MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»   BROJ: 10
Septembar 2004 g.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.

 

» Glavni naslovi

AERONAUTIKA

Savremeno letenje i primena novih tehnologija

ČeliČno srce u ČeliČnim pticama

Za Planetu govori Zoran Kocorep, pilot aviona DC 10

Vlado
Zoran Kocorep u kokpitu DC-10

U odnosu na neka prošla vremena raditi danas pilotski posao je mnogo lakše. Razlog je tehnologija koja je toliko napredovala da nam omogućuje da proces letenja bude lakši. Razvoj tehnologije i kompjuterizacija su, između ostalog, našli prvu primenu u avijaciji. Kroz razvoj navigacionih sistema i kompjuterskog upravljanja postignuta je lakša kontrola aviona jer je sve automatizovano - načinje temu savremene aeronautike Zoran Kocorep, šef pilota na avionu DC 10 u JAT- u.

‘' Samo uvođenje nove tehnologije ostavilo je više prostora za ‘'odmor'' pilota, pa su oni spremniji za nepredveđine situacije. Današnji avioni su toliko sigurni da ne dozvoljavaju da se dogodi ljudska greška. Što je veći stepen automatizacije veća je i sigurnost i manja verovatnoća da će pilot da pogreši. Iako pilotska kabina izgleda komplikovano zbog svih tastera, prekidača, poluga i ostalog tokom letenja se svi ti prekidači, u principu, ne koriste dok sistemi rade normalno. Ali ako dođe do kvarova, onda se ulazi u proceduru koja zahteva određene radnje po tačno utvrđenom redosledu pa se tek onda aktiviraju neki od pomenutih poluga u pilotskj kabini ‘', objašnjava Kocorep.

Svetski proizvođači aviona kažu ‘' kupite saveremeni avion i smanjitećete deo rizika od udesa ‘'. To je njihova priča sa kojom se ja slažem. Na jednom seminaru na kome sam bio pre nekoliko godina iznenedio me je podatak da će svi avioni koji su do sada proizvedeni, do 2015. godine biti prevaziđeni. Od postojećih modela praviće se samo varijacije, u smislu veličine i tehnologije, ali ništa drastično novo. Međutim, od 2015 godine nastupiće bum kada su u pitanju avioni. Tehnologija i nauka će toliko napredovati da će biti moguće da se napravi avion koji će biti duplo lakši recimo od današljeg džambo džeta i to sa istim kapacitetom putnika. Materijali će biti lakši, kao i tehnologija spajanja. Brzina budućih aviona biće dva i po puta veća od gore pomenutih'', ističe Kocorep.

A kako će izgledati buduće ptice za prevoz putnika ?

av ‘' Oblik aviona biće drastično drugačiji. Već je dokazano da je telo koje ima okrugao oblik najbolje i najprilagođenije za kretalje kroz vazduh. Zbog toga se pretpostavlja da će i avioni u budućnosti biti derivati tog oblika. To znači da će u mnogome podsećati na leteće tanjire. Takve promene postaviće nove zahteve i pilotima. Zanimljivo je da će jednim takvim avionom upravljati jedan pilot, a ne dva kao danas. Pilot će u budućnosti biti neka vrsta komjuterskog operatera ‘' kaže Kocorep.

Gde se Srbija nalazi u priči o savremneom letenju i budućnosti aeronautuke ?

‘' U tehnološkom smislu mi smo u velikom raskoraku sa napretkom tehnologije aviona. Ali to i ne čudi s obzirom na opštu situaciju. Međutim , kada je u pitanju bezbednost letenja mi smo u samom vrhu. Razlog je veći stepen provera naših pilota i čestih treninga koje prolazimo. Osnova toga što su naši piloti u vrhu je i učenje u osnovnoj obuci tj, školovanje. Ali posao pilota je takav da on mora stalno da uči, postoji veći zahtev za stalnim učenjem nego kod nekih drugih profesija. Pored redovnih provera koje imamo dva puta godišnje, druga stvar je i recimo situacija kada u kompaniju stigne novi model aviona. Onda se svaki pilot mora školovati za taj avion , za tu novu tehnologiju. Treći aspekt stalnog učenja koje važi za posao pilota je i praćenje savremenih tokova u avioindustriji jer je veoma važno biti informisan. Takođe, s vremena na vreme postoje i neka poboljšanja i u samom načinu letenja, i u zakonodavstvu kao i u metereologoji, pa i to treba naučiti. Mi smo retka profesija koja tokom celog života uči, vežba i to znanje primenjuje'', objašnjava Kocorep.

kokpit
Kokpit DC-10

Najnovij model aviona koji treba da se pojavi najverovatnije 2008. godine biće avion 787 (radna verzija nosi oznaku 7E7). Kocorep kaže da će prema nekom njegovim saznanjima Srbija biti jedan od prvih evropskih zemalja koja će dobiti ( kupiti ) taj avion.

Kompanije koje u najvećoj meri podstiču savremenu aeronautiku i razvoj u ovoj oblasti su singapurske, kompanije sa Bliskog istoka, japanske i pojedine američke kompanije. Međutim o budućnosti aeronautike kao i kako će izgledati budući avioni jako malo se zna. Razlog je naravno konkurencija među svetskim proizvođačima gde prednjače Erbas i Boing. Detalji o budućnosti letenja zato se kriju a u javnost se informacije daju na kašičicu. . Ostaje nam da čekamo.

Tekst: Ana Savić.
Fotografije: Zdenko Štromar

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA