NOVI MILENIJUM
Otkrića koja će promeniti naš svet
Programiranje mozga Da li je moguće programiranje mozga? Prvi korak ka mentalnoj manipulaciji: lečenje »fantomskog« bola. Neverovatna prilagodljivost mozga.
 Paskal Žiro, lekar iz Sent Etjena, uspeo je da dovede do promene u aktivnost mozga kakva je do sada bila nezamisliva. Naime, naveo ga je da obavi određene zadatke, ali tako što mu je »podvalio« i umesto stvarnog podmetnuo iluzorni događaj. Kao odgovor, mozak je reorganizovao svoju aktivnost i ostvario zadati cilj. Ovo otkriće predstavlja vrlo važan korak u daljim pokušajima da se ostvari izuzetno značajna teza: da mozak ipak možemo da primoramo da radi baš onako kako mi to želimo. Drugim rečima, da stvorimo mogućnost za manipulacije moždanim funkcijama i odškrinemo vrata za programiranje »najkomplikovanijeg kompjutera« na svetu.
Sam eksperiment je naizgled veoma jednostavan. Pacijentu je predstavljena slika povređenog ekstremiteta u pokretu, tako da je imao utisak da njime ponovo upravlja. Iluzija se stvara pomoću video uređaja, koji su stvorili francuski naučnici inspirisani radom svog kolege, Amerikanca indijskog porekla, dr Vilajanur Ramačandrana, direktora »Centra za mozak i razumevanje« u San Dijegu, Kaliforniji. Godine 1996. on je postavio hipotezu da takozvani »fantomski bol« nastaje zahvaljujući raskoraku između namere mozga da pomeri povređeni ekstremitet i odstustva odgovora tog ekstremiteta. Da bi se smanjila ta patološka disonanca, dr Ramačandran predložio je stvaranje iluzije povređenog uda u pokretu koristeći obično ogledalo koje odražava zdrav ekstremitet! Iluziju je kreirao na sasvim jednostavan način. Pomoću posebno postavljenog ogledala prenosio je pacijentu pokrete zdrave ruke, a pacijent je u ogledalu »video« kako se njegova nepokretna ruka kreće. Zahvaljujući ovom metodu, četiri od pet pacijenata koje je tretirao doživelo je olakšanje ili potpuno oslobađanje od bola!
Francuski naučnici, Ažela Sirgl, sa Instututa za kognitivne nauke u Lionu, i Paskal Žiro, prihvatili su i usavršili ovaj metod u lečenju »fantomskog bola«. Tačnije, stvorili su video-uređaj koji, snimajući i pokrećući sliku zdravog ekstremiteta tokom dva različita perioda, dozvoljava pacijentu da vidi samo povređeni ekstremitet u pokretu. Pacijent, za razliku od eksperimenta sa ogledalom, vidi jedan a ne oba uda u isto vreme, što je veoma važno kada se proučava efekat iluzije.
Konkretno, izvršeni su eksperimenti sa tri pacijenata sa paralizom ruke. Nakon tri jednosatne seanse tokom osam nedelja oni su vizuelizovali sliku svog povređenog uda, kako se pokreće nekoliko stotina puta. Pacijenti su izvodili sve pokrete - od zatvaranja i otvaranja šake do dohvatanja predmeta. Na kraju tog ponovnog učenja bol je znatno oslabio kod dva pacijenta. Prvome je bol utihnuo za 40 odsto, a drugome čak za 80 odsto, a umanjenje bola u paralizovanoj ruci omogućilo je prekid lečenja morfijumom. Još značajnije je to što je i šest meseci posle eksperimenta analgetski efekat još trajao.
Ovo otkriće, komentarišu svi istraživači, potvrđuje neverovatnu prilagodljivost mozga. Kada je pomoću magnetne rezonance praćena aktivnost regiona mozga odgovornog za povređenu ruku, nedvosmisleno je primećeno kako se taj centar, inače veoma malo aktivan, prilikom simulacije kretanja povređene ruke izrazito aktivira!
Zanimljivo je da prvobitni cilj naučnika nije bio da otkriju i razviju tretman za »fantomsku bol«. Oni su se zapravo interesovali za mogućnosti oblikovanja moždanih aktivnosti, konkretno, za zadivljujući kapacitet našeg mozga da preoblikuje svoje nervne resurse i da reprogramira svoju aktivnost. Nakon povrede, na primer. Ovaj fenomen postao je poznat javnosti tek pre dvadesetak godina, zahvaljujući radu americkog neurologa Majkla. M. Merženiča (Michael M. Merzenich). Sposobnost reorganizovanja mozga se, između ostalog, manifestuje posle presađivanja šake. U tom slučaju, MR (magnetna rezonanca) prikazuje da u mozgu ostaje slika atrofirane ruke pre presađivanja. Ova činjenica navela je naučnike na ideju da uz pomoć iluzije pokušaju da reše problem »fantomskog bola«.
