ASTRONAUTIKA

Rusija i meĐunarodna kosmiČka stanica

Posle potapanja orbitalne stanice “Mir” 2001. kompletan program ruskih kosmičkih letova sa ljudskim posadama preorijentisan je na održavanje i eksploataciju Medjunarodne kosmičke stanice (ISS). Do obnove programa “Spejs šatl” život na ISS-u i njeno održavanje odvija se isključivo zahvaljući ruskim kosmičkim brodovima “Sajuz TMA” i “Progres”

Iako u pogledu budžeta višestruko zaostaje za finansiranjem kosmičkih programa u SAD, Kini, Francuskoj, Japanu, Izraelu i Indiji, ruska kosmonautika još uvek odoleva velikim izazovima sa kojima se suočava. Primera radi, protekle godine Rusija je obavila 21 lansiranje (četiri manje od SAD-e) u okviru civilnog, vojnog i komercijalnog programa. Prvi put je pomoću rakete “Sajuz-Fregata” ka “Crvenoj planeti” lansirana evropska međuplanetarna letelica “Mars Ekspres” (Express) i izraelski telekomunikacioni satelit “Amos”, čime su povećane mogućnosti Rusije u sferi lansiranja leelica prema durigm planetama i na geostacionarnu orbitu. Do sada se za ove operacije koristila isključivo ekološki rizižna raketa-nosač “Proton”. Kao što je poznato, za raketu “Sajuz-Fregata” se sada na evropskom kosmodromu u Kuruu gradi lansirna rampa, tako da će 2006. početi njeno korišćenje sa tla Južne Amerike.

Sve na ruska pleća

Lansiranje “Sojuza” iz Bajkonura

Posle tragedije šatla “Kolumbija” na, ionako finansijsku iscrpljenu Rusiju, svalilo se dodatno breme – održavanje Kosmižke stanice ISS. Na osnovu dogovora iz 1998. Rusija je bila dužna da rotira osnovne posade ISS-a, u njenom sklopu drži jedan kosmički brod “Sajuz TMA” kao “čamac za spašavanje”, a da teretnim brodovima “Progres” snabdeva stanicu gorivom, hranom, vodom, vazduhom i naužnom opremom. Ostatak posla, ukljužujući dodatno snabdevanje stanice i njenu nadogradnju ležao je na šatlu. Medjutim, od februara 2003. kada je flota od tri preostala američka šatla prizemljena Rusija je ostala jedina koja je u stanju da održava stanicu u životu. Od tada, već su tri osnovne dvočlane posade stanice ISS (VII, IX i X) lansirane sa Bajkonura ruskim “Sajuzima”, dok se snabdevanje ISS svim što je neophodno za nastavak njenog funkcionisanja, ukljužujući vitalno korigovanje orbite stanice čime se sprečava njeno uništenje, obavlja pomoću brodova “Progres”.

Obnova misija američkog šatla se ne očekuje pre marta 2005. tako da će aprila 2005. sledeća XI osnovna posada ISS-a takodje dospeti na stanicu brodom “Sajuz TMA”. Rusija je ranije koristila slobodno treće sedište u “Sajuzu” u komercijalne svrhe, prodajući ga bogatim kosmižkim turistima (do sada su dva turista letela u kosmos) ili Evropskoj kosmičkoj agenciji (ESA), čiji astronauti povremeno u kratkotrajne posete stižu na ISS. Pre nesreće “Kolumbije', 42% budžeta ruskog kosmičkog programa odlazio je za finansiranje programa ISS koji je poprilično kritikovan od strane veterana kosmičkih istraživanja i pojedinih uitcajnih političara. Oni ukazuju na sekundarnu ulogu Rusije u programu ISS, i da stvaru korist od ovog projekta imaju samo Amerikanci. Zanimljivo je da u dvožlanim osnovnim rusko-američkim posadama, u kojima se komandiri rotiraju iz obe države, ulogu takozvanog inženjera-naučnika, koji obavlja većinu naužnih istraživanja na ISS-u ima samo amerižki astronaut. Takodje, dva ruska modula su jedini delovi ISS koji imaju autonomne sistema održvanja života, a na njih su pripojena tri amerižka modula koji su organski povezani sa ruskim modulima.

Novca nema za nastavak gradnje Laboratorijskog modula, čevtrtog ruskog segmenta stanice ISS-a. Šest milijarde rubalja izdvojenih za gradnju modula ove godine je dovoljno samo za marginalne poslove i konstruisanje pojedinih sistema modula.

Kada se šatl vrati na scenu, broj članova osnovnih posada povećaće se sa za jedan, na tri, u čemu Evropa vidi šansu da konačno i ona ima svog predstavnika u osnovnim posadama ISS-a koje se rotiraju na pola godine. Naime, uskoro će prema ISS-u biti lansirana evropska automatska teretna letelica ATV “Žil Vern” čiji su kapaciteti 2.5 puta veći od ruskog “Progresa”. Ona će se koristiti za poboljšano snabdevanje ISS zalihama hrane, vode i opreme, a označava početak ozbiljnijeg angažovanja Evrope u programu ISS. Kako od planiranih šestočlnih posada ISS-a sa Rusima, Amerikancima, Evropljanim, Japancima i Kanadjinama rame uz rame nema ništa, Evropa traži mesto u trožlanoj posadi za svog astronauta. To dodatno komplikuje situaciju jer ako se za te svrhe koristi “Sajuz TMA” Rusija zahteva da joj ESA plati znatno više od standardnih 12 miliona dolara koliko koštaju jednonedeljne misije evropskih astronauta na ISS. Uz to Ruska kosmička agencija (RKA) ima u planu da intenzivira kosmički turizam. Nedavno je obelodanjeno da će naredna dva kosmička turista biti iz SAD i Japana, tako da će se za plaćeno mesto u tesnoj kabini “Sajuza” pored obaveznog komandanta misije i brodskog inženjera boriti Evropa i kosmički turisti. I to uz program lansiranja samo dva kosmička broda godišnje. Nimalo ohrabrujuće za 46 ruskih kosmonauta od kojih pojedini godinama čekaju na svoj prvi kosmički let.

Komandna soba - tehnologija iz 60-tih godina

Rusija još uvek nema oficijelnu ponude NASA-e da joj se pridruži u nedavno najavljenom programu istraživanja Marsa. NASA planira da koristi šatl do 2010. kada izgradnja ISS treba da bude završena, da bi oko 2014. u upotrebu ušlo novo vozilo koncipirano na brodu “Apolo” koje će biti prototip univerzalne letelice za osvajanje Meseca i Marsa. Stručnjaci kompanije “Energija” rade već četiri godine na novom kosmičkom brodu za šestočlnu posadu. Mase 14.5 tona, novi brod će u kosmos biti nošen raketom “Onjega” koja će biti razvijena na bazi rakete “Sajuz”. On će biti korišćen za misije prema ISS, ali može biti upotrebljen i kao element budućeg marsijanskog kompleksa. Ako finansiranje projekta ide prema planu lansiranje novog broda može uslediti pre 2010. Inače od 1967. kada je u kosmos lansiran “Sajuz 1” Rusija nema principijelno novi pilotirani kosmički brod. Upotreba ovog broda, kao i veliko iskustvo koje ruski stružnjaci imaju u oblasti lansiranja velikih tereta na orbitu (100t) i dugotrajnih kosmičkih eksedicija, ponude su koje će NASA sigurno ozbiljno razmatrati.

G. i N. Ivanović