NOVI MILENIJUM

Pripremio:Dušica Ćoćić

Otkrića koja će promeniti nas svet
Svet u totalnoj mreži

Već je dosta godina prošlo od kada su nas sociolozi kulture "obavestili" da se klasično industrijsko društvo ubrzano transformiše u informaciono društvo koje svojim unutrašnjim ustrojstvom menja ne samo naše ustaljene načine komuniciranja, već redefiniše i naše pojmove pismenosti i obrazovanosti. Epoha dominacije informacionih tehnologija tek je počela, a ni najsmeliji vizionari ne upuštaju se u predvidanja njenog toka i granica

Koliko je početak nove ere nepovratno izmenio naše životne prioritete, svedoci i slučaj jednog od najpoznatijih svetskih hakera. Nakon petogodišnje zatvorske kazne zbog upada u računarske mreže Kevin Mitnik ie januara 2000. godine pušten na uslovnu slobodu, ali uz zabranu da koristi Internet i sve pogodnosti koje on donosi. Početkom 2003. godine sud u Njujorku je ukinuo prvobitnu odluku uz obrazloženje da je "Internet neophodan za svakodnevni život"!

Najskuplja roba

Prvobitno osmišljen da poveze i olakša komunikaciju između nekoliko američkih univerziteta Internet je brzo prevazišao početnu ideju i postao globalna mreža podataka, nosilac multimedijalnog pristupa informacijama, "mreža svih mreža". Dr Branimir Stojković, profesor na predmetu Savremeni sistemi informisanja na Fakultetu političkih nauka, i dr Miroljib Radojković, profesor Komunikologije na istom fakultetu, u knjizi "Informaciono komunikacioni sistemi" (izdavač Clio, 2004.) porede stvaranje svetske informatičke mreže krajem XX veka sa nastankom transkontinentalne železničke mreže u Evropi i Severnoj Americi u drugoj polovini XIX veka. Razvoj železnice kao sredstva za prenos Ijudi, robe i informacija, inicirala je tada nastanak mnogobrojnih privrednih grana nužnih za gradnju, opremanje i održavanje pruga. "Slično je i sa novom ekonomijom u čijoj je osnovi razmena informacija. UspostavIja se novi odnos između ekonomskih proizvodnih snaga i kulturnog kapitala društva u korist ovog drugog, jer informacija postaje osnovni proizvodni činilac u ekonomiji zasnovanoj na znanju", ističu autori.

Polaziste da je osnovna uloga i odlika komunikacionih tehnologija prenos robe nematerijalne prirode - informacija, uslovilo je mnoštvo brzih revolucija u oblasti komuniciranja. Od davnih dana pojave štampe, preko kasnijeg izuma telegrafa, telefona, filma, radija, televizije, sposobnosti računara da svaku informaciju pretvore u jednostavne nizove nula i jedinica, do mogućnosti koje nude savremeni multimediji i satelitski prenosi, informacija je polako postajala najskuplja roba na svetskoj pijaci. Toj tvrdnji ide u prilog i podatak da je čak 14 od dvadeset najvećih svetskih kompanija direktno povezano sa proizvodnjom i plasmanom informacija na tržište. Poznatoj maksimi "od seče šuma do kioska" koja ilustruje objedinjavanje poslova i vertikalno sirenje medijskih korporacija danas se može dodati "od čipa do satelitskog prenosa". Takav trend u savremenim kompanijama samo je slika već započetih integracija samih funkcija i na čina komunikacija. Videofon prikazivan u sciencefiction filmovima prošlog veka danas je mnogima dostupna sprava. "Prvobitno namenjen da posluži kao telefon bez žica, lako prenosivi aparat, mobilni telefon je svoju primarnu funkciju prenosa Ijudskog glasa kasnije dopunio i prenosom alfa-numeričkih podataka. Danas se njime mogu slati ne samo fotografije, već i kraći video zapisi, sto neslućeno pomera granice njegove primene", kaže prof. Stojković.

Razvoj posredničke tehnologije

Ovakav "tretman" informacija doveo je neminovno i do sve većih ulaganja u nova pomagala za njihov brzi i kvalitetniji prenos. Tržišna utakmica nevidjenom silinom zahvatila e primenu i razvoj posredničkih tehnologija i dala prioritet istraživanjima u ovoj oblasti. Stotine hiljada kilometara novih optičkih kablova ne debljih od vlasi kose, otpornijih na oštećenja i sa boljim protokom informacija od ranije upotrebljavanih prostire se Zemljom, dok je signalima trenutno pokriva oko 150 komunikacionih satelita smeštenih u njenoj orbiti.

"Sarp" (Sharp) je pre nekoliko meseci predstavio prvi monitor izradjen od tečnih kristala (LCD) namenjen za prikazivanje trodimenzionalnih slika koji će imati kućnu primenu. Do sada su velike kompanije ovakve monitore pravile isključivo za potrebe naučnih i medicinskih ustanova. On će svojim korisnicima omogućiti da bez specijalnih naočara, uključivanjem trodimenzionalnog prikaza na ekranu, dobiju "osećaj dubine" slike, bez obzira da li su one zaista kreirane u tri dimenzije ili ne.

