MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIÆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 3
Godina I
Oktobar 2003.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

DEMOGRAFIJA

Pripremio:Vladimir Nikitovi�

Seoba staraca
Ljudi ne stare samo u selu

Kada je nedavno, po�etkom nove �kolske godine u jednoj gradskoj �koli, u�iteljica zapitala novope�ene �ake prvake - ko �ivi na selu? - odgovor je dobila gotovo u glas: stari Ijudi. I nakon IX tradicionalne me�unarodne konferencije identi�nog naziva ("Stari Ijudi u selu"), odr�ane u Vlasotincu i na obali Vlasinskog jezera prvog vikenda septembra, u organizaciji Poljoprivrednog fakluteta u Beogradu, nau�nici Balkana (iliti, modernije re�eno, jugoisto�ne Evrope) nisu konstatovali ni�ta novo �to ve� ne znaju mali�ani koji su tek na po�etku dugotrajnog procesa obrazovanja.

Nau�nici vrlo raznolikih nau�nih usmerenja, ali sa istim problemom u fokusu, uglavnom su �skenirali� aktuelnu situaciju pomenute demografske kategorije i probleme sa kojima se ovo stanovni�tvo konkretno suo�ava, povremeno se doti�u�i i op�tijih aspekata takvog stanja na nivou celokupne populacije Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Rumunije i Bugarske.

lako je akcenat bio na selu, s obzirom da su stari Ijudi kao demografska kategorija tamo uo�ljiviji nego u gradu, samo zato �to mladi masovno ve� generacijama emigriraju u grad zbog bitno razli�itih uslova �ivota u ova dva osnovna tipa Ijudskih naselja, starenje kao proces je mnogo te�e

pogodilo gradove. To je posebno do�lo do izra�aja u poslednje dve decenije, kada je udeo starijih Ijudi u ukupnom stanovni�tvu gradova naj�e��e utrostru�avan, a na selima uglavnom udvostru�avan.

Tako je pored uobi�ajenih zaklju�aka, s obzirom na karakter demografskog aspekta procesa starenja, ove, u poslednjoj deceniji tradicionalne, konferencije, dodirnuta i vrlo neugodna tema o pitanju neophodnosti odr�avanja svih postoje�ih sela u vrlo gustoj mre�i naselja Srbije, a sve u skladu sa jednim op�te poznatim istorijskim procesom u ratna vremena Ijudi su se sklanjali u nepristupa�ne predele sa

objektivno te�im �ivotnim uslovima, osnivaju�i naselja koja su tamo opstala zahvaljuju�i upravo du�ini trajanja tako nastalih uslova; u mirnijim vremenima migracije Ijudi imale su suprotan smer ka pogodnijim dolinsko-nizijskim terenima sa boljim �ivotnim uslovima �to je dovodilo do stvaranja posve novih, ili o�ivljavanja ranije zapu�tenih naseobina koje su se vremenom brzo razvijale. Problem sa seoskim naseljima dodatno je, u proteklih pola veka, pogor�an planskom degradacijom sela uop�te, �to je posebno pogodilo sto�arska naselja u nepristupa�nim, i od gradova udaljenim, predelima, pa je proces propadanja kod njih i najuo�ljiviji. Tako je ono �to je ve� postalo sinonim za selo malobrojnost i starost Ijudi u njemu samo posledica procesa koji je dobro isplaniran i davno zapo�et, ali se, na�alost, naj�e��e sagledava kroz problem starenja Ijudi koji je ipak, prevashodno, biolo�ki proces.

Za formulisanje problema, nekada je dovoljno pitati decu. Ali za dugoro�no re�avanje ovako ozbiljnog problema neophodno je da se anga�uje dr�ava. Nau�nicu su ga ve� poodavno konstatovali. Od njih se mo�e o�ekivati da samo ponekad budu hrabriji i od mogu�ih, a ve� poznatih, re�enja ipak odaberu ona od kojih �esto be�e. Tada �e se, sigurno, jasnije razlikovati od politi�ara. Jer i bolno re�enje je re�enje.

Vladimir Nikitovi�

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkriæa
Copyright © 2003 -2012. PLANETA