MEDICINA
Demontiranje tempirane bombe
Degeneracija krvnih sudova - aneurizma
Aneurizmatska bolest je opasna i u svom asimptomatskom stadijumu, kad oboleli nema nikakve tegobe, a oštećeni krvni sud može biti toliko proširen da u svakom trenutku pukne. O svojevrsnoj "bombi u trbuhu" govori prof. dr Đorđe Radak, vaskularni hirurg svetskog glasa, direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje"
Revolucija u dijagnostici učinila je da se i tako podmukla bolest poput aneurizme, koju često ne najavljuju nikakvi simptomi, blagovremeno otkrije i da se spreče njene fatalne posledice. Aneurizma je, osim toga, i vrlo česta patološka pojava. Na beogradskom Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" svakodnevno se obavi jedna do dve operacije arterijskih aneurizmi, što je godišnje oko 500 takvih hirurških intervencija.
Profesor dr Đorđe Radak, vaskularni hirurg svetskog renomea, smatra da će tek sa daljim razvojem takozvane vaskularne medicine, koja u proučavanje patologije krvnih sudova uvodi različite specijalnosti medicine, i problem dijagnostikovanja aneurizme dobiti svoje pravo mesto i značaj. Ali, krenimo redom.
Atipična arterioskleroza
Aneurizma je esktremno proširenje krvnog suda, posebno aorte ili perifernih arterija. Ta degenerativna bolest tesno je vezana za patogenezu arterioskleroze - aneurizmatska bolest na aorti vrsta je arteriosklerotičnog oboljenja koje se ne manifestuje za arteriosklerozu tipičnim sužavanjem krvnog suda, već popuštanjem i širenjem njegovog zida.
Dr Radak ističe da je ova bolest opasna čak i u asimptomatskom stadijumu, kad oboleli ne oseća nikakve tegobe. Aneurizma je tada pritajena, a može biti tako velika da postoji stalna opasnost da pukne. Mnogi je nazivaju "bombom u trbuhu", dodaje profesor Radak, upravo zbog činjenice da može da rupturira bez ikakvih prethodnih simptoma, a tad je uglavnom kasno za uspešno lečenje. Veliki broj smrtnih slučajeva se ranije olako pripisivao infarktu srca, šlogu, emboliji pluća, a nije se znalo da su, zapravo, fatalne bile aneurizme koje su rupturirale.
Hirurgija i nauka |
Prof. dr Đorđe Radak redovni je predavač na Medicinskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za hirurgiju. Član je Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva. Objavio je četiri knjige, a među njima i "Hirurške pristupe arterijama i revaskularizaciji mozga". Od oko 400 njegovih naučnih radova, oko 250 je publikovano u celini, a 20 je objavljeno u najeminentnijim svetskim časopisima.
|
Govoreći o simptomatskoj fazi, naš uvaženi stručnjak izdvaja tri grupe problema koje aneurizma izaziva. U prvu grupu spada kompresija okolnih organa: aneurizma u grudnom košu komprimira srce ili pluća, aneurizma vratnih arterija okolne živce, aneurizma u trbuhu tanko i debelo crevo...Neobjašnjivi bolovi u leđima mogu biti posledica pritiska obolele aorte na kičmeni stub, ponekad toliko jakog da dolazi do oštećenja kičmenih pršljenova, zbog stalnog pulsiranja aneurizme. Zato se često dešava da lekari pogrešno dijagnostikuju lumbalni sindrom, išijas na primer, pripisujući pojavu tegoba degenerativnim reumatskim promenama.
 Druga grupa komplikacija nastaje zbog toga što se u svakoj aneurizmi javlja turbulentno kretanje krvi. Krv se, objašnjava profesor Radak, više ne kreće brzo i laminarno, već vrtloži zbog proširenja, što dovodi do stvaranja prizidnog tromba. Prizidni tromb se nalazi u gotovo svakoj većoj aneurizmi i, otkidanjem njegovih delića, može doći do novih komplikacija - začepljenja arterija. Aneurizma na luku aorte, na primer, može da stvori tromb koji će zatvoriti arterije za ishranu mozga, pa će doći do šloga. Osim toga, tromb stvara takozvani mrtvi prostor, prizidno uz arteriju, u kome se vrlo često skupljaju mikrobi, virusi ili bakterije. Dr Radak kaže da veliki broj njegovih pacijenata ima upravo takve, upaljene aneurizme sklone infekciji, što je rizičnije za ishod hirurškog lečenja.
Najteža komplikacija
Ukoliko aneurizma pukne, što je treća i najteža vrsta komplikacije, pacijent može da umre u roku od nekoliko minuta. Ali, ako je rupturirala prema zadnjem zidu, čvrsto tkivo kao što je kičmeni stub će pružati izvestan otpor krvarenju, te se krv neće izliti u trbušnu duplju nego u rastresito vezivno tkivo okoline, tu će se u jednom trenutku zaustaviti i uspostaviti ravnotežu tako da takav bolesnik može da izdrži i nekoliko dana, doduše sa bolovima, padom pritiska i u teškom opštem stanju, ali i sa povećanim šansama da mu se hirurški pomogne. Urgentne operacije, međutim, imaju vrlo veliki procenat komplikacija, pa je smrtnost nakon njih i u najvećim svetskim centrima veća od 20 odsto.
