KLIMATOLOGIJA

Dan posle dana posle

Pa ovo je samo "Dan nezavisnosti", ali bez vanzemaljaca - reći će skeptični gledalac posle projekcije još jednog filma sa apokaliptičnom vizijom, "Dan posle sutra", reditelja Rolanda Emeriha (režirao "Patriot", "Dan nezavisnosti", "Godzila"). Međutim, nije baš tako jednostavno, kažu ozbiljni naučnici. Mada se događaji u filmu odvijaju preterano brzo, oni uopšte nisu nemogući...

Roland Emerih bez ustezanja priznaje da se zaplet u filmu odvija nenaučnom brzinom; inače ne bi ni bilo filma, ali je uveren da je film prikazao realnu mogućnost - da nagle klimatske promene mogu da dovedu do novog ledenog doba. Zapravo, istorija planete potvrđuje da ledena doba nisu ništa neobično. Ona se periodično dešavaju na Zemlji, a mi trenutno živimo u jednom međuledenom dobu - vremenskom periodu sa posebno povoljnom klimom i relativno kratkim u odnosu na sama ledena doba.

"Ledena doba traju oko 250.000 godina, dok mi živimo u periodu povoljne klime oko 11.000 do 12.000 godina", kaže futurolog Piter Švarc, jedan od autora istraživanja obavljenih u Pentagonu o mogućim i verovatnim klimatskim promenama. Ledena doba su, dakle, pravilo, a ne izuzetak.

Možda izgleda paradoksalno, ali mnogi naučnici smatraju da upravo globalni rast temperature na planeti preti da nam donese ledeno doba pre vremena.

Geolog Ričard Ejli, stručnjak za ledena jezgra i lednike, kroz koje se mogu pratiti klimateke promene na Zemlji, objašnjava da Evropa svoju sadašnju klimu u velikoj meri duguje Golfskoj struji. Topla Golfska struja dopire do obala Islanda, gde topao vazduh sa njene površine isparava i zagreva čitavu severnu hemisferu. Tako ohlađena voda, kao gušća, tone na dno i kreće se prema jugu. To kretanje i to tonjenje pokreće čitavu struju. Čitav ovaj fenomen se može uporediti sa mehanizmom vodene toplotne pumpe.

Kad temperatura planete poraste i led iz arktičkih oblasti počne da se topi, on će početi da se meša sa toplom slanom vodom koja dolazi sa strujom. Sada mlaka morska voda, pomešaće se sa slatkom vodom od istopljenog leda, a nastala mešavina neće moći da potone, jer je slatka voda ređa od slane. Istopljeni led sa Arktika tako bi prekinuo rad "toplotne vodene pumpe".

Posledice bi mogle biti nagle i katastrofalne: Severna Evropa i Istočna obala Amerike više ne bi dobijale toplotu. Temperatura okeana bi se dramatično izmenila i izazvala poremećaje vremena širom sveta (kao u slučaju El Ninja). U raznim delovima sveta nastale bi suše, poplave, orkanski vetrovi. Zapadna Evropa bi uskoro podsećala na Sibir, a prvo bi stradala britanska ostrva.

Koliko uskoro? Paleontolog Piter Vord kaže da nam je na osnovu zapisa u ledenim jezgrima poznato da se klima može naglo prromeniti za 10 do 20 godina! I on je potpuno ubeđen da će do takvih klimatskih promena doći.

"Dan posle sutra" je definitivno tipičan holivudski film katastrofe, i definitivno je komercijalan. Naučnici se slažu da je preteran - ali samo što se tiče brzine događaja i raspona temperature. Lednici nikada neće moći da "okuju" Njujork za nekoliko sati - za to će biti potrebno nekoliko godina; temperature neće dostizati - 1500C, ali će definitivno biti sibirska. Ovaj film je preteran u detaljima, ali realan u osnovi, slažu se sva tri pomenuta vrhunska naučnika. A kada će do tih promena doći? Nauka to ne može da sa sigurnošću predvidi, i daje nam analogiju sa čovekom koji pritiska prekidač za svetlo: prst polako pritiska prekidač, pritisak postepeno raste i u određenom trenutku svetlo se gasi. Ipak, kaže futurolog Švarc, atmosfera je daleko komplikovanija od pojednostavljenih modela kakve koristimo. Globalno zagrevanje, po njemu, i nije tako loše, jer njime zapravo zaista odlažemo sledeće ledeno doba! Postepeno i polagano zagrevanje atmosfere definitivno deluje u tom pravcu. Ali, kaže Švarc, moramo da veoma pazimo da ne preteramo - moramo da pronađemo novije i čistije tehnologije, jer bismo lako mogli da pređemo granicu kad će arktički led početi da se topi, pa ćemo tako, umesto da odložimo ledeno doba, sami da ga izazovemo.

G. B.