PRIRODNA BOGATSTVA

Pripremio:Čedomir Janić

Ugrožena nalazišta dijatomita
Blago bačeno u jalovinu

Nema logike, ali je istina: uvozimo prerađevine rude za koju godišnje odvajamo 3-4 milona evra, a velika nalazišta istog tog minerala se kao prateća sirovina javljaju u nekoliko naših rudnika uglja. Problem je "samo" u tome što je ne koristimo

Svi dosadašnji pokušaji da se resornim ministarstvima predoči koliku štetu trpi naša privreda zbog nemarnog prekopavanje nalazišta dijatomita ostala su bez bilo kakve reakcije sa druge strane. A napori dr Dušana Jovanovića i njegovih saradnika iz Centra za katalizu i hemijsko inženjerstvo Instituta za herniju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) da se zaustavi dalje uništavanje ove sirovine traju od 1994. godine. Tada su obavljena prva istraživanja kvaliteta, količine, mogućnosti eksploatacije, i naravno, koristi od prerade rude, rezultati su i tada i kasnije u više navrata prosledivani i saveznim i republičkim ministarstvima i - ništa. Decembra 2001. godine tekst o dijatomitu izašao je u listu "Ekonomist" - čiji je tadašnji urednik bio Ministar finansija Božidar Đelić, ali izgleda da ni oni koji novac "imaju u malom prstu" ne prave baš uvek najbolju računicu.

U protekle četiri godine menjale su se vlade, smenjivali ministri, dosta se i uprava "Kolubare" promenilo, ali ništa do današnjeg dana nije preduzeto da se iskoristi bar ono rude što je ostalo.

Lična karta dijatomita

Dijatomit je mineral organskog porekla nastao od ljušturica morskih školjki, puževa i algi koje su pre više stotina miliona godina naseljavale ogromno prostranstvo tadašnjeg Panonskog mora. Njegovim povlačenjem po obodu basena su nastale debele naslage dijatomejske zemlje, tako da ga i danas najviše ima u Španiji, Italiji, Francuskoj, Alžiru... Dosadašnjim geološkim istraživanjima najveća nalazišta u našoj zemlji pronađena su na poljima "B", "C" i "D" površinskih kopova rudnika "Kolubara" i u otvorenom delu dubinskog bloka površinskog kopa "Tamnava - istočno polje". Na uzdužnom preseku ovih kopova i golim okom mogu se videti jasno odvojene naslage dijatomejske zemlje, na metar -dva ispod površine. Najčistija ruda e bele boje, pretežno sastavljena od si icijum - dioksida (SiO2). Kao primese mogu se javiti - oksidi gvozda, aluminijuma, kalcijuma, magnezijuma, titana, mangana i druge supstance, što utiče na njegov kvalitet i boju (sivkasta, bledo ružičasta, tamno siva). Procenjuje se da je na navedenim lokacijama ostalo još 200-250 hiljada tona ove sirovine (± 10%).

Naslage dijatomita (bela boja) na površinskom kopu polja B-1 i B-2 rudnika

Eksploatacija dijatomejske zemlje sa Polja "C" i Polja "D" vršena je do 1975. godine i tada je uglavnom korišćen za proizvodnju termoizolacionih materijala. Kasnije više nije namenski vađen i prerađivan i tek su napori naučnika iz IHTM-a ponovo aktuelizovali priču o dragocenom mineralu. Sudbina dijatomita bi, možda, bila drugačija da je ikada urađena valorizacija mineralnih sirovina kod nas. Ovako, glavnom mineralnom sirovinom se smatra ugalj, a sve ostalo ubraja se u prateće sirovine (dijatomejska zemlja; kvarcni peskovi i šljunkovi; gline i alevriti; aluvijalni šljunkovi ). Problem je samo u tome što se slojevi uglja nalaze ispod dijatomejske zemlje, pa da bi se do njih stiglo mora se ukloniti dijatomit. S obzirom da niko nije smatrao da to uklanjanje treba organizovati kao plansku eksploataciju, uništeno je, bačeno u jalovinu ili rastureno po kolubarskom rudniku oko l ,5 miliona tona ovog dragocenog minerala! Kako u šali reče dr Jovanović: "Da bageri ne upadaju u blato".

Malo računskih operacija dodatno će pojasniti stvari. Cena na svetskom tržištu l kg prerađenog dijatomita najlošijeg kvalitetea za potrebe filtracije je oko 0,50 do 0,60 evra, za malo bolje prerađeni dijatomit treba odvojiti 5-20 ev ra, dok cena prerađevine koja se koristi u farmaceutskoj industriji dostiže i 800 evra po kilogramu. Ako za meru uzmemo najnižu cenu dijatomita, ispada da smo pod bagere prosuli - najmanje milijardu i po evra, a da u zemlji leži još minimum 200 miliona evra!

Urađeni su i proračuni troškova eksploatacije i prerade. Vađenje rude ne zahteva neke posebne investicije, jer, kako je već rečeno, da bi se iskopao ugalj svakako se mora prethodno skinuti sloj dijatomejske zemlje iznad njega. Fabrika za preradu takođe ne iziskuje velika ulaganja: javno preduzeće "Građevinar" koje se prošle godine izdvojilo iz "Kolubare" poseduje zgradu koja proporcijama skoro u potpunosti odgovara planiranom objektu, a veći deo opreme za namensku proizvodnju takođe postoji, samo je treba sabrati unutar postrojenja. Potrebna radna snaga, smatra dr Dušan Jovanović, ne uključuje više od dvadesetak ljudi. Ukupna ulaganja u fabriku ne bi premašila l ,5 evra, a ako se pođe od realne pretpostavke da bi godišnja proizvodnja iznosila 6.000 tona postaje jasno da bi se fabrika otplatila za 2 do 3 godine, što je fascinantno i u svetskim razmerama, jer se smatra da je povoljan ishod za investitora ako povrati uloženi novac u roku od pet godina.

