MEDICINA

Pripremila: Gordana Tomljenović

POLIVASKULARNA BOLEST
Kad se nevolje udruŽe

Arterioskleroza je zajedničko ime za patološke promene koje zahvataju sve sisteme magistralnih krvnih sudova. Dijagnostikovanje periferne arterijske bolesti signal je lekaru da ispita da li postoje i drugi poremećaji.

Prof. dr Mihajlo Zdravković

Opšte je poznato da način života pojedinca, njegov odnos prema sopstvenom zdravlju i neke štetne navike – medicina to opisuje kao postojanje takozvanih faktora rizika – vrlo značajno utiču na brzinu starenja; a kad je o krvnim sudovima reč, na sporije ili brže opadanje njihove elastičnosti. Arterioskleroza, odnosno otvrdnjavanje arterija, zajedničko je ime za problem koji pogađa sve sisteme tih magistralnih krvnih sudova, iako su za pojedinačna oboljenja presudni različiti faktori rizika. Visok krvni pritisak (hipertenzija) je, smatra se, najogdovorniji za koronarnu, povišen holesterol i trigliceridi za cerebrovaskularnu, a pušenje za perifernu arterijsku bolest.

Prof. dr Mihajlo Zdravković, naš vrhunski kardiolog-internista i angiolog, ukazuje na problem o kome se dosad malo govorilo i koji, prema preporukama velike međunarodne TASC studije, treba približiti i lekarima opšte prakse – na polivaskularnu bolest.

Zapostavljeno oboljenje

Pod polivaskularnom bolešću podrazumeva se istovremeno postojanje simptomatskih manifestacija arterioskleroze na koronarnim, karotidnim i arterijama udova (misli se na donje udove jer je arterioskleroza deset puta češća na krvnim sudovima nogu). Prof. Zdravković skreće pažnju na činjenicu da arterioskleroza, kao proces koji počinje praktično još u detinjstvu, ne mora da daje kliničke manifestacije ni onda kad se u starijem dobu sasvim razvije, pa zato naglašava simptomatski karakter polivaskularne bolesti.

- Dijagnostika i prevencija koronarne i cerebrovaskularne bolesti odavno privlači pažnju medicinske javnosti , ali je oboljenje perifernih arterija na neki način bilo zapostavljeno - dodaje prof. Zdravković, ističući da se “udruženost sve tri pomenute bolesti javlja u veoma velikom procentu”. - Drugim rečima, postojanje samo jedne od njih, a naročito bolesti perifernih arterija, signal je da kod takvog pacijenta obavezno treba ispitati i stanje drugih arterijskih sistema, i otuda veliki značaj poznavanja polivaskularne bolesti - objašnjava naš uvaženi stručnjak. Štaviše, danas, sa produženjem ljudskog veka, posledice arterioskleroze su takođe produžene i proširene na sve arterije, a podudarnost između tri glavna arterijska sistema postoji i kad je reč o toku i prognozi bolesti.

Prvi znaci i ishod

Prva manifestacija koronarne bolesti (oboljenje srčanih arterija) jeste takozvana nema ishemija miokarda. Pacijent nema tipične anginozne smetnje, ali se različitim ispitivanjima (EKG testom, na primer ) može otkriti da na arterijama ima promena. Ako lečenje ne započne u početnom stadijumu bolesti, najteži ishod je akutni infarkt miokarda.

Prva manifestacija cerebrovaskularne, odnosno bolesti karotidnih arterija (koje snabdevaju mozak) jeste takozvana asimptomatska karotidna stenoza. Pacijent takođe nema nikakve smetnje, ali lekar prilikom pregleda može da čuje šum na karotidnim arterijama. Ispitivanje i lečenje koje započne u toj fazi, kad oboleli još ne oseća tegobe, najbolji je način da se izbegne nastanak šloga, inače najteže komplikacije cerebrovaskularne bolesti. Kad se asimptomatska karotidna stenoza dijagnostikuje na vreme, pacijentu se može pomoći proširenjem arterije dilatacijom ili skidanjem naslaga sa zida krvnog suda.

