MEDICINA
Pripremila: Gordana Tomljenović
Oprezno i s aspirinom!
Preosetljivost na medikamente nije retka pojava, javlja se čak kod petine bolničkih pacijenata; ali lekovi koji izazivaju ozbiljne alergijske reakcije kod nas se mogu kupiti u svakoj apoteci - bez recepta
Od sposobnosti našeg imunološkog sistema da odgovori na napade uljeza – bakterija, virusa, gljivica i drugih antigena – umnogome zavisi i naše zdravlje. Imunološki, naš organizam odgovara na sve što dolazi spolja, na svaki antigen ili alergen, proizvodeći odbrambena antitela. Međutim, kod sve većeg broja ljudi dolazi do alergija, preteranih i po zdravlje štetnih reakcija na alergene.
- Alergijska reakcija je normalan imunološki odgovor, ali izmenjen i po intenzitetu i po kvalitetu - umesto da brani organizam, okreće se protiv njega - objašnjava naš vrhunski alergolog, prof. dr Mirjana Bogić, direktor Instituta za alergologiju i imunologiju u Kliničkom centru Srbije. Dr Bogić ističe i to da se neke alergijske reakcije sreću i kod dece i kod roditelja, što naročito važi za alergije izazvane inhalacionim alergenima (polen) koje se klinički manifestuju kao alergijska kijavica i bronhijalna astma. To ne znači da potomci nasleđuju alergije već, kako precizira naša sagovornica, sklonost ka alergijskim reakcijama.
Kod osoba sa atopijskom konstitucijom – a to su ljudi koji su nasledili sklonost ka alergijskim reakcijama - organizam sintetiše visoke koncentracije takozvanog imunoglobulina E (IgE, ili antitela), i to na onoliko alergena koliko ih deluje na organizam. Drugim rečima, koliko izazova, makar ih bilo i milion, toliko i odgovora za specifični Ig, a među njima i alergijskih reakcija na pojedine medikamente. Smatra se, takođe, da se alergije na lekove javljaju kod 15 do 20, a po nekim podacima čak i 25 odsto bolničkih i ambulantnih pacijenata.
Lek kao alergen
 Bogata i kvalitetna ponuda usavršene farmaceutske industrije pomogla je lečenje mnogih bolesti. Ali, uporedo s tim, učestale su i alergije na lekove. Na čelu te liste su antibiotici, među kojima se već nekoliko decenija ističe penicilin. Za prof. Bogić, penicilin je i dalje nezamenjiv lek protiv mnogih bolesti, ali ga treba poznavati pa ga, uz znanje osnovnih alergoloških postulata, nije potrebno zamenjivati. Štaviše, i osobe koje su jednom u životu imale alergiju na penicilin, imaju šanse da je sasvim izgube jer se specifičan IgE na penicilin u tkivima zadržava oko tri godine, a u krvi oko godinu dana. Naša sagovornica, međutim, upozorava da se eventualno davanje penicilina nakon tri godine može nastaviti samo uz obavezno alergološko testiranje.
Kao svi medikamenti, i penicilin može pokrenuti unakrsne reakcije s drugim lekovima pa osobi alergičnoj na penicilin, po savetu prof. Bogić, do kraja života ne treba davati sulfonamide (baktrim, na primer), niti je podvrgavati testovima na takve preparate. Cefalosporine, međutim, ne treba izbegavati, ali se mogu davati samo uz prethodne alergološke testove. Pacijenti osetljivi na penicilin mogu slobodno uzimati takozvanu makrolidnu grupu antibiotika (eritromicin, runak, linkocin, hemomicin).
Na drugo mesto liste lekova-alergena prof. Bogić svrstava analgetike, antipiretike i spazmolitike. Na Zapadu se ni jedan takav lek ne može dobiti bez recepta. Kod nas su aspirin, baralgin, analgin ili novalgetol lako dostupni, a upravo su to oni preparati koji stvaraju ozbiljne alergijske reakcije.