Efikasno kao i presađivanje
 |
dr Vilajanur Ramačandrana |
Naučnici su, u toku ogleda, nameravali da saznaju da li na cerebralnom nivou jedna jednostavna slika povređenog uda u pokretu može imati isti efekat kao presađivanje. Uverili su se da, kod pacijenata cija je bolest ublažena, MR otkriva ni manje ni više nego ponovnu aktivaciju motornog korteksa koji komanduje povređenim udom! Ovo otkriće će, kako smatraju eksperti, sigurno ući u anale neurobiologije.
Kako, u stvari, ovako jednostavna iluzija dovodi do ublažavanja »fantomskog bola«? Senku sumnje izaziva činjenica da bolest ipak nije ublažena kod trećeg pacijnta. Objašnjenje, prema Anželi i Paskalu, leži u tome sto je ta povreda mnogo starija - pet godina u odnosu na šest meseci kod prvog i dve godine kod drugog pacijenta, pa ponovna obuka trećeg pacijenta verovatno zahteva više vremena da bi pokrenula oblikovanje mozga.
Kakav god da je uspeh ove metode, pa čak i ako je pojedinačan, on već budi nadu kod osoba kojima su ekstremiteti amputirani.
Ostali tragovi |
Zapanjujuća prilagodljivost mozga velika je nada za sve one koji pate od neuroločkih bolesti ili moždanih trauma. Majkl M. Merženič se na osnovu dosadašnjih istraživanja nada da će se razviti video igrice ili psihičke vežbe kojima će stimulisti mogućnost kontrole funkcija mozga, reorganizovati nervne veze i isto tako lečiti bolesti nastale usled nervne degeneracije. Sa druge strane, mnogi veruju da se kontrolom moždanih funkcija može uticati i na neke funkcije čula. Tako naučnici Univerziteta u Viskonsinu, u SAD, nastoje da podese video sistem koji bi pomogao slepima da vide ono što kamera snima uz pomoć elektroda postavljenih na jezik pacijenta. |
Naučnici trenutno planiraju, da bi saznali još više o metodu lečenja »fantomskog bola«, još jedan sličan ogled ali ovoga puta sa više pacijenata. Ako se ova metoda pokaže efikasnom, prognoze su naučnika, da će u bolnicama moći da se primeni već za pet godina. S druge strane, taj eksperiment pokazuje ne samo da se mozak može oblikovati sa konkretnim ciljevima već otvara put i novim metodoma lečenja. I to bez lekova i hirurških intervencija.
Ovo saznanje, međutim, pokreće lavinu mnogih novih pitanja. Možemo li, takođe, prevariti mozak da bismo izlečili druge bolesti? Psihičke poremećaje, na primer? Do koje granice možemo preoblikovati mozak? Na sva ova pitanja naučnici imaju samo delimične odgovore.
Nakon intenzivne bolesti (opekotina, rana, preloma) ponekad se dogodi da mozak imobilizuje nepokretan ud koji je pretrpeo povredu da bi izbegao ponovni osećaj bola. Postoji ideja da se ovaj eksperimen može primeniti i za ublažavanje brojnih neurotičnih bolesti. Verovatno je moguće iluzijom lečiti i parkinsonovu bolest i moždani udar, u slučaju da nervni putevi nisu prekinuti.
Kada su u pitanju psihička oboljenja, verovatno je da se za lečenje depresije, mentalnih bolesti čak i sposobnosti shvatanja, može iskoristiti dalji napredak saznanja o mogućnostima prilagođavanja mozga. Jedina stvar koju, za sada, naučnici sa sigurnošću mogu da tvrde je da treba veoma rano intervenisati, dok mozak ne poprimi patološke funkcije. To je poznato i u psihijatriji jer većina lekara smatra da je psihoterapija efikasnija ako se primenjuje na početku bolesti.
Svi dosadašnji radovi sugerišu da se, u principi, može reorganizovati većina moždanih funkcija, ali još nisu poznate granice preoblikovanja niti do koje mere se može ponovo ustanoviti izgubljena funkcija, ili poboljšati postojeća. Ipak, određene sposobnosti se razvijaju ponekad na štetu drugih, pe se, na primer, određeni aspekti inteligencije dece poboljšava video-igricama. Ali, ukoliko se tome previše posvete, deca postaju manje uspešna na planu emotivne ili socijalne inteligencije. U tom slučaju, nova saznanja u domenu kontrole mozga mogu da posluže da se stvore napredne video igrice kojima će se podsticati razvoj određenih sposobnosti.
Priredila: D. Lazić |