Minimalno invazivna dijagnostika i hirurgija |
Arteriografija je ranije bila jedina metoda kojom se aneurizma mogla dokazati. Sa pojavom takozvanih neinvazivnih metoda - ultrazvuka, skenera i magnetne rezonance - pojavila se i minimalno invazivna dijagnostika.
U svetu postoji opšti trend razvoja minimalno invazivne hirurgije pa prof. Radak ocenjuje da Institut za kardiovaskularne bolesti, kad je reč o primeni minimalno invazivne dijagnostike, idu sasvim u korak s vremenom. U poslednje dve godine tamo je operisano oko stotinu aneurizmi aorte, bez prethodne arteriografije, samo na osnovu pregleda ultrazvukom i skenerom. To znači da je stotinu ljudi bilo pošteđeno invazivnog snimanja koje zahteva da se arterija bode, u nju uvodi kateter, ubrizgava kontrast, što takođe ima svoje komplikacije.
Nedovoljna opremljenost naših zdravstvenih ustanova je, međutim, razlog zbog kojeg se, prema rečima dr Radaka, kod nas kasni sa uvođenjem takozvane endovaskularne hirurgije ili interventne radiologije. Stručnjaci sa Instituta su nedavno ipak uspeli da jednu aneurizmu grudne aorte uklone implantiranjem stent-grafta, bez operacije koja bi inače bila vrlo teška. Pacijent je, umesto da danima leži na intenzivnoj nezi, već sutradan otišao kući. Da bi se ova oblast razvijala, potrebno je, međutim, da operaciona sala bude opremljena rendgenskim aparatima, trodimenzionalnim skenerom, magnetnom rezonancom... |
Profesor Radak zaključuje da aneurizmu treba otkriti i lečiti što ranije. Ljudima starijim od 50 godina savetuje da insistiraju na rutinskim godišnjim skrining pregledima, a ako imaju neodređene tegobe u grudnom košu ili trbuhu da obavezno urade ultrazvučne preglede, po mogućstvu takozvanu kolor dupleks ultra sonografiju. Ona, naime, omogućava da lekar proveri stanje krvnih protoka i morfologiju proširenja ili suženja krvnih sudova (koja se nekad javljaju i u kombinaciji). Na osnovu ultrazvučnog nalaza lekar može pouzdano da zaključuje da li aneurizma postoji, koje je veličine, od koje do koje arterije se kreće, da li u njoj postoji prizidni tromb, da li je možda došlo do disekcije, da li su zahvaćene takozvane arterije koje hrane bubreg i digestivni trakt, da li je aneurizma možda rupturirala...i da li je treba lečiti konzervativno ili hirurški.
Ako se aneurizma otkrije dok još nije izazavala nikakve komplikacije i operiše kao takozvana hladna aneurizma, procenat većih komplikacija kreće se jedan do dva odsto, što je i desetostruko manje nego kad se kasni sa dijagnostikovanjem pa pacijent zađe u dublju starost, u kojoj je svaka operacija rizična.
Profesor dr Radak, hirurg izuzetno bogatog kliničkog iskustva, tvrdi da ne postoji aneurizma koja se ne može otkloniti operacijom. Operacija se, kako je naš sagovornik u najkraćem opisuje, izvodi tako što se aneurizma resecira, hirurški se otkloni, a umesto proširenog dela krvnog suda se ugradi takozvani graft - sintetska zamena za arteriju. Graft biološki ne iritira organizam, nakon nekoliko meseci je prožet lokalnim tkivom, tako da se praktično inkorporira u organizam.
Istraživanje uzroka
 O uzrocima nastanka aneurizme zna se relativno malo. Dokazano je da je reč o poremećaju odnosa između elastina i kolagena, materija koje krvni sud čine elastičnim i omogućavaju mu da pulzira, ali da se ne širi sa godinama. Smanjenje elastina, pak, doprinosi popuštanju zida arterije i stvaranju aneurizmi.
Bakterija hlamidija, citomegalo virus i još neke infekcije pominju se, međutim, kao mogući pokretači zapaljenja u zidu krvnog suda, i to čak kao primarnog procesa, što znači da do širenja krvnog suda možda dolazi tako što, zapravo, prvo nastane zapaljenje u arterijskom zidu pa to zapaljenje onda dovede do destrukcije elastina.
Dr Radak je, tim povodom, inicirao jednu zanimljivu studiju - rutinsko citohemijsko i mikrobiološko ispitivanje svake odstranjene aneurizme i u njoj nađenog tromba - koja treba da dokaže ili opovrgne vezu te bolesti sa nekim bakterijama. Rezultati te studije bi, prema dr Radaku, bili utoliko značajniji ako se ima u vidu podatak da je danas gotovo 50 odsto naše studentske populacije inficirano hlamidijom, polnim kontaktima prenosivom bakterijom.
Stručnjaci sa Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" na pragu su realizacije još jednog projekta: genske analize zida aneurizme, s ciljem da otkriju koji su geni specifični za sintezu proteina, naročito elastina i kolagena i proteina koji utiču na sistem koagulacije. Kad je o ovom istraživanju reč, dr Radak ocenjuje da je vrlo savremeno, da spada u sam vrh genomike (nauke o genima), te da su naši stručnjaci pri tom u prednosti nad zapadnim jer je za ovo domaće istraživanje karakteristična dobra saradnja između hirurga i bazičnih istraživača.
Gordana Tomljenović
|
