NAUKA KAO ŽIVOT

Aleksandar Loma, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i član SANU

Srpski etimološki tezaurus

Aleksandar Loma

U pogovoru svom prevodu Benvenistovog Rečnika indoevropskih ustanova (Le vocabulaire des institutions indo-europeennes, 1969) Aleksandar Loma, govoreći o ovom "vrhunskom stručnjaku" na "širokom polju indoevropeistike i opšte lingvistike", navodi jednu rečenicu iz Dimezilovih sećanja na naučnika u mladosti: "Najbriljantniji Mejeov učenik, učenik pao s neba, gotovo čudesan". Ništa, rekli bismo, ne daje tačniju i sažetiju autokarakteristiku prevodioca srpskog izdanja kao ova iskrena pohvala znamenitom francuskom lingvisti.

Ako bi radoznali čitalac poželeo i površno da se obavesti o prevodiocu, koji je većinu mesta iz arhaičnih tekstova (Ilijade, Odiseje, indijskih Rigveda, staroiranske Aveste, Plauta, Ulifilovog preveda Novog zaveta i drugih) navedenih u ovom delu, na srpski preveo neposredno sa izvornika, mogao bi lako zaključiti, a da u tome nimalo ne pretera, da je Aleksandar Loma najbriljantniji učenik beogradske škole klasičnih nauka. Za mnoge važne poslove u srpskoj nauci i kulturi uopšte, koji još nisu urađeni, upravo "učenik pao s neba".

Arheolog duhovne kulture

Izrada novog Etimološkog rečnika srpskog jezika, prikupljanje onomastičke građe, rad u izdavačkom komitetu Atlasa evropskih jezika (Atlas linguarum Europae), toponomastička istraživanja, tumačenje srpske epike u svetlu komparativne mitologije, paleobalkanski jezici (ilirski, trački, grčki, keltski, posebno skitski), čine težište Lominog naučnog rada. Pažljivijim pregledom bibliografije naišli bismo na radove, rasute po domaćim i stranim naučnim časopisima i zbornicima, iz indoevropeistike, paleoslavistike, istorije religije, istorije mitologije, istorijske geografije, zavičajne i kulturne istorije, folkloristike i etnolingvistike. "Sve čime se ja bavim moglo bi da se svede na arheologiju jezika i duhovne kulture. To je široka oblast, koliko privlačna toliko klizav teren, koja otvara vrata raznim zloupotrebama i mistifikacijama", kaže Aleksandar Loma (1955), redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU.

Jezički atlas Evrope Atlas linguarum Europae (ALE) se radi već 40 godina. Taj najevropskiji od svih evropskih lingvističkih projekata, koji u trenutku kada se Evropa ujedinjuje niko ne želi da finansira. Projekat je uspeo da prikupi, kartografiše i komentariše stotine i stotine pojmova sa jedne liste koja obuhvata prostor od Atlantika do Kavkaza i Urala. Atlasi se prave za porodice (indoevropska, uralska, altajska) i grupe jezika (slovenska, romanska, germanska, baltska, ugro-finska) ili za svaki jezik posebno. Tako će biti urađen i atlas srpskog jezika. Najveći broj Evropljana govori nekim od slovenskih (ruski, beloruski, bugarski, poljski, češki, srpski, ukrajinski), romanskih (francuski, španski, italijanski, portugalski, rumunski), germanskih (engleski, nemački, danski, holandski, norveški, švedski), ugro-finskih (mađarski, finski, estonski), baltskih (litvanski, letonski), ili turskih jezika. Laponci na finskom severu imaju jezik ali nemaju državu, Škoti su nekada govorili keltskim - danas engleski. Mali broj Iraca još zna irski. Nemački je u upotrebi u Austriji i Nemačkoj, a Belgija ima dva službena jezika (flamanski i valonski). Stanovnici Španije govore kastiljanski, katalonski i baskijski.

Ne znamo da je ijedan drugi đak seminara za klasičnu filologiju u proteklih stodvadeset i više godina njegova postojanja i približno pokazao takvu širinu naučnog interesovanja, dajući u svakoj oblasti vidan doprinos rasvetljavanju pitanja koja muče njihove istraživače. Na tome bi mu čestitali i slavni profesori ove katedre Veselin Čajkanović i Milan Budimir. Tu svoju duboku i neiscrpnu naučnu radoznalost nagoveštavao je još u prvim "dečačkim preokupacijama". U intervjuu povodom nagrade iz Fonda "Aleksandar Belić", čiji je prvi dobitnik, ispričao je da ga je kao dečaka u rodnom Valjevu uzbuđivalo "sve što je neistraženo u svetu, u svemiru, u prošlosti". Tako je zbog zanimanja za teorije o došljacima iz svemira "učinio napor" da prevede ceo jedan članak na francuskom o tome, a časopisu "Kosmoplov", koji je objavio da su na Tibetu nađeni zapisi kosmonauta sa druge planete od pre 12.000 godina, postavio pitanja: na kom jeziku je pisan tekst, kako je prevden i na koji način naznačen datum ( na koja izvor informacija nije imao odgovor).

Profesor Loma je klasičar po vokaciji, a grecistika njegova prva i najveća ljubav. Na Odeljenju klasičnih nauka, gde je studirao, magistrirao i doktorirao ("Problemi izučavanja supstrata u toponimiji Srbije"), predaje istorijsku gramatiku starogrčkog jezika, predmet koji su pre njega predavali profesori Milan Budimir i Ljiljana Crepajac."Za klasičnu filologiju sam se opredelio ne iz ljubavi prema jeziku, iako sam se potom jezikom najviše bavio, već iz ljubavi prema mitologiji i Ilijadi i Odiseji, koje sam čitao u prvom razredu gimnazije. I dan-danji na časovima iz istorijske gramatike studentima čitam Homerove tekstove. Istorijska gramatika mi je pomogla da steknem pravu sliku o komparativnoj lingvistici", seća se te presudne životne odluke.

