ASTRONOMIJA – ASTROFIZIKA

Svemir - pre i posle vremena

Naučnici pokušavaju da postave novi model početka univerzuma. Sažet u dva, ovde prikazana, osnovna dijagrama, ovim modelom se otvaraju dva ključna pitanja: Da li je "veliki prasak" bio početak ili samo nastavak "uobičajenog" procesa i da li je tada vreme uopšte postojalo!?

Veme nije uvek postojalo

U našem univerzumu, koji se širi, galaksije se žurno udaljavaju jedna od druge. Bilo koje dve galaksije udaljavaju se brzinom koja je proporcionalna udaljenosti među njima: dve galaksije međusobno udaljene 500 miliona svetlosnih godina udaljavaju se dvaputa brže od onih međusobno udaljenih 250 miliona svetlosnih godina. Otuda je i nastala teorija da su sve galaksije verovatno "krenule" sa istog mesta u isto vreme - u trenutku velikog praska. Taj zaključak i dalje važi iako je širenje kosmosa prolazilo kroz periode ubrzanja i usporenja. Dijagram kosmosa (na slici) pokazuje kako galaksije slede sinusnu putanju koja ih uvodi i izvodi iz oblasti svemira koje se mogu posmatrati (žuti klin). Ta situacija, međutim, postaje neizvesna upravo kad galaksije (ili njihovi preci) počnu svoje spoljašnje kretanje.

U uobičajenoj kosmologiji "velikog praska", zasnovanoj na Ajnštajnovoj opštoj teoriji relativnosti, rastojanje između bilo koje dve galaksije je bilo nula pre nekog konačnog vremenskog perioda. Pre tog trenutka, vreme nema značenja.

U složenijim modelima, koji podrazumevaju kvantne efekte, bilo koji par galaksija mora da je krenuo od određenog međusobnog minimalnog rastojanja. Ti modeli otvaraju mogućnost postojanja univerzuma i pre velikog praska!

Pripremio: G.B.

Kosmički razarači

Odakle dolaze opasni kosmički zraci koji nas neprekidno bombarduju? Fizičari su kao uzrok opasnosti optuživali čas slabašne, a čas prejake galaksije. Izgleda, međutim, da je pravi izvor mnogo bliže našoj kući.

Zastrašujuća kosmička mašina šalje vatrene rakete na nas. Malo sporije putuju od svetlosti, i srećom, rakete su malecne subatomske čestice. Kada bi metak putovao istom brzinom, imao bi dovoljno snage da nas sve "počisti" sa lica zemlje.

Ostaci supernove Vela posle eksplozije. Da li je ovaj siloviti dogadaj lansirao i opasne kosmicke zrake?

Fizičari već decenijama pokušavaju da objasne poreklo energetski jakih čestica koje pogađaju našu atmosferu. I dok se teorije o poreklu kosmičkih zraka roje, niko nije do sada mogao da objasni njihov energetski naboj. Čarls Dermer iz Američke Mornaričke istraživačke laboratorije, Vasington, je sastavio sve razlicite ideje u jednu zaokruženu celinu i nova teorija o poreklu kosmickih zraka polako izranja. Njegovi proračuni pokazuju da bi zraci mogli da potiču od zvezda koje eksplodiraju.

Većina kosmičkih zraka su obično protoni i joni koji, kada dospeju u zemljinu atmosferu, nose energiju biliona i triliona elektrovolta (eV). Manji deo donosi čak i veću energiju - moćniju i 1020eV-100 miliona puta od najmoćnijih čestica koje se vrte danas u akceleratorima. Koji prirodni fenomen može biti uzrok za stvaranje ovako veličanstvenog energetskog naboja ?

Postoji nekoliko teorija o njihovom poreklu, uključujuci i aktivne galaksije sa supermasivnim crnim rupama, hipotetičkim ultra-teškim česticama, ali sve su problematične. Dermer je krenuo za idejom Elija Vaksmana, Izrael, iz 1955. kao i nekih drugih istraživača. On veruje da svi visoko-energetski kosmički zraci dolaze sa erupcijama gama zračenja (GRB=3D gamma ray burst) koji su mnogo silovitiji od zračenja njihovih bliskih rođaka: supernova.

S. Ž.