NAUKA KAO ŽIVOT

Pripremio: Miloslav Rajković

Akademik Fedor Mesinger, meteorolog
Svetac numeričke prognoze

Svetska meteorološka organizacija je 1976. izdala Mesinger-Arakavinu monografiju "Numeričko modeliranje atmosfere". Mesinger je njen prvi i stvarni autor

Fedor Mesinger: "Obavezuje me neka vrsta privrženosti i osećaj lojalnosti prema katedri meteorologije u Beogradu."

Fedor Mesinger je briljantan student prve katedre za meteorologiju u Srbiji. Prvi doktor meteorologije u Srba. Prvi meteorolog akademik. Jedan od dvanaestorice svetaca numeričke prognoze, kaže Ljerka Opra, pisac još neobjavljenog "žitija" tvorca Eta modela.

Zanimljiva je Mesingerova biografija, a on nerado govori o sebi, radije to prepušta drugima. Fedor, za prijatelje i kolege Feđa, drugo je dete Zdenka i Mare (rođene Blidović) Mesinger iz Sida. Otac, sudija, rođen u Iloku (Mesingeri su poreklom iz Sudeta), bio je katolik, majka učiteljica, pravoslavne vere.

Ime duguje majčinoj ljubavi prema velikom ruskom piscu Fiodoru Dostojevskom i, za razliku od starijeg brata, kršten je u pravoslavnoj crkvi. Fedorov deda po majci Dušan je bio sveštenik, a sestra njegove bake Sofije (rođene Pivnički) majka Petra Konjevića. Deda po ocu Viktor je bio oženjen Adelom Siber, plemićke krvi. Fedor je gimnaziju završio u Novom Sadu, a ne u Sremskoj Mitrovici, gde je ugledao svet (l 933), jer je mislio da školu treba da pohađa u velikom gradu. U toj novosadskoj gimnaziji učili su davno Vuk Marinković i Pavle Vujević (koji je sa Milan- kovićem studirao u Beču). Marinković je prvi u Srba pisao meteorlogiji, a Vujević formirao prvu katedru za meteorologiju bio Mesingerov profesor.

Dobra odluka

"U sedmom razredu gimnazije želeo sam da studiram književnost, ali sam se, kad je tome došlo vreme, predomislio. Bio sam dobar matematičar i svoj životni poziv sam video u nekoj od oblasti primenjene matematike. Upisao sam meteorologiju, bila je to dobra odluka", kaže danas Fedor Mesinger, danas eminentno ime u svetu nauke o prognozi vremena.

Meteorologija je kod nas rano dobila svoje pravo mesto i pravo ime. U vreme kada je Mesinger u Beogradu studirao meteorologiju (prva generacija studenata matematike i fizike koja je prešla na novu katedru), u mnogim evropskim zemljama ta nauka se izučavala u sklopu geofizike. Ne postoji ni kao posebna odrednica u tadašnjim izdanjima Larusove enciklopedije. Budući diplomirani meteorolog ima već slavne prethodnike (Milanković, Vujević). Snaga te odlučnosti ogleda se i u odbijanju poziva profesora Aljančića da pređe na matematiku. On je intuitivno osećao da svojim talentom i stečenim znanjima iz matematike i fizike više može pružiti u mladoj nauci koja je naglo počela da se razvija. Doktorirao je 1962. (kod prof. Marjana Čadeža).

Put je prvog srpskog doktoranta meteorologije vodio u Nacionalni centar za atmosferska istraživanja u Bolderu (Kolorado), u kome sreće Jejla Minca, profesora Kalifrnijskog univerziteta, jednog od korifeja numeričkog modeliranja atmosfere. Profesoru Mincu nije promakao Mesingerov talenat. Pozvao ga je u Los Anđeles, obezbedivši mu kurs -predavanja.

Arakavin učenik

"Drugi moj boravak u Kaliforniji je bio znatno duži, mogao sam da slušam, pored Mincovih i predavanja čuvenog Akiia Arakave. Kod Arakave sam ispekao zanat modeliranja. Pri povratku u Beograd dao mi je svoje beleške na osnovu kojih sam spremio kurs koji je tada bio poslednja reč meteorološke nauke", seća se Mesinger godina učenja i sazrevanja. Bio je to zapravo novi predmet, dinamička meteorologija. Predavanja su pretočena u udžbenik za koji je napisao i predgovor. "Udžbenik iz dinamičke meteorologije ne bih uspeo da napišem da nisam raspolagao kopijama beležaka sa predavanja. Ni danas nema mnogo objektivnih tekstova koji mogu poslužiti pisanju takvog udžbenika, a početkom sedamdesetih", napominje, "uopšte ih nije ni bilo". Sve što je saznao od Arakave i Minca Fedor Mesinger je nastavio da razvija u našoj sredini. Kako veli u jednom pismu, stalo mu je bilo da nešto učini za svoju zemlju. To je jedna plemenita vrsta naučne odgovornosti, koja se sve rede nalazi kod naših ljudi posvećenih nauci. Kada je pozvan da konkuriše za jedno od dva šefovska mesta u Evropskom meteorološkom centru u Redingu (kraj Londona), Mesinger se nije prijavio. U odgovoru kaže: "U velikoj meri obavezuje me neka vrsta privrženosti i osećaj lojalnosti prema katedri meteorologije u Beogradu".