Rečnik za radni vek

Danas vodeći srpski indoevropeista i komparativista je ušao u svet naučnih istraživanja kao saradnik Onomastičkog odbora SANU. Profesor Ljiljana Crepajac je svog studenta preporučila akademiku Pavlu Iviću, koji je rukovodio odborom i inicirao prikupljanje onomastičke građe svih srpskih krajeva, saznavši da se on od detinjstva zanima za geografska imena i njihovo poreklo i značenje."Da bih se priučio tom poslu, krenuo sam 1976. godine sa Svetozarom Stijovićem u severnu Metohiju, po selima oko Peći. Posle sam tri leta zaredom sakupljao onomastički materijal u svom kraju, idući od sela do sela u okolini Valjeva, beležeći sve toponime i antroponime, a uzgred i narodna predanja, ostatke starina. Tada sam prvi put kročio pod krov srpske Akademije". Bili su to, kaže, i njegovi prvi kontakti sa Institutom za jezik i sa Pavlom Ivićem, čiju će dragocenu podršku i savete uživati u daljoj naučnoj karijeri. Ipak, kada govori o svom naučnom razvoju, Aleksandar Loma s naročitom pažnjom i uvažavanjem izdvaja profesora Ljiljanu Crepajac, koja je na tom putu bila i ostala njegov "nezamenjiv usmeritelj i pratilac" od studentskih dana i stručnog usvaršavanja u Minhenu (Humboltov stipendista) do izvanredne studije o slovenskim i indoevropskim korenima srpske epike Prakosovo (2002).

Smrću, najpre Pavla Ivića, a potom i sekretara Svetozara Stijovića, Loma je preuzeo i vođenje Onomastičkog odbora. Stijović je, kaže, imao velikih zasluga za njegov dobar rad. "Najvećim uspehom se može smatrati što je u poslednji čas popisana onomastika svih krajeva Kosova i Metohije u kojima je bilo Srba. Ali, od početka devedesetih rad odbora ako nije sasvim zamro, prilično je reduciran. Na to su uticale objektivne okolnosti (ratovi, nemaština), ali i nerazumevanje nadležnih institucija. Čak i Akademija nauka nije uvek pokazivala dovoljno razumevanja. Odbor retko šalje istraživače na teren, a ostalo je još mnogo toga nezabeleženo, neistraženo. A takvi poslovi ne trpe odlaganje. Sigurno deset posto mojih informanata, ja sam birao starije ljude, od pre trideset i dvadeset godina, nije više u životu. Mnogo toga je u međuvremenu zaboravljeno, no još ima smisla ići na teren i skupljati nepopisanu građu", upozorava Loma.

Kosovo pre Kosova

Urođeno interesovanje i ljubav prema našoj narodnoj poeziji Aleksandar Loma je pretočio u knjigu neobičnog i zagonetnog naslova Prakosovo. Ovom kovanicom autor označava junačke pesme o boju na Kosovu "u obliku u kojem su postojale" ili "mogle postojati" i pre samog istorijskog događaja o kojem te pesme govore. "Za mene je kosovski ep predmet naučnog istraživanja kao što je epska tradicija bilo kog naroda. S druge strane, ne možemo zatvarati oči pred činjenicom da je kosovski mit deo našeg epskog nasleđa i u tom smislu ga treba poštovati i uvažavati, a ne u svakoj zgodnoj prilici aktuelizovati za političke ciljeve. Možemo biti srećni i ponosni", ističe Aleksandar Loma, "što imamo snažnu epsku tradiciju kroz koju se ogleda jedan kontinuitet nacionlane svest.

Knjigom "Prakosovo" autor u ovoj oblasti nije rekao poslednju reč. Nastavio je da piše o temama koje su u knjizi "samo načete". Nedavno je u Austriji na skupu posvećenom "Pesmi o Nibelunzima" podneo saopštenje o liku Zigfrida. U časopisu Kodovi slovenske kulture, posvećenom pticama, objavio je članak o gavranu u narodnoj poeziji, u kome je, kako veli, ukazao na neke "zanimljive paralele" između jermenskog i srpskog epa kada je u pitanju lik Kraljevića Marka. Doktorsku disretaciju o preslovenskim toponimima u Srbiji takođe želi da pretoči u knjigu.

Pomenuli smo samo deo naučnih poslova kojima se Aleksandar Loma bavi, poslova koji pored izuzetnog talenta i posebnih znanja traže i ništa manje entuzijazma. "Nadam se da će kod nas biti više mladih naučnika koji će se baviti poslovima kojima se ja bavim. Ne da idu mojim stopama, ne treba niko nikog da imitira i podržava, nego da nađu sebe u istraživanjima ove vrste", kaže trenutno, možda, najzaposleniji član Srpske akademije. Profesor Loma je član Izdavačkog komiteta ALE (Atlasa evropskih jezika) i predsednik Komisije za etimologiju pri Međunarodnom slavističkom komitetu, član redakcija više naučnih časopisa. Napisao je više od 150 originalnih naučnih radova na srpskom, nemačkom, engleskom, francuskom i ruskom jeziku. Prevodi stare pisce i stručne rasprave sa starogrčkog, latinskog, staroiranskog i nemačkog.

Miloslav Rajković