Strateška sirovina

Dijatomit je neophodan izbeljivač i emulgator u prehrambenoj industriji

Diatomit je neophodna komponenta u više od sto industrijskih grana. Savremena tehnologija proizvodnje piva nezamisliva je bez dijatomita kao filtracionog sredstva (osnovna uloga). Ako pivara u potrebnom momentu ne poseduje dijatomit na hiljade litara tečnosti može propasti. Kada pivo odleži potrebno vreme u buradima, neophodno je njegovo prečišćvanje od taloga, sluzi i gljivica pre finalnog tretmana u punionicama, pa se tečnost propušta kroz podlogu za filtraciju sastavljenu od dijatomita. Nakon ovog procesa, upotrebljeni mineral je dovoljno isprati i određenim tehnološkim postupkom obraditi, pa ga osposobiti za neku novu primenu. Kao sredstvo za filtriranje upotrebljava se i u industriji vina i voćnih sokova. Prečišćavanje otpadnih voda i proizvodnja vode za piće takođe uključuje procese filtracije, a "dijatomit je Bogom dan za to", kaže dr Jovanović. On ističe njegovu potpunu neškodljivost za okolinu i čoveka. "Možete ga prosuti posle upotrebe bez bojazni od zagađenja; možete ga i popiti i ništa vam se neće desiti."

Zbog navedene odlike posebno tretiran dijatomit sastavna je komponenta svake kapsule antibiotika, jer je idealan za apsorpciono - resorpcione procese nakon unošenja leka u organizam. "Mi smo ovde u Centru za katalizu i hemij-sko inženjerstvo od 10 kg kolubarskog dijatomita napravili kilogram prerađevine za potrebe farmaceutske industrije, tog koji košta od 800 do 1000 evra. A ako srno ga napravili u laboratoriji, ne vidim zašto ne bismo moali da ga proizvodimo u fabrici". Svetska zdravstvena organizacija preporučila ga je i kao obavezan sastojak svih pesticida i herbicida koji se koriste u poljoprivredi. Proizvodnja boja i abrazivnih sredstava, papira, gume, eksploziva, plastičnih filmova i raznih izolacionih materijala takođe zavisi od dijatomita.

Kao nosač za katalizator dijatomit je vredna sirovina hemijske i uljarske industrije. Hidrogenacijom biljnih ulja koja se ne može obaviti bez katalizatora te nezasićene masti se prevode u čvrste zasićenije proizvode koji se nazivaju parcijalno ili potpuno hiarogenovane masnoće. Uz pomoć dijatomita vrši se i filtracija istrošenog hidrogenacionog katalizatora po završetku procesa, a potpuno hidrogenovana masnoća služi dalje kao polazna sirovina za dobijanje emulgatora koji su neophodna komponenta industrije čokolada, bombona, slatkiša... Kada iz nekog razloga ne bismo mogli da uvezemo dijatomit čitava prehrambena industrija bi prestala da funkcioniše! Dr Jovanović podseća da su u vreme ekonomskih sankcija mnoge fabrike "na crno" kupovale devize i nabavljale dijatomit lošijeg kvaliteta po ceni i od 5 maraka za kilogram. U Fabrici ulja i biljnih masti "AD Vital" iz Vrbasa mi smo tada uradili industrijsku probu i dobili sertifikat da se sa našim dijatomitom uspešno može izvršiti sinteza hidrogenacionog katalizatora i da se sa istim tim katalizatorom može obaviti proces hidrogenacije biljnih ulja. Kao dokaz za to proizveli smo 20.000 pokliča margarina od 250 grama."

Zemlje koje imaju rezerve dijatomita iz navedenih razloga koriste ga kao stratešku sirovinu i prave dugoročne projekte njegove eksploatacije. Poput nafte i ostalih sirovina organskog porekla i dijatomit je neobnovljiv, pa stručnjaci iz Instituta za herniju, tehnologiju i metalurgiju upozoravaju da je poslednji čas da se zaštiti i iskoristi ono rude što je preostalo. Kao dodatak na naš nemar javljaju se neregulisani vlasnički odnosi i zakonski nedefinisano valorizovanje mineralnih sirovina. "Pravo na eksploataciju prirodnih mineralnih sirovina dodeljuie se po vertikali. Javno preduzeće "Kolubara" ima zakonsku mogućnost da vrši iskopavanja i eksploataciju uglja, ali ne i dijatomita iznad njega! To znači da dijatomit nije ničiji, tj. on je kao i ugalj u vlasništvu države, ali nijedna firma trenutno ne polaže eksplotaciono pravo na njega. Ali ova pravna začkoljica bi lako mogla da se resi, samo petoro ljudi treba da sedne i da se dogovori."

Proračuni za izgradnju fabrike su urađeni, oprema je dostupna, ulaganja nisu velika, a dobit koju može ostvariti nekolicina zaposlenih ogromna. Ne samo da bi se uštedelo nekoliko miliona evra od godišnjeg uvoza za potrebe naše industrije, već bi se proizvodnja potencijalno usmerila i ka izvozu. "Deset godina traje naš trud da dopremo do nadležnih struktura i ja se nadam da će se konačno nešto promeniti. l novo rukovodstvo "Kolubare" je zainteresovano da krene sa eksploatacijom, ostalo je na državi", ističe dr Dušan Jovanović. U međuvremenu smo dobili i Ministarstvo za kapitalne investicije, pa će se, možda, nešto kapitalno promeniti i u našem odnosu prema vrednostima koje imamo.

Dušica Ćosić