AKTUELNOSTI

Pripremila: Jelena Milosavljević

VODE, PADAVINE, POPLAVE

Naša zemlja je deo Globalnog osmatračkog sistema (GOS), u okviru kojeg se na celoj planeti, svaka tri sata, obavljaju meteorološka osmatranja, nakon čega se dobijeni rezultati uključuju u međunarodnu razmenu. Sve članice Svetske meteorološke organizacije dužne da razmenjuju ove podatke, kako bi se dobila slika o vremenu na celoj planeti, u istom vremenskom trenutku. Naša zemlja je članica Svetske meteorološke organizacije od njenog samog osnivanja 1950.godine

Jovanka Andrejević

Zoran Babić

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, u vremenu od 1992.do 2001.godine, od svih katastrofa na planeti, čak su 90 odsto bile hidrometeoroloskog porekla, ističe direktor Hidrometeorološkog zavoda Srbije, Jovanka Andrejević. U tom periodu stradalo je 622.000 ljudi, a procenjene štete mere se milijardama dolara. Ukupni ekonomski gubici, međutim, procenjuju se na oko 440 milijardi dolara! Gotovo dve trećine svih gubitaka nastali su usled prirodnih katastrofa. One se ne mogu izbeći, ali se mogu ublažiti. Zbog toga postoji obaveza svih zemalja da primenjuju sisteme preventive, upozorenja i oranizovane zaštite. A da bi svaka zemlja sprovela navedene mere, neophodno je poznavati podneblje u kojem se živi i koje su nepogode moguće.

Naša zemlja se nalazi u pojasu umerene klime, sa četiri godišnja doba. Većina klimatskih procesa dolazi sa Atlantika. Ono što kod nas izaziva nepogode su kolonimbusi, tj.gradonosni oblaci koji donose obilne padavine, praćene pojavom grada i olujnog vetra. U slučajevima teških hidrometeoroloških nepogoda deluje kombinacija više različitih pojava, što nalaže borbu sa više prirodnih fenomena.

Kroz našu zemlju protiču velike reke, koje sakupljaju vodu iz slivova i kojima smo povezani sa evropskim i balkanskim zemljama. A reke uvećavaju opasnost od poplava. Direktorka RHMZ-a ističe da Zavod redovno upozorava na opasnost od eventualnih izlivanja reka.

- Kada najavite da postoji opasnost da će se nešto desiti, važno je da postoji sistem koji će tu informaciju prihvatiti. U slučaju poplava, mora da funkcioniše sistem onih koji se bave sprovođenjem odluka o redovnim i vanrednim merama zaštite. Poseban problem predstavljaju mali vodotokovi. Da bi oni bili odgovarajuće iskorišćeni, potrebno je obezbediti moderniji način funkcionisanja. Tačnije, potrebno je da automatizujemo stanice i da podaci stižu redovno u centre kao što je Hidrometeorološki zavod, kako bismo napravili modele po kojima bi bila organizovana zaštita - naglašava Andrejević. - Budući da raspolažemo veoma malim sredstvima, ne možemo da uložimo u sve segmente i podignemo sistem onoliko koliko je potrebno. Međutim, u ovom trenutku, pitanje je: kada bismo sve to i uradili, šta će se dalje dešavati i ko će dalje prihvatiti tu informaciju kada naš sistem civilne zaštite nije razvijen. I u svetu se to zove sistem civilne zaštite; funkcioniše tako što u njema radi puno volontera. Kod nas je ovakav angažman zaboravljen.

Dodatni problem u gradovima je ulična kanalizacija koje ne može da prihvati velike količine vode, pa se dešava da ulice budu poplavljene pošto je sistem projektovan za grad sa mnogo manje stanovnika.

Ostaje pitanje šta će sve klimatske promene doneti. Tim pitanjem ova zemlja tek treba da se bavi.

- Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine i Uprava za zaštitu životne sredine treba da izrade prvi nacionalni izveštaj o klimatskim promenama. Mi smo tu u zakašnjenju u odnosu na okruženje, i u pregovorima smo za različite klimatske modele pomoću kojih bismo bili u mogućnosti da predvidimo promene vremena za naše područje - konstatuje Jovanka Andrejević.

