronauta sa oštećenog šatla na Zemlju.

Od katastrofe "Kolumbije" proteklo je gotovo godinu i po dana. Stručjaci NASA intenzivno rade na povećanju sigurnosti u skladu sa zaključcima komisije admirala Gemana koja je istraživala uzroke nesreće i definisala korake koje NASA mora da preduzme da se sati vrati u kosmos. To nije nimalo jednostavno budući da je u osnovi projekat spejs šatla tako složen i krajnje rizičan. Tu je i psihološki efekat; u dvema najvećim katastrofama, SAD su izgubile 14 astronauta, tako da ne žele da žure. Još jedna nesreća šatla bila bi katastrofalna za celokupan kosmički program najmoćnije države sveta.

Bez novih letelica

Kosmič ka stanica ISS - utoč i šte za astronaute sa oštećenog šatla

Prema novom planu koga je administrator NASA Šon O Kifi potpisao februara 2004, sati će leteti do 2010. i obaviće ukupno 24 misije. NASA ne planira da gradi novi sati, zamenu za izgubljenu "Kolumbiju", kako je to uradjeno posle gubitka "Čelindžera" januara 1986. Misije će biti obavljene pomoću tri preostala šatla. To su "Diskaveri", koji je u upotrebi od 1984. i iza sebe ima 30 misija, "Atlantis" (1985. i 26 letova) i "Endevor" koji je kao zamena za "Čelindžer" od 1992. obavio 19 misija. Svaki od ovih letova planiranih za narednih pet i po godina mora biti uspešan. NASA ne sme više da pogreši. U Kongresu sede ljudi koji godinama kritikuju NASA zbog skupog i krajnje rizičnog programa kosmičkih letova. Ima onih koji javno govore o gašenju programa "Spejs sati" i trenutnog prelaska na projekat CTV koji, bazi¬ran na sistemu čuvenog mesečevog broda "Apolo", treba da startuje tek 2014.

Pripreme za obnovu programa su u toku; jedan od astronauta misije STS-114 uvežbava opravku zaštitnih pločica na šatiu

U nameri da se oprema namenje-na inspekciji svakog dela šatla tokom kosmičkog leta detaljno testira, prve dve misije koje će usledi-ti posle tragedije "Kolumbije" biće probni letovi STS-114 i STS-121. U cilju njihove bezbednosti NASA pla¬nira da sve vreme u pripravnosti drži spasilački sati sa posadom od četiri čoveka! U anale NASA-e sve spasi¬lačke misije nose oznaku STS-300 i naziv LON (Launch-On-Need ili "Lansiranje po potrebi"). U istori-ji astronautike samo je jednom, za vreme druge misije "Skajlaba" 1973. na Zemlji u pripravnosti bio dvosed-ni spasilački brod "Apolo" spreman za eventualnu evakuaciju tročlane posade stanice "Skajlab".

Novi scenario povrataka šatla na kosmičku scenu sada izgleda ova¬ko. Prvi let STS-114 u trajanju od 12 dana će obaviti sada najstari¬ji sati "Diskaveri" sa sedmočlanom američko-japanskom posadom ko¬jom će komandovati pukovnik Ilejn Kolins. Po starom palnu, lansiranje je planirano za 6. mart 2005. ali postoji mogućnost da start bude odložen za godinu dana. Spasilač¬ki brod za ovu misiju je sati "Atlan¬tis" sa četveročlanom posadom kojom komanduje Brent Džet. Po¬sle spajanja sa Medjunarodnom kosmičkom stanicom (ISS), astronauti "Diskaverija" će pomoću brodske, i opreme sa stanice oba¬viti detaljnu inspekciju spoljašnosti šatla. Takođe, astronauti Stiven Ro-binson i Endrju Tomas će obaviti najmanje tri kosmičke šetnje koristeći postojeću i novu mehaničku ruku koja će biti ugradjena speci¬jalno za inspekciju donje strane letelice. Ona je, naime nedostupna za postojeću mehaničku ruku.

Uvode se inspekcije

Tokom svake buduće misije ovakve inspekcije će biti sastavni deo progra¬ma leta. Ukoliko se ustanovi da je to¬kom lansiranja došlo do oštećenja konstrukcije šatla, i da je bezbedan po¬vratak na Zemlju nemoguć, "Diskaveri" će morati da bude žrtvovan, dok će se odmah pristupiti pripremama za spasi¬lačku misiju STS-300, za šta je potreb¬no 60 do 80 dana. Za sve to vreme, posada "Diskaverija" će paralelno pro¬voditi vreme u šatlu i na stanici ekono-mišući potrošnju njenih resursa. U slu¬čaju krajnje kritične situacije, "Atlantis" može biti spreman za spasilački let za 35 dana. Kada "Atlantis" bude lansiran, posada "Diskaverija" definitivno prelazi u ISS i odvaja svoj brod od sta¬nice. "Diskaveri" kasnije sagoreva u gustim slojevima atmosfere iznad pustih oblasti Tihog Okeana. Za to vreme "Atlantis" se spaja sa ISS, astronau¬ti "Diskaverija" prelaze u njegovu kabi¬nu i vraćaju se na Zemlju. Na taj na¬čin na Zemlju će se jednim šatlom vra¬titi jedanaestero astronauta! Ma kakav finale imale, misija STS-l 14 će biti či¬sto eksperimentalna, bez nadogradnje Kosmičke stanice ili zamene njene osnovne posade.
Isti scenario planiran je i za drugu eksperimentalnu misiju STS-121 koja treba da usledi dva meseca kasnije (po starom planu u maju 2005.). Petočla-nom najverovatnije američko-ruskom posadom šatla "Atlantis" će komando-vati Stiven Lindzi. Spasilački brod će sada biti "Diskaveri" sa istom spasilač¬kom posadom Brenta Džeta. Spasilač¬ka posada će, ako sve bude bilo u redu tokom prve dve misije, polete-ti u kosmos u trećoj misiji STS-115. U šatlu "Atlantis" će pored njih biti još dvoje astronauta. Tokom ove misije planiran je nastavak dogradnje ISS-a, ali ne i spasilački brod u pripravnosti. U NASA još nema zvaničnih inform¬acija o planovima spasilačkih misija, njihovom pravom karakteru i eventual¬nim posadama. Pre toga treba resi¬ti krupne tehničke probleme kao što su povećanje kapaciteta sistema očuvan¬ja života astronauta sa tri nedelje, ko¬liki su sada resursi šatla, na dva do tri meseca koliko može trajati- celokupna misija spašavanja. Potrebno je sati snabdeti dodatnim količinama hrane, vode i kiseonika. Takođe, sistem upravljanja koji je potpuno ručnog tipa, treba modifikovati za bespilotno automatsko navodjenje prema preci¬zno odredjenim delovima Tihog Oke¬ana gde prazan sati treba da sagori. Konačno, NASA treba da se sa svojim partnerima u programu gradnje ISS-a, pre svega sa Rusijom i ESA-om, do¬govori o jednom ovakvom scenariju koji može i te kako da utiče na iona¬ko ugroženu dinamiku eksploatacije Kosmičke stanice.

G. i N.lvanović