OBRAZOVANJE

Dopisno studiranje: Internetom do diplome

Mogućnost visokog obrazovanja na inostranim visokim školama i fakultetima za naše studente odnedavno je uvećana primenom novih informacionih tehnologija - putem interneta. Doskora je bilo nezamislivo a sada je već sasvim moguće: ne odlazeći iz Srbije, može se studirati na nekom od fakulteta u Francuskoj ili Velikoj Britaniji

Sandra Krstić, Francuski kulturni centar

Putem dopisnog studiranja iz naše zemlje mogu se pohađati visokoobrazovne ustanove u Velikoj Britaniji i Francuskoj. Za škole u Velikoj Britaniji, preko Britanskog saveta, Terazije 8/1; a za škole u Francuskoj, preko Francuskog kulturnog centra, Knez-Mihailova 31.

Preko Britanskog saveta, ovaj program visokog obrazovanja kod nas traje već deset godina. Studenti mogu da pohađaju Univerzitet u Londonu, sa svim grupama i katedrama. Mogu pohađati i sve državne fakultete u Francuskoj koje zastupa Francuski kulturni centar u Beogradu. Na ovaj način stečene diplome priznaju se širom sveta, a mogu se pohađati osnovne, poslediplomske i magistarske studije. Ono što bi mnoge mlade ljude kod nas moglo privući prilikom izbora šta i kako studirati jeste cena. Školarina za Londonski univerzitet iznosi oko 2500 funti za kompletne studije (naravno, cena varira u zavisnosti od smera), dok je studiranje na francuskim državnim fakultetima besplatno. Potrebno je samo da se plati administrativna taksa koja iznosi od 140-700 evra. Do stipendije se teško dolazi, osim ukoliko to ponude sami univerziteti, što je već bio slučaj sa studentom iz Britanskog saveta koji je, posle završenih osnovnih, dobio stipendiju za poslediplomske studije.

Za studiranje na ovaj način mora postojati dokaz o znanju engleskog ili francuskog jezika, što se stiče preko samih kulturnih centara u Beogradu. Tako je za studije u Engleskoj potrebna Kembridž ili IELTS diploma, a za Francusku DELF, odnosno DALF. Takođe, treba znati da za studije u stranoj zemlji putem interneta nije potrebno kod nas polagati prijemni ispit.

- Ne postoji prijemni ispit u klasičnom smislu, već se svaka molba potencijalnih studenata razmatra učinkom iz srednje škole. Za osnovne studije u Londonu potrebno je priložiti: svedočanstva i diplomu srednje škole prevedene na engleski jezik i potvrdu o znanju engleskog jezika. Molba koja se popunjava nalazi se na sajtu, za svaki smer posebno. Na osnovu uspeha iz srednje škole, donosi se odluka da li će kandidat biti primljen ili ne. Medjutim, postoji i mogućnost da se da uslovna ponuda, po kojoj ako kandidat, na primer, ima dvojku iz matematike a želi da studira ekonomiju, mora da položi ispit iz datog predmeta. Ako u tome uspe, može biti primljen naknadno. U Engleskoj ne postoji podela srednjih škola po smerovima već su sve škole iste pa tako svako može da upiše šta želi. Bitan je prosek. Za upis na poslediplomske studije potrebna je diploma o završenim osnovnim studijama, popunjena molba i uverenje o znanju engleskog jezika - objašnjava Jelena Savić iz Britanskog saveta.

Da bi se kandidat upisao na državni fakultet u Francuskoj, nije dovoljna samo potvrda u vidu diplome već i potvrda o položenom prijemnom ispitu ili o upisu na neki od fakulteta u našoj zemlji.

- U Francuskoj je matura izuzetno ozbiljna. To je težak ispit, polaže se veći broj predmeta, veoma detaljno - objašnjava Sandra Krstić, iz Francuskog kulturnog centra. - Osim toga, nema polaganja prijemnog ispita izuzev na fakultetima umetnosti, gde se posebno vrednuje iskazani i procenjeni talenat. Francuzi traže da se poseduje indeks nekog fakulteta - najbolje iz oblasti kojom bi se student bavio tamo. Kandidat koji ima očišćenu drugu godinu, pored dokaza o znanju francuskog jezika, mora imati preveden spisak položenih ispita na matičnom fakultetu, sa biografijom i pismom o motivaciji, što se šalje izabranom fakultetu. Tek tada naučno-nastavno veće odlučuje o prijemu. Najčešće se desi da puste studente da pohađaju treću godinu, uz polaganje diferencijalnih ispita u zavisnosti od programa.