Poplave

Vodostaj Tamiša od rekordna 844 santimetra i posledice plavljenja pograničnih sela pokrenuli su pitanje pripremljenosti vodoprivrednih preduzeća da odgovarajuće reaguju, ali i izdržljivosti nasipa i načina organizacije sistema civilne zaštite.

U Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva kažu da su, na teritoriji Vojvodine, ranije izgradjeni nasipi dužine oko hiljadu kilometara, duž Save, Dunava i Tise, ali da to ne znači punu sigurnost. Svi postojeći sistemi predviđeni su za određeni stepen zaštite, što znači da ukoliko je protok vode veći od kapaciteta izgrađenog nasipa, doći će do plavljenja tog područja.

Stručnjaci navode da će se, zbog skorog ulaska naše zemlje u vlažniji klimatski ciklus, koji se inače smenjuje sa sušnim periodom u proseku na svakih 15 godina, poplave dešavati češće nego prethodnih godina.

- Više štete od poplava biće i zbog nedovoljnog ulaganja u održavanje postojećih sistema odbrane. To su uglavnom nasipi i kanali. U Srbiji ima malo brana i akumulacija koji spadaju u takozvani aktivni oblik zaštite. Treba podsetiti da su svi odbrambeni nasipi i kanali u Srbiji građeni do 1990.godine, dok za poslednjih 15 godina kapitalnih investicija u ovoj oblasti nije bilo - navela je glavni rukovodilac za odbranu od poplava u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Ankica Aleksić.

Predsednik Opštine Sečanj, Predrag Milošević tvrdio je da se još 16.aprila znalo da stize veliki talas Tamiša ali da do 20.aprila ništa nije urađeno na pravljenju bedema. Sa druge strane, direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća “Vode Vojvodine” Branislav Radanović smatra da su posledice poplave u Banatu mogle biti znatno manjih razmera da su na vreme shvaćena upozorenja iz februara i marta. On navodi da već više godina postoji projekat zaštite područja srednjeg Banata od poplava, vredan 300 miliona dinara, ali da po tom projektu dosad ništa nije urađeno. U Pokrajinskom sekretarijatu za vodoprivredu naveli su i da je, na dan izlivanja Tamiša, izostala stručna saradnja i pravovremeno upozoravanje između naše i rumunske strane.

Posledice su: potapanje preko dve trećine sela, urušavanje 150 kuća i evakuisanje oko 2.000 meštana. Inače, snaga poslednjeg vodenog talasa Tamiša procenjuje se na preko 100 miliona kubnih metara.

Radarska stanica

U Ministarstvu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo objašnjavaju da su poplave ugrozile područja na prostoru između Begeja, kanala Dunav-Tisa-Dunav i Tamiša. Zbog obilnih padavina u Rumuniji, došlo je do proboja nasipa na području između reka Brzave i Moravice, tako da je voda u širini od 15 kilometara prodrla na području opštine Plandište.

I u samoj Rumuniji više naselja bilo je poplavljeno, stanovništvo je evakuisano, a u naselju Kručeni, koje je voda potpuno pokrila, bilo je potopljeno oko 140 gazdinastava. U najugroženijim županijama, Timiš, Karaš Severin i Arad bilo je poplavljeno preko 5.000 gazdinastava u oko stotinu naselja, a evakuisano je oko 2.000 ljudi. Oko 40.000 hektara obradive zemlje našlo se pod vodom, a oštećeno je i desetak mostova.

Tokom marta, zbog podizanja podzemnih voda bila su poplavljena sela na obali Ludoškog jezera. Zbirno gledano, na teritoriji Vojvodine, 1.290.000 hektara čine potencijalno plavno područje, u statističkom periodu od stotinu godina. U slivu Save reč je o 174.000 hektara, a Velike Morave 87.800 hektara. Na istoj teritoriji, pored problema izlivanja reka, postoji i problem visokih podzemnih voda zbog izuzetno močvarnog zemljista. Isti problem ima i Mačva. U centralnoj Srbiji najveće štete nastaju od bujičnih poplava. Kao velike poplave pamte se izlivanja u slivu Mlave kod Petrovca 2002.godine, kao i tri godina ranije na području Jagodine i Smederevske Palanke. Sa druge strane, stariji Vojvođani sećaju se poplava iz 1965.godine kada je Dunav provalio nasip kod Kamariša, u Karavukovačkom ritu. Najdramatičnije je bilo u selu Vajska, gde je voda prodrla kroz nasip kod Begeča i kroz atare stigla nadomak Novog Sada.