Zahvaljujući Mesingeru Beograd je osamdesetih godina prošlog veka bio jedan od pet vodećih meteoroloških centara u svetu.Čak ni u Nemačkoj nije bilo profesora koji bi držali predavanja iz dinamičke meteorologije, pa je Mesinger , na preporuku Jejla Minca, održao jedan kurs post-diplomcima u Darmštatu. Na naučnom polju Mesinger je usavršio numeričku prognozu vremena uvođenjem eta koordinate, koja je znatno poboljšala rezultate prognoze. Godinu 1976. Mesinger smatra važnom u svom naučnom radu. Te godine je potvrđena Milankovićeva astronomska teorija klime, a Svetska meteorološka organizacija je izdala Mesinger-Arakavinu monografiju "Numeričko modeliranje atmosfere" (Numerical Methods used in Atmospheric Models, WMO,1976). Mesinger je njen prvi i stvarni autor. Ovo aelo je obavezan udžbenik na postdilomskim studijama meteorologije. Velike su zasluge Milankovićeve što je meteorologija u Beogradu na nivou na kome jeste. Fedor Mesinger je na određen način tu duhovnu "vezu" potvrdio na nedavnom simpozijumu posvećenom Milankoviću i fenomenima klime: "U duhu istorijskog povoda simpozijuma, mislim da je opravdano istaći da je na univerzitetu na koji je Milanković došao iz elitne evropske prestonice, i na kome je svojevremeno o prognozi vremena razmišljao, kasnije, 1973. godine, započeo veoma uspešan rad na prognozi vremena... Rad koji je proteklih tridesetak godina doveo do Eta modela, jednog od najuglednijih "u ograničenoj oblasti", kako se to kaže za modele koji se primenjuju sa ciljem da se u oblasti po izboru dobiju rezultati točniji od rezultata globalnih modela".

Mesinger je neke od rezultata dobijenih Eta modelom istakao na simpozijumu, u predavanju o numeričkim metodama u modeliranju vremena i klime, ukazujući na mogućnost daljeg povećanja točnosti prognoze vremena. "Točnost prognoze za dva dana moguće je sa velikom pouzdanošću povećati za oko 20 procenata u poređenju sa današnjom točnošću vodećih modela a da nije potrebno resiti neki problem za koji se unapred ne zna da li ga je moguće resiti", kaže Mesinger. "Ovaj rezultat se ne može normalno dobiti na neki smišljen način, dobi-jen je slučajnim sticajem okolnosti. Kako bi se engleski reklo serendipitv - da li smo usvojili tu lepu reč?"

Model budućnosti

Kada se povede razgovor o ovom modelu, akademik Mesinger navodi pokušaje da se on diskvalifikuje kao nepouzdan, npr., u slučaju žestokog padavinskog vetra. Mnogi autori su zaključili, kaže, da "eta koordinata" nije dobra za modele sa visinskim razlaganjem, pa su modelari zadržali prethodnu, sigma koordinatu. "Udubio sam se u problem i video da se on može ukloniti. Eksperiment koji sam napravio sa Dušanom Jovićem, izuzetno sposobnim u kompjuterskim poslovima, pokazao je da zeta koordinata, ima ne samo prošlost nego i budućnost. Svi će za pet ili deset godina uvideti da je to put kojim treba ići. Ima mnogo kontro-verznih puteva i moramo dopustiti da ljudi veruju u njih", veli Mesinger, koji trenutno radi u američkom Nacionalnom meteorološkom centru u Vašingtonu.

Fedor Mesinger je za svoj rad na polju prognoze, u koju je matematika ušla tek napretkom tehničkih nauka, dobio najviša priznanja. Redovni je član SAMU, Evropske akademije u Strazburu. Američkog meteorološkog društva. Peti je dobitnik Bjerknisove medalje za "različita istraživanja u atmosferskim nauka-ma" koju dodeljuje Evropsko geofizičko društvo.

Akademik Mesinger je poslednjih godina više s one strane Atlantika, u Fort Vašingtonu (Merilend). Na Kolumbija univerzitetu, u istoj zgradi u kojoj je i Pupin radio, radi njegov sin Andrej, specijalnosti slične očevoj ("samo on gleda milijardama godina u prošlost', veli). Nedavno, na povratku u Ameriku, dok smo razgovarali u Institutu za meteorologiju u Dobračinoi ulici, reče da imalep stan na Dorćolu, sa pogledom na Dunav, i da mu Beograd sve više nedostaje. Tamo daleko nema osećaj da je kod kuće, iako ima "meteorološku" adresu: Willow Wind Circle, pogotovo ako supruga Nedeljka, takodje meteorolog, nije sa njim. Pre desetak godina, na 61 rođendan, počeo je da piše "Sećanja". Napisao je tek "neku početnu stranicu" i stao. Istraživački posao mu još ne da da se posveti uspomenama. Smatra dq "pisanje baš ne pomaže nauci". Čini se aa Fedoru Mesingeru ništa nije primerenije od misli koju živi: "Imaj stalno na umu da si jedinstven, upravo kao i svako drugi'.

Miloslav Rajković