Kad je o perifernim arterijama reč, glavni simptom periferne obliterantne arterioskleroze (POA) jeste intermitentna klaudikacija (IK), koja se manifestuje kao bol u nozi prilikom hoda. Ponekad je to grč, ili jak bol, a nekad samo slabost u nogama. U svakom slučaju, pacijent mora povremeno da zastane, da se odmori. IK se najčešće javlja u listovima, ali zavisno od lokalizacije patološkog procesa suženja arterija, može se javiti u butinama ili sedalnom predelu.

Valjalo bi, međutim, izbeći da dođe do pojave bolesti koja izaziva IK, jer jak bol u nozi znači da je taj ekstremitet već ugrožen. U takvom slučaju, neophodno je primeniti terapiju infuzijama ili operisati pogođeni krvni sud. Lekar koji dobro poznaje ovu patologiju, blagovremeno dijagnostikuje POA i pacijenta intenzivno leči može da spreči nastanak težih vaskularnih komplikacija. U suprotnom, ishod je vrlo teško obolenje koje se naziva kritična ishemija ekstremiteta, što može da zahteva i amputaciju noge.

Lečenje polivaskularne bolesti je, kako konstatuje prof. Mihajlo Zdravković, veliki izazov za lekara, budući da treba odabrati terapiju koja deluje povoljno na sve arterijske sisteme, pri čemu treba imati na umu i činjenicu da oboljenje pogađa ne samo tri glavna arterijska puta, već i bubrežne i stomačne arterije. Uz odgovarajuće medikamente, na polivaskularnu bolest u početnoj fazi blagotvorno će delovati i promena načina života, ističe prof. Zdravković. Kao deo terapije savetuje dijetalnu ishranu, aerobne fizičke aktivnosti (šetnje, lagano trčanje, stoni tenis, plivanje, biciklizam) i - apsolutni prestanak pušenja.

Transatlantski Konsenzus

Velika međunarodna naučna studija pod imenom Transatlantski Konsenzus (TASC), u kojoj učestvuje veliki broj angiologa Evrope i SAD, posvećena je upravo polivaskularnoj bolesti. Prof. Mihajlo Zdravković, inače redovni učesnik na svetskim angiološkim kongresima na kojima je promovisan TASC, ističe jedno od istraživanja iz okvira TASC-a, takozvani CoCaLis (koronarna – karotidna – leg, odnosno ishemija nogu). CoCaLis je petogodišnje istraživanje u oblasti patologije glavnih arterijskih sistema, iz koga specijalisti za krvne sudove dobijaju obilje naučnih podataka. Naš uvaženi sagovornik je prošle godine, u Rimu, prisustvao Svetskom angiološkom kongresu, na kome je promovisan i TASC 2, uz apel medicinskoj javnosti i preporuke kako da se i lekari opšte prakse, ali i stanovništvo, bolje upoznaju sa polivaskularnom bolešću. Lekarima je savetovano da, ukoliko dijagnostikuju jednu od te tri arterijske bolesti, a naročito perifernu arterijsku bolest, obavezno ispitaju da li postoji koronarna i karotidna bolest.

Ukoliko se POA, na primer, dijagnostikuje u početnom stadijumu, kad pacijent oseća samo težinu u nogama, lečenje je uspešnije nego inače, ali se na žalost često događa da lekar te smetnje pripiše postojanju neuroloških ili ortopedskih problema. Da bi se objektivizovao ovaj inače atipični simptom, neophodno je obaviti takozvani Doppler Index (DI), što je jedna od preporuka TASC. Reč je, kako objašnjava prof. Zdravković, o metodi koja je na velika vrata ušla u medicinu i koja odmah može precizno da locira patološke promene na krvnom sudu. Metoda je vrlo jednostavna, lako se uči, a može se izvesti i prenosivim ultrazvučnim aparatima. Zasto je u okviru TASC 2 preporučena za uvođenje u opštu lekarsku praksu. Prema nalazima velikih naučnih studija, zaključuje prof. Zdravković, 33 odsto obolelih od periferne arterijske bolesti istovremeno imaju i cerebrovaskularne i srčane smetnje, što je već dovoljan razlog da se kod pacijenta sa nižim DI, dobijenim pri ispitivanju perifernih arterija, obavezno ispitaju i koronarne i karotidne, čak i ako pacijent nema ni srčanih ni cerebrovaskularnih smetnji.

Gordana Tomljenović