Za zastitu od poplava u 2004.godini izdvojeno je više od 1,1 milijarde dinara, dok je ove godine izdvojeno 1,2 milijarda dinara Ova sredstva su namenjena prevashodno za održavanje postojećih vodoprivrednih objekata.

Početkom aprila proglašena je vanredna odbrana od poplava i u svim opštinama u Beogradu. Nasipi duž Dunava oko prestonice su rekonstruisani. I na levoj obali Save, od Progara do ušća u Dunav nasipi su u zadovoljavajućem stanju. Međutim na desnoj obali Save, od ušća do Čukarice nasipi su stari, nerekonstriusani i nemaju potrebnu visinu.

Inače, najveće izlivanje Save i Dunava pogodilo je Beograd 1981.godine, kada je vodostaj bio na koti 718, dok je gornja dozvoljena granica 600. Tada se Karađorđevom ulicom moglo kretati samo čamcima, a džakovi peska postavljani su na levoj obali Save da bujica ne bi poplavila novobeogradske blokove 45 i 70. Toliki vodostaj 1981. godine bio je posledica svojevrsnog fenomena kada su, u isto vreme, narasla tri velika talasa - na Tisi, na Dunavu i na Savi. Pojedinačno nisu bili katastrofalni, ali kada su se spojili, izazvali su nezapamćenu poplavu.

Ključnu ulogu u regulisanju vodostaja na Dunavu i njegovim pritokama u Srbiji ima brana na Đerdapu.

Đerdap je tokom aprila radio sa proticajem od 13.000 kubnih metara u sekundi, što predstavlja jedan od najvećih proticaja u poslednjuh 10 godina.

Grad nad gradom

Prema klimatskim karakteristikama, naša zemlja se nalazi u najgradonosnijem delu evropskog kontinenta. Osim nas, ugrožene su i teritorije u pojasu južne Francuske, Italije, delimično Slovenije, zatim cela Panonska nizija, čak do Kavkaza. To je klimatski pojas u kojem je grad redovna klimatološka pojava.

Grad kod nas obično pada od 15. aprila do 15.oktobra. U tom periodu sprovode se preventivne mere protiv gradonosnih procesa. Načelnik Odeljenja za operativno sprovodjenje odbrane od grada, Zoran Babić kaže da protivgradnu zaštitu sprovodimo 38 godina, a da je u periodu od 1948. do 1968.godine grad padao na 10 odsto poljoprivrednih površina Srbije godišnje, čime je ova elementarna nepogoda bila na drugom mestu, odmah posle suše.

Godišnje ima preko 50 dana sa pojavom grada u različitim delovima Srbije. Tokom prošle godine protivgradne rakete korišćene su 53 dana, s tim da je tokom 110 dana meteorološkim radarima beležena pojava grmljavinske oblačnosti. U prošloj sezoni grad je zahvatio 75.000 hektara poljoprivredne površine Srbije, od čega je manji deo potpuno uništen. S obzirom da Srbija ima 5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, praktično je oko 7,5 odsto oranica bilo zahvaćeno gradom.

- Naša metodologija zasnovana je na oprobanom desetogodišnjem principu, koji se primenjuje svuda u svetu. To nije čelični košobran nad Srbijom. Razni meteorološki i nemeteorološki uslovi utiču da tu metodologiju sprovedemo kako treba u svakom trenutku - navodi Babić.

On objašnjava da postoje razni ograničavajući faktori, kao što su vazdušni prostor i zabrana delovanja zbog preleta aviona, kao i zone zabrane nad urbanizovanim naseljima.

- Nad Beogradom postoji urbana zona veličine 30 km puta 30 km gde ne možete da ispalite nijednu raketu. Znači, postoje rupe u teritoriji koje ne možete pokriti i gde dolazi do regeneracije gradonosnih oblaka.

