PALEONTOLOGIJA

FOSIL NAJSTARIJEG INSEKTA

Rhynognata hirsiti je identifikovan kao najstariji insekt na svetu. Otkrio ga je dvadesetih godina 20. veka jedan škotski prirodnjak i bio je zaboravljen u Londonskom muzeju. To krilato stvorenje živelo je pre 400 miliona godina, što je 20 miliona godina ranije od najstarijeg poznatog insekta. Otisak vilice te životinje omogućio je paleoentomologu Dejvidu Grimaldiju iz Muzeja prirodne istorije u Njujorku da ga identifikuje.

»Dvadesetih godina prošlog veka, prirodnjaci ga nisu klasifikovali kao insekta«, objašnjava Andre Nel, profesor Muzeja prirodne istorije u Parizu. »Od tada je naše znanje o evoluciji napredovalo, i omogućilo nam tačniju klasifikaciju tog primerka«. To otkriće potkrepljuje tezu da su se prvi insekti pojavili i Silurijumu (pre 408 do 438 miliona godina). »Mada nam nedostaju direktni tragovi iz te epohe, činjenica o evoluciji Rhynognata hirsiti ukazuje da su svakako postojali još stariji oblici«, zaključuje Andre Nel. G. B.

MATEMATIKA

STVOREN MATEMATIČKI MODEL NABORA

Konačno je nađen matematički model za nabore na svili, pamuku, prozirnim zavesama i drugim elegantnim tkaninama. Da su nabori i dvostruki prevoji koji nastaju dok ta tkanina prekriva neki predmet posledica sukoba dveju sila - gravitacije i elastičnosti tkanine - ne bi bilo teško da se predvidi kako će one »padati«. Dok se time nisu pozabavili matematičari i fizičari sa Univerziteta u Santijago de Čileu, nabori su mogli da se izračunaju, sa manje ili više sreće, samo pomoću komplikovanih formula i uobičajenih stepenovanja. Ekipa Enrika Serde se toga poduhvatila na drugačiji način: ona je složene figure nabora razložila na nekoliko osnovnih geometrijskih oblika - kupa, cilindara i ravni - i povezala ih u funkciji od visine, elastičnosti tkanine, oblika objekata koje prekrivaju i otpora koji pružaju šavovi, čvorovi ili kopče. Pošto uračunaju sve te parametre, njihovi rezultati daju veoma realističan opis tkanine. Istraživači kažu da rezultati zaslužuju da se dalje usavršavaju, pošto bi mogli da se primene u trodimenzionalnim simulacijama u video igrama i u filmovima. G. B.

TEHNOLOGIJA

NASINA INFRACRVENA KAMERA POMAŽE DA SE LOCIRA TUMOR MOZGA

Infracrvena kamera koju su razvile Nasine laboratorije već je u širokoj upotrebi; koristi se za traganje za dalekim objektima u univerzumu, vatrogasci je koriste da lociraju ljude zarobljene u zgradama, a vojska za otkrivanje ciljeva noću. Lekari su je dosada koristili samo da lociraju tumore kože, ali je sada prvi put upotrebljena da se lociraju tumori mozga.

Prilikom operacija tumora na mozgu, hirurzi nisu sasvim sigurni jer na granicama ćelije kancera izgledaju kao normalne. Zato se dešava da se pri operacijama zahvate zdrave ćelije, kao i da se ostave neke ćelije tumora koje nisu optički primećene.

Sada, zahvaljujući činjenici da su ćelije tumora nešto više temperature od ćelija normalnog tkiva (a infracrvena kamera može da zapazi temperaturne razlike reda veličine stotog dela Celzijusovog stepena) postaje moguće jasno odrediti granice tumora. Osim toga, ova procedura je mnogo dobroćudnija od izlaganja pacijenta rendgenu ili intravenoznim rastvorima.

BIOLOGIJA

Ispitivanje prehrambenih proizvoda na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu

Laboratorija za ispitivanje prehrambenih proizvoda i hrane za životinje, pored 1.239 metoda kojima se ispituje 50 grupa proizvoda, osposobljena je i za upotrebu brojnih metoda, koje se u svetu primenjuju pri određivanju izvozno-uvoznih karakteristika najrazličitijih vrsta hrane.

- Kod nas se rade i specifične analize, koje mogu da ukažu na neke probleme tokom tehnoloških procesa, kao preventiva, ali i, što je naš najvažniji zadatak, permanentni rad na povećanju kvaliteta proizvoda, - ističe dr Jasna Mastilović, naučni saradnik i rukovodilac ove ustanove pri Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, napominjući da stručnjaci ove ustanove rade hemijska, fizička, mikrobiološka, mikrotoksička, mikroanalitička senzorna ispitivanja gotovo svih prehrambenih sirovina.

Jedan od razvojnih programa Tehnoloskog fakulteta, kako nam je rečeno, jeste uvođenje novog sistema garantovanja zdravstvene ispravnosti proizvoda u prehrambenoj industriji tzv. HCCP, gde se klasična kontrola proizvoda zamenjuje, ovim, svakako pouzdanijim sistemom, čime je moguće odrediti kontrolne tačke u kojima je neophodno zaustaviti kontaminaciju pre izlaska na tržište.

V. Utvić