DEMOGRAFIJA
Pripremio:Vladimir Nikitovi�
Seoba staraca
Ljudi ne stare samo u selu
Kada je nedavno, po�etkom nove �kolske godine u jednoj gradskoj �koli, u�iteljica zapitala novope�ene �ake prvake - ko �ivi na selu? - odgovor je dobila gotovo u glas: stari Ijudi. I nakon IX tradicionalne me�unarodne konferencije identi�nog naziva ("Stari Ijudi u selu"), odr�ane u Vlasotincu i na obali Vlasinskog jezera prvog vikenda septembra, u organizaciji Poljoprivrednog fakluteta u Beogradu, nau�nici Balkana (iliti, modernije re�eno, jugoisto�ne Evrope) nisu konstatovali ni�ta novo �to ve� ne znaju mali�ani koji su tek na po�etku dugotrajnog procesa obrazovanja.
Nau�nici vrlo raznolikih nau�nih usmerenja, ali sa istim problemom u fokusu, uglavnom su �skenirali� aktuelnu situaciju pomenute demografske kategorije i probleme sa kojima se ovo stanovni�tvo konkretno suo�ava, povremeno se doti�u�i i op�tijih aspekata takvog stanja na nivou celokupne populacije Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Rumunije i Bugarske.
lako je akcenat bio na selu, s obzirom da su stari Ijudi kao demografska kategorija tamo uo�ljiviji nego u gradu, samo zato �to mladi masovno ve� generacijama emigriraju u grad zbog bitno razli�itih uslova �ivota u ova dva osnovna tipa Ijudskih naselja, starenje kao proces je mnogo te�e
pogodilo gradove. To je posebno do�lo do izra�aja u poslednje dve decenije, kada je udeo starijih Ijudi u ukupnom stanovni�tvu gradova naj�e��e utrostru�avan, a na selima uglavnom udvostru�avan.
Tako je pored uobi�ajenih zaklju�aka, s obzirom na karakter demografskog aspekta procesa starenja, ove, u poslednjoj deceniji tradicionalne, konferencije, dodirnuta i vrlo neugodna tema o pitanju neophodnosti odr�avanja svih postoje�ih sela u vrlo gustoj mre�i naselja Srbije, a sve u skladu sa jednim op�te poznatim istorijskim procesom u ratna vremena Ijudi su se sklanjali u nepristupa�ne predele sa
objektivno te�im �ivotnim uslovima, osnivaju�i naselja koja su tamo opstala zahvaljuju�i upravo du�ini trajanja tako nastalih uslova; u mirnijim vremenima migracije Ijudi imale su suprotan smer ka pogodnijim dolinsko-nizijskim terenima sa boljim �ivotnim uslovima �to je dovodilo do stvaranja posve novih, ili o�ivljavanja ranije zapu�tenih naseobina koje su se vremenom brzo razvijale. Problem sa seoskim naseljima dodatno je, u proteklih pola veka, pogor�an planskom degradacijom sela uop�te, �to je posebno pogodilo sto�arska naselja u nepristupa�nim, i od gradova udaljenim, predelima, pa je proces propadanja kod njih i najuo�ljiviji. Tako je ono �to je ve� postalo sinonim za selo malobrojnost i starost Ijudi u njemu samo posledica procesa koji je dobro isplaniran i davno zapo�et, ali se, na�alost, naj�e��e sagledava kroz problem starenja Ijudi koji je ipak, prevashodno, biolo�ki proces.
Za formulisanje problema, nekada je dovoljno pitati decu. Ali za dugoro�no re�avanje ovako ozbiljnog problema neophodno je da se anga�uje dr�ava. Nau�nicu su ga ve� poodavno konstatovali. Od njih se mo�e o�ekivati da samo ponekad budu hrabriji i od mogu�ih, a ve� poznatih, re�enja ipak odaberu ona od kojih �esto be�e. Tada �e se, sigurno, jasnije razlikovati od politi�ara. Jer i bolno re�enje je re�enje.
Vladimir Nikitovi�
|