Aspirinska astma  Aspirin je, prema rečima prof. Bogić, izuzetno dobar lek, ali u pravim indikacijama jer veoma često izaziva alergijske reakcije sa različitim kliničkim slikama. Može izazvati bronhijalnu astmu sa ili bez rinitisa, angioedem (otok lica), urtikariju pa i anafilaktički šok. Specifičnost aspirina kao alergena je klinička slika poznata kao aspirinski tries – reč je o kombinaciji intolerancije (nepodnošenja aspirina), bronhijalnoj astmi i pojavi polipa u nosu.
Aspirinska astma spada u najteže oblike astme. Veoma se teško leči i prognoza joj nije dobra, a bolesnik je često kortikosteroidno zavisan. Javlja se sa uzimanjem aspirina, ali se ne povlači sa prestankom korišćenja tog leka.
- Kao da je aspirin 'okidač'. Astma ima neku svoju evoluciju, neki svoj autonomni mehanizam, i potpunu samostalnost - objašnjava prof. Bogić.
Mada se ne zna ko bi mogao biti alergičan na aspirin, smatra se da su to osobe koje često imaju ponovljene virusne infekcije disajnih puteva. Osobama koje ne podnose aspirin profesorka Bogić savetuje da ne koriste brufen (ibuprofen) jer unakrsna intolerancija tih lekova ide čak do 90 odsto. Nešto je manji postotak intolerancije aspirina i diklofena (diklofenak), ali i to može da ugrozi osetljive osobe. Slobodno se, pak, mogu uzimati paracetamol (poznati febricet) jer je mehanizam delovanja tih lekova potpuno različit.
Zapisano u genomu
Urođena predispozicija ka alergijskom rinitisu i bronhijalnoj astmi zapisana je u genomu i ne može se promeniti do kraja života, objašnjava prof. Bogić. Rinitis i astma se zato ne mogu izlečiti ali se mogu jako dobro lečiti, uz dugotrajna poboljšanja i očuvan kvalitet života. Neki od pacijenata naše sagovornice su sportisti i uspešni reprezentativci u izuzetno napornim kolektivnim sportovima. |
Na trećem mestu alergijske liste su jodna kontrastna sredstva, koja se još koriste u različitim oblastima medicine, a najčešće u koronarografiji. Iako je reč o već trećoj generaciji tih preparata, oni kod pacijenata i dalje izazivaju alergije. Lokalni i opšti anestetici, kao i miorelaksanti, takođe spadaju u medikamente na koje pacijenti alergološki reaguju.
Postoji i grupa lekova koji direktno ne izazivaju alergijske reakcije, ali mogu da ih iskomplikuju. Bilo da spadaju u ACE inhibitore ili beta-blokatore, svi ti lekovi za snižavanje krvnog pritiska često mogu da pojačaju neku alergiju, pa alergolozi obično zatraže od kardiologa da, dok se ne reši alergološki problem, beta-blokator privremeno zamene drugim lekom. ACE inhibitori ne samo što pogoršavaju alergiju već izazivaju i angioedem, što može da bude životno ugrožavajuće ako se javi u delu larinksa.
I insulin povremeno izaziva alergološke probleme, uprkos tome što se danas koriste insulini koji ne potiču od životinjskog soja. Kako zaključuje prof. Bogić, zapravo i ne postoji lek na koji se ne bi moglo odreagovati.
Dijagnostika in vivo
Ako se pacijentu ne može pomoći zamenom leka na koji je alergičan i ako nema drugog rešenja, preostaje mogućnost primene takozvane desenzibilizacije. Određenim procedurama alergična osoba se, naime, dovede u stanje aktivne tolerancije alergena koji joj je izazvao tešku alergijsku reakciju. Budući da je svako izlaganje pacijenta takvom preparatu rizično i da je reč o izuzetno komplikovanoj proceduri, ona zahteva saglasnost pacijenta ili njegove porodice. Prof. Bogić u svojoj praksi ima nekoliko slučajeva primene desenzibilizacije na penicilin i na aspirin. O tom svom iskustvu kaže da nije veliko, ali da je bilo vrlo uspešno. Među primerima koje je navela su nekoliko gravidnih pacijentkinja sa sifilisom, koje su bile alergične na u takvim slučajevima neophodan penicilin. Sve pacijentkinje su izlečene i rodile su zdrave bebe.