Starosna granica za upis na dopisno studiranje ne postoji. Ono može trajati, u Engleskoj, u zavisnosti od smera, najčešće 3-4 godine, s tim što student mora da završi polaganje svih ispita za 8 godina, dok poslediplomske traju 1-5 godina. U Francuskoj najveći broj studija traju 4 godine. Po novom sistemu trajaće oko 3, magistarske 2 i doktorati 3 godine. Tako se za 8 godina može diplomirati, magistrirati i doktorirati.

Kada je reč o ovom načinu studiranja, treba istaći da predavanja u uobičajenom smislu te reči ne postoje, već studenti sami spremaju ispite pomoću literature i dopisno, putem interneta. Eventualno, mogu i da se sami organizuju sa nekim profesorom u vezi konsultacija. Literaturu šalje univerzitet putem diplomatske pošte. Studenti su članovi biblioteka kulturnih centara, gde mogu da dođu do određenih informacija. Sandra Krstić pohađa jedan od programa francuskog fakulteta, po kome završava dve godina studija bibliotekarstva.

- Sve ide preko interneta na koji je postavljena osnova preko koje se dobijaju informacije vezane za program. Svake nedelje šaljem domaće zadatke. Sve je potpuno virtuelno. Ono što nedostaje jeste interaktivna nastava, gde se direktno obraćate predavaču.

Ispiti u Francuskom kulturnom centru polažu se putem interneta. Ne postoji mogućnost da neko sa strane upadne u sistem. Tokom cele godine šalju se domaći zadaci, polažu testovi i pišu seminarski radovi. Ocene se kraću od 0 do 20, s tim što je 10 prolazna ocena i ekvivalent je našoj 6. Ispiti se mogu polagati samo dva puta, odnosno postoji samo jedan popravni. Ukoliko student ne položi u drugom pokušaju, studiranje se prekida.

U Britanskom savetu ispiti se polažu pismeno, isključivo uz papir i olovku. Ispitni materijal se zatim šalje u London, gde se pregleda. Rezultati stižu dva meseca posle ispitnog roka. Ne postoje ograničenja u polaganju ispita. Jedino pravilo je da se ispiti moraju polagati redom. Ne postoji ni klasično «padanje na godinu» već se mora položiti ispit jednog nivoa da bi se prešlo na sledeći, što je uslov za produženje studiranja. I u jednom i u drugom slučaju ispiti se polažu jednom godišnje.

Studenti iz naše zemlje se, po statistici, na francuskim fakultetima većinom opredeljuju za društvene nauke: prava, ekonomiju, političke nauke, francuski jezik i književnost i umetničke studije. Ovo se tumači time da nedovoljno dobro znaju francuski jezik. Ipak, mnogo ih je koji su zainteresovani za poslediplomske studije. Na Londonskom univerzitetu naši studenti najčešće upisuju: menadžment, ekonomiju, politiku i međunarodne odnose i informatiku.

U Britanskom savetu ove studije pohađa šezdeset-sedamdeset studenata. Već njih osam su završili i dobili diplome Univerziteta u Londonu. U Francuskom kulturnom centru kažu da, među našom omladinom, vlada veće interesovanje za odlazak u Francusku nego za dopisno studiranje iz Beograda, jer je školarina besplatna.

Prednost ovakvog studiranja, ističu u Britanskom savetu, je i u tome da svako može da rasporedi svoje vreme kako želi jer ne postoje obavezna predavanja, pa tako mnogi mogu uporedo da rade i studiraju. Međutim, razlog malog broja polaznika je u tome što su ljudi skeptični prema ovakvom programu studiranja, a nisu ni dovoljno informisani.

Više informacija o dopisnom studiranju može se naći na sajtovima:

Za studiranje u Engleskoj www.britishcouncil.org/yugoslavia i www.londonexternal.ac.uk
Za studiranje u Francuskoj www.ccf.org.yu i www.edufrance.fr .

M.Borović