Prema istraživanjima, razorni efekat grada na teritoriji Srbije umanjen je u proteklih 38 godina za 63% - 74%. Nekada godina sama po sebi klimatski osciluje tako da od godišnjeg minimuma od 6.700 utrošenih raketa, postoje sezone u kojima se utroši i do 120.000 raketa.

Kako navode u Odeljenju za odbranu od grada, ova služba poseduje dva najskuplja radara na Balkanu. Ukupno postoji trinaest radarskih centara, a po pokrivenosti teritorije, imamo dugi sistem u svetu - odmah posle Kine, dok je iza nas na trećem mestu Grčka. Uz to, svaka tačka u Srbiji je pokrivena radio-vezom. Ukoliko se desi da npr. jedan radar iskoči iz rada - tri okolna pokrivaju njegovu teritoriju.

Kod nas postoji i problem kadrovske prirode jer je prosek godina onih koji na terenu ispaljuju rakete oko 65.

- Njih ima oko 3.000. Neophodno je službu podmladiti, ali mladi ljudi nisu materijalno motivisani da rade taj posao. Za posao je presudno pravovremeno reagovanje, jer se rakete moraju ispaliti za manje od minuta. Odluke se donose momentalno - navodi Babić.

Bioprognoza

U Hidrometeorološkom zavodu Srbije ističu da postoji i jasna metodologija pravljenja bioprognoze, kojom se izračunava veza između vremenskih stanja i određenih bolesti čoveka. Naime, pri određenim vremenskim stanjima neki bolesnici burnije reaguju u odnosu na zdrave osobe. Bioprognoza se i pravi u svrhu preventive - da bi ljudi koji imaju neko oboljenje bili obazriviji. Međutim, kod nas se to pokazalo, u nekim slučajevima, i kao kontraproduktivno jer se dešavalo da, na primer,ljudi čuju vremensku prognozu - pa potpuno promene način uzimanja lekova!

Bioprognozu prave timovi lekara i meteorologa, u saradnji sa službom hitne pomoći i specijalističkim klinikama. Vremenska stanja se različito klasifikuju, nakon čega se traže veze između povećanog broja određenih kategorija bolesnika koji se javljaju lekaru. Ta metodologija je vezana samo za određeno područje i ne može se preuzeti iz druge zemlje. Pri tome nije važno da li je došlo do promene pojedinačnih parametara, poput temperature ili pritiska, već da li iz ciklona idemo u anticiklon i obrnuto. Dakle nije važno da li je temperatura skočila 20 stepeni, već da li je taj skok vezan za još pet drugih efekata.

Varijacije klime postoje iz godine u godinu, ali ne toliko dramatično da bi se govorilo o značajnijoj promeni klime. Klima jednog područja se ne meri godinama, već hiljadama i desetinama hiljada godina. Tako, na primer, istraživanjima se došlo do saznanja o globalnom porastu temperature, mada neki pokazatelji temperature ukazuju da se na teritoriji Srbije to nije desilo. Ali to je studija za naredni period, jer je možda samo jedan deo te promene globalni a drugi deo varijacija koja se normalno dešava u ciklusima na ovom područu. Postoje merenja za poslednjih 150 godina, što je za klimu malo.

Sa druge strane, životna sredina je kao čovek - što je više iritirana, provocirana i ugrožena, reakcija poprima ekstremne oblike. Odgovori su suše, poplave, učestalo javljanje tropskih cikona, širenje pustinjskih oblasti, cunami, lavine....

Napredak u procesu osmatranja sveta, uvođenje meteoroloških radara, satelita i drugih vrsta monitoringa uz obradu prikupljenih podataka uslovili su značajno poboljšanje naučnog tumačenja fizičkih procesa u atmosferi i njihove interakcije. Ovo je rezultiralo visokim kvalitetom meteoroloških i hidroloških prognoza i upozorenja. Za vantropske regione izrađuju se zadovoljavajuće sedmodnevne i desetodnevne prognoze, a tri do pet dana unapred za tropske. Značajan napredak postignut je i u izradi sezonskih prognoza fenomena kao što su El Ninjo i La Ninja.

Jelena Milosavljević