Hojneov sindrom
 - Čak 95 odsto mojih pacijenata koji su bili registrovani kao preosetljivi na penicilin zapravo nisu bili alergični na taj antibiotik - tvrdi prof. Bogić. Naša sagovornica ovaj gotovo neverovatan podatak objašnjava pojavom koja se zove Hojneov sindrom o kojoj lekari opšte prakse, na žalost, malo znaju.
Delići preparata penicilina koji nije dobro rastvoren, a naročito jugocilina koji se ne sme dati intravenski, slučajnim dospevanjem u krvni sud (što se može desiti kod davanja injekcijom u mišić), za 10 do 15 minuta mogu da izazovu vrlo neprijatnu reakciju. Nerastvorene partikule penicilinskog praha prekrivaju vaskularno korito centralnog nervnog sistema i dolazi do neurološke senzacije (mikrocerebralne embolije) čija klinička slika veoma podseća na anafilaktički šok, inače najteži i životno ugrožavajući oblik alergijske reakcije. Ali, dok je u slučaju anafilaktičkog šoka krvni pritisak pacijenta izuzetno nizak ili nemerljiv, prilikom mikrocerebralne embolije, koja se po svom pronalazaču zove Hojneov sindrom, dolazi samo do privremenog poremećaja audiovizuelne percepcije, bez promene krvnog pritiska. Pri tom nema crvenila kože, mučnine i povraćanja, nema ni tahikardije ili bronhospazma, ne dolazi do oticanja lica, što su takođe simptomi anafilaktičkog šoka. Osobi sa Hojneovim sindromom brzo će se vratiti svest i sama će ustati.
Prof. Bogić upozorava da pre davanja adrenalina - terapije za anafilaktički šok - obavezno treba izmeriti krvni pritisak pacijenta. U suprotnom, naglo podizanje krvnog pritiska može imati fatalne posledice po osobu sa hipertenzijom ili aneurizmom u krvnim sudovima glave. |
Profesor Mirjana Bogić, inače član Naučnog odbora za alergologiju i imunologiju SANU, vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu na Katedri za internu medicinu i šef Katedre za užu specijalizaciju iz alergologije, stalni je učesnik međunarodnih simpozijuma o ovoj temi. Na osnovu bogate razmene informacija, ona tvrdi da naša zemlja, kad je o alergološkoj dijagnostici reč, nimalo ne zaostaje za svetom, ni po lečenju pacijenata ni po mogućnostima nabavke adekvatnih lekova.
Na žalost, i u svetu je još uvek zlatni standard alergologije takozvana in vivo dijagnostika – testovi nad samim pacijentom, budući da in vitro, odnosno dijagnostika serološkog tipa nije sasvim zadovoljila. Prof. Bogić ukazuje da su se u svetskoj medicinskoj literaturi nedavno pojavili podaci o novim ćelijskim testovima koji se zasnivaju na ispitivanju bazofilnih leukocita - ćelija krvi prepunih medijatora koji su inače ključni u alergijskim reakcijama (histamini, leukotrijeni, prostaglandini). Jednostavnije rečeno, novi testovi predstavljaju merenja izlučivanja tih medijatora iz ćelije u momentu nastanka alergijske reakcije. Prema rečima prof. Bogić, te takozvane floucitometrijske metode definitivno su pomak napred i one će kvalitativno i kvantitativno pomoći savršenijoj dijagnostici - ne samo što mogu da dijagnostikuju koji lek izaziva pravu a koji pseudoalergijsku reakciju, već pokrivaju i mnogo širi spektar alergena svih vrsta.
Gordana Tomljenović
|