Japanski naučnici uspeli su da naprave plastični čip koji bi mogao da zameni do sada neprikosnoveni silicijumski čip u računarima kojima brzina nije prioritet. Silicijum je idealan za izradu čipova zbog nenadmašnih poluprovodničkih svojstava. lako je jeftin, izrada čipova od njega je veoma skupa, jer zahteva specifične laboratorijske uslove. Svi dosadašnji eksperimenti sa alternativnim materijalima često su iziskivali još veće troškove. Upotreba politiofena će sniziti cenu izrade monitora, televizora, displeja za mobilne telefone i mnoge druge prenosne uređaje. I ne samo to: takav ekran se može nositi savijen u rolni, sto nije bilo moguće sa onim od silicijuma. Primena plastičnih materijala pomogla je i istraživačima kompanije "Fujitsu" da naprave prototip elektronskog papira koji svojim osobinama ne zaostaje za običnim, a ima i prednost gotovo neograni čenog pisanja i brisanja po njemu.

Nano-tehnologija je omogućila stručnjacima da proizvedu i čip koji će "nositi" dva mikroprocesora (dual core tehnologija), čime je donekle rešen problem njihovog prevelikog zagrevanja usled neprestanog povećanja broja tranzistora na jednom mikroprocesoru. Veličina tranzistora se takođe neprestano smanjuje, pa Murov zakon (nazvan po osnivaču "Intela" Gordonu Muru) da se broj tranzistora udvostručuje svake dve godine neće, po predviđanju stručnjaka, biti oboren bar još desetak godina. U "Hjulit - Pakardu" memorijski čip je smešten na jedan kvadratni mikron, milioniti deo metra. lli ako vam je lakse da tako zamislite: nekoliko stotina tih jedinica može stati na vrh Ijudske vlasi!

Dobar deo svog pozamasnog kapitala "Majkrosoft" posledjih godina ulaže u unapredjenje "tehnologije pametnih ličnih predmeta" SPOT (Smart Personal Objects Technology). Celnik ove korporacije tvrdi da će se tržište uređaja ubrzano siriti, jer ćemo, po njegovoj oceni, do kraja ove decenije većinu poslova obavljati koristeći te "pametne" naprave. Tako ćemo preko ručnog časovnika dobijati izveštaj o stanju na berzi ili vremenskim prilikama, a ukrasni magneti na frižideru će nas obaveštavati o ponudi lokalnih restorana. Prenos podataka vrši se dugo-talasnom radio mrežom.

Javne bežične lokalne mreže WLAN ( Wireless Lokal Area Network) sve vise nalaze primenu na prometnim mestima poput aerodroma, hotela, konferencijskih sala, restorana...i nude korisnicima brzo i lako bežično povezivanje. Bluetooth i Wi-Fi tehnologije već su dosta odmakle u kreiranju bežičnih kancelarija, a primena radio talasa nudi nove i još neispitane mogućnosti bežičnog povezivanja. Ultraširoki opseg emitovanja zamenice kablove koji povezuju npr. računar i njegove periferne delove (mis, tastaturu, zvučnike...). Ovim načinom moći će da se prenese 100 Mb informacija na rastojanju od 15 metara i oko 1 Gb na razdaljini od jednog metra. Kod komunikacije na srednjim distancama vise korisnika će se povezivati preko jednog odašiljača, a količina i brzina protoka informacija je obrnuto srazmerna broju priključaka. Na velikim razdaljinama (do 45 km) radio talasi će pojednostaviti povezivanje npr. mobilnog telefona i nekog PC računara. Kako ističe dr Endrju Lipman, direktor čuvenog Medialaba na još čuvenijem Tehnoloskom institutu Masacusets, inovacije u bezičnoj komunikaciji tek počinju. "Primena radio veza će, bez sumnje, dovesti do njihove globalne primene u elektronskim uredajima. Sve je, još uvek, u eksperimentalnoj fazi, ali je izvesno da će integracija bežičnih veza u elektronsku opremu učiniti komunikacije jednostavnijim i jeftinijim".

Dostupnost javnog dobra

Velika ulaganja u istraživanja i svakodnevno unapredenje opreme za obradu i distribuciju podataka usmereni ka njenom pojeftinjenju, a time i većoj dostupnosti, sve opet radi većeg profita, još uvek nisu uspela da otklone veliki komunikacijski jaz u Intemeteri. Slogan digital divide ukazuje na prividnu nameru novih medija da koriste svima. Složenost i još uvek ( i verovatno uvek) visoka cena novih tehnologija onemogućuje pristup mnogim zemljama južnog dela hemisfere. Sta uopšte jednom Afrikancu znaće rasprave o rešenju problema preopterećenosti Interneta kada većina stanovnika tog kontinenta nema ni struju?

Definisanje informacija kao javnog dobra koje svi mogu koristiti ne podrazumeva neograničen pristup korisnika čak ni tamo gde su mu tehnoloske inovacije na dohvat ruke. Ako ni sa čim drugim uvek je sputan količinom novca koji mora odvojiti da bi odredenoj informaciji pristupio, bilo da se radi o nadoknadi za gledanje kablovske televizije ili pretraživanja po Internetu. Ali kako kaže dr Branimir Stojković " i u takvom svetu postoji ono sto možemo nazvati ostrvima altruizma. Ako vi sve radite samo da zaradite, uvek postoje i Ijudi koji nešto rade da drugima bude bolje. I u oblasti komunikaciia ima toga; ima Ijudi koji smatraju da informacije treba da budu besplatne. Meni su posebno dragi oni koji razbijaju skremblovane i enkriptovane sadržaje satelitskih programa. Njihov rezon je upravo taj da je informacija opšte dobro i kada se pojavi u info-sferi ona pripada svima, onaj ko je pusta u etar nema prava da je naplaćuje. Oni su neka vrsta benignih hakera".

Dušica Ćoćić