PRIRODA
Zahvaljujući poklonu Bavarske vlade, u baru Zasavicu na severu Mačve, vraćen je njen nekadašnji stanovnik - evropski dabar. Ova životinjska vrsta, inače, iščezla je iz Srbije pre više od 100 godina
Sudeći po paleontološkim i arheološkim iskopinama, dabar je na prostorima Srbije bio prisutan od praistorijskog doba do potpunog nestanka početkom 20. veka. Tokom prve polovine 19. veka, još je bio široko rasprostranjen duž rečnih tokova Dunava, Save i Morave i u močvarnim područjima, mada već tada jako proređen. Početkom 20.veka odstreljeni su poslednji primerci, čime je ova vrsta definitivno nestala iz Srbije. Tragičnu sudbinu dabar je doživeo i širom Evrope, a razlozi koji su do toga doveli na čitavom arealu, pa i kod nas, su identični - prekomeran lov.
 |
U rezervatu je sačuvana i najstarija drvena kuća u Srbiji |
Neprestani pritisak na ovu životinjsku vrstu objašnjavan je posebnim razlozima. Naime, dugo se verovalo u lekovita svojstva nekih delova tela dabra, prvenstveno žlezde kastoreum. U kozmetičkoj industriji, produkti ove žlezde korišćeni su kao nosači parfema. Njegovo krzno je uvek imalo visoku cenu, a meso je takvog kvaliteta da se koristilo čak i u vreme posta. O tome kakav je odnos prema dabrovima bio u našim krajevima pre više od 200 godina svedoči zapis poznatog putopisca F.V.Taubea iz 1777. godine: ''Lovci ih opkole i mrežama love žive, ne toliko zbog krzna, koliko zbog mesa koje katolička vera dopušta da se uz post jede, a pravoslavna crkva zabranjuje''. Kada se sve uzme u obzir, dabar je postao omiljena meta, što je dovelo do toga da u Evropi danas opstane samo 5 autohtonih, međusobno izolovanih populacija sa veoma malim brojem jedinki.
Polovinom aprila ove godine Bavarska vlada je, u saradnji sa Biološkim institutom iz Beograda i ministarstvom za nauku i zaštitu čovekove sredine, pokrenula projekat ''Povratak dabra u Srbiju''. Četiri porodice ovih životinja, 31 primerak, puštene su u baru Zasavicu na prostoru severne Mačve i južne Vojvodine, u dužini od 33 kilometra. Na svakih pet kilometara raspoređena je po jedna porodica. Goransko-ekološki pokret iz Sremske Mitrovice, koji vodi računa o ovom rezervatu prirode, pripremio je teren za ove pitome životinje.
Napravljene su improvizovane humke u koje su se dabrovi sklonili dok se nisu privikli na promenu sredine. Novi stanovnici Zasavice, međutim, brzo su se prilagodili novom ambijentu pa su nedugo potom sami počeli da grade svoja staništa.
Retka staniŠta |
Dabrovi danas žive na nekim rekama u Evropi, poput Rone u Francuskoj, Albe u Nemačkoj, Voronježa u Rusiji, Njemena u Belorusiji i okolnoj močvari Pripjat i u južnoj Norveškoj. U Aziji postoje samo tri populacije, dve u Sibiru i jedna na mongolsko-kineskoj granici. Primerci sa ovih područja poslužili su kao populacioni rezervoar za brojne projekte obnavljanja dabrovih staništa širom Evrope.
|
Oni se već sada ponašaju kao starosedeoci nakon što su dobro proučili mogućnosti koje im pruža ovaj prirodni rezervat. Uostalom, tokom leta se očekuju prve prinove, a kada se uzme u obzir da jednom godišnje ženka na svet donese tri ili četiri mladunca, jasno je da će kolonija dabrova u Srbiji uskoro postati brojnija. To će omogućiti da se ove životinje prošire prema Obedskoj bari i Bosutu. Do tada, pojačana redarska služba će, uz povremene patrole policije, pažljivo pratiti njihovo kretanje, čime će biti obezbeđena potpuna zabrana lova ili bilo kakvog drugog uznemiravanja ovih i svih drugih životinja u Zasavici. Zbog bolje kontrole ispod kože dabrova ugrađeni mikročipovi, pa se njihovo kretanje lakše prati.
Lovci su već naplatili težak danak dabrovima u Srbiji, a po svemu sudeći za tako nešto neće imati novu priliku. Ribolovci i dalje mogu uživati u pecanju u ovom prirodnom rezervatu, bez bojazni da će im novi stanovnik napadati ribu, jer ona nije njegova hrana. S obzirom na to da je dabar pitoma životinja koja nije navikla da ima prirodnog neprijatelja, što ga pomalo čini neopreznim, moći će često da ga vide kako krstari vodama Zasavice.
D.